Jevanđelje po Vučiću

Zanimljivo kako se čauška Srpska lista oglasi u trenu kad zatreba braniti lik i nedelo Aleksandra Vučića, dok kao evnusi ćute nad mukom i stradalništvom Srblja na svetom nam Kosovu i Metohiji!

Zapravo, daleko je to od zanimljivog, odurno je i ogavno, jer postoje tek da bi kao pretorijanci hada ispuzali iz kamenjara jada i udarili na sve i svakoga ko izdaju i njihove bedne sinakure u ime izdaje ne prihvataju kao obavezno “jevanđelje po Vučiću”!

Ovog su puta udarili na crkvu, vladiku Teodosija tačnije, po dobrom starom staljinističkom principu “Ko nije s nama- taj je protiv nas”, upitavši, molim vas, kako se to vladika “kamenjem baca” na Vučića, čoveka koji je za crkvu učinio više od bilo kojeg predsednika pre njega?! Pazite samo, taj izbor reči: “kamenjem baca” govori rečitije od sveg ostalog što su spočitali vladiki, jer valjda bi trebalo da između Aleksandra Vučića i Boga stavi znak jednakosti i da je svaka njegova božanska, blagoslovena i mironosna..?

Odavno je u našem narodu odmaćena ta vajkalica: “Nisam se na Boga kamenjem bacao…”, te, rekoh, izbor reči nije ni malo slučajan i treba, eto, da upozori svakoga ko se drzne da protivureči Vučiću da jednako protivureči Bogu!

U tom na “božanstvo” valja bespogovorno verovati i ne dovoditi ni njegovu ćutnju a nekmoli reč u pitanje, jer Vučić je ta “Božanska čestica” za kojom se traga od postanja naovamo, pa i kad izdaje srpsku svetinju to valja prihvatiti kao “volju Božiju” koji je s njim na direktnoj liniji, i to kad Vučić poželi, dok Bog mora da sačeka na red ukoliko želi da se čuje sa Samorođenim…

Dakle, Aleksandar Vučić je, kako ramuševsko-vučićevska lista janičara veli: “Učinio za crkvu više nego bilo ko pre njega” i u tu laž nam treba bespogovorno poverovati, kao i u svaku koja se otme iz njegovih usta, ili kao eho onih vazala što se razgoropade kako im se dirne u mesiju, kojem služe iz straha, nikako iz ljubavi?!

A, šta je to Vučić tačno učinio za crkvu, gospodo s izdajničke liste, pa se nalazi negde u ravni, ako ne i koplje nad Svetim Savom?!

Premetnuo je u mit, baš kao i sve na Kosovu i Metohiji!

Izjavio da na svetinji zavetoj Srbija nema ništa i da je uspeh ako bilo šta uspe da dobije, a svetinje vekovne su, biće, opsena koja svedoči o onome što prezire da prizna- Kosovo i Metohija nam je od Boga dato i zavetovani smo da ga čuvamo za Gospoda i narod Božiji – Srbe!

Daleko od toga da nemam šta spočitati vladiki Teodosiju, ali učinim li to udariću na svoju crkvu, svoj koren, svoje biće, a to je upravo ono za šta se Vučić ponajviše bori: da nas raskoreni, rasrbi, učini da postojimo samo u strahu od njega, njegovih laži, obmane i izdaje, kao narod koji će doveka lutati od nemila do nedraga tražeći sebe u izmaglici postojanja…

Šta je to Samorođeni učinio za crkvu, recite, molim vas?!

Obišao Samodrežu, zaplakao pred njom videvši na šta liči premila svetinja?!

Hodočastio do Deviča, Zočišta, Bogorodice Ljeviške, Svetih Arhangela, Gorioča, Budisavca…

Učinio bilo šta da doveka ostane neupitno jesu li vekovne svetinje srpske, ili je ostavio oltare na milost jarosti pomahnitalih Arbanasa da ih preimenuju u nekakvu “kosovsku kultrunu baštinu”?!

Evo, sirak sam tužni u neznanju šta je to toliko učinio, prosvetlite me, jer u ovom mraku deluje kao da je crkvu sabrao u divlju gradnju a narod u divlje pleme koje se moli pogrešnom bogu…

Evo, za kraj pitanje, za vas možda banalno, vajna Srpska listo izdaje, da li je kao predsednik hodočastio Hilandaru?

Što se mene tiče to bi morala biti obaveza svakog ko sebe naziva predsednikom Srbije, bez razlike da li je verujući ili ne – iz blagoslova hilandarskog se najjasnije vidi Srbija, njena večna veza s Gospodom i zavet da se nikada i ni po koju cenu ne izda ni stopa ove divne i blagorodne zemlje, jer, kao što vazda pišem i govorim: “Ako je Kosovo i Metohija danas u rukama tuđina – nije tuđe”!

No, izgleda da se vladika Teodosije “pogrešnom” Bogu zavetovao pa se u neznanju “bacio kamenom” na…

Izvor: Patriot