Kad god se, u jednom društvu, vodi polemika o nekom važnom pitanju, pobednik postaje onaj ko ume da izmesti težište priče i time otupi njenu oštricu. Takva je i priča o GMO, gde vlast, pod teretom provizija i STO počinje da nas ubeđuje da je ta papazjanija toliko dobra i zdrava, da će je uskoro prodavati po apotekama, dok se oponenti ubiše da dokažu da je GMO štetna i da ćemo svi pocrkati, ako ta pošast uđe u Srbiju.
Time se sva pitanja, vezana za ovu temu, izmeštaju iz politike i preseljavaju u zdravstvenu debatu, što vlastima sasvim odgovara. Kad krene pegla o svojstvima GMO, danima će nas gnjaviti stručnjaci i lekari, koji će, oprečnim stavovima, uporno zbunjivati javno mnjenje, dok ono, usled stalne medijske gnjavaže, ne izgubi interes za ovu temu i vrati se u letargiju, gde inače prebiva između dva spina. Podsećam vas samo na aferu sa aflatoksinom, koja se upravo ovako završila. Slično se dogodilo, koju godinu ranije, i sa vakcinama protiv svinjskog gripa. Protivnici GMO će ovu bitku izgubiti, jer su, u samom početku, pristali da se debata vodi u nepolitičkoj sferi, pa će se razglabati isključivo o štetnosti GMO.
Taj argument je mršav ne zato što ta `rana nije štetna, već zato što običan Srbin vidi da je život u Srbiji generalno štetan , a jedno sranje više, ili manje, nit` množi, nit` deli. Za onoga, ko ovog jutra nema šta da da deci za doručak, sasvim je nevažno da li će mu unuci postati sterilni zbog konzumiranja GMO. Oprečni argumenti apologeta i oponenata samo će ga dodatno realtivizovati čak i poslednje ostatke dileme. Svi će, deklarativno, biti protiv GMO-a, ali kad ih pitate hoće li izaći na protest, odgovriće vam da bi rado izašli, ali im baš tog dana dolaze rođaci sa sela, ili tog jutra kolju svinju, no svakako će doći sledeći put. Za nesreću, u krilu protivnika GMO, koji su, po pravilu, pravi krstaši kada se o ovome radi, nije opaženo da ono što njih izbezumljuje, za običan narod i nije neka naročita briga.
Ima narod mnogo prečih briga, nego što je GMO. Od GMO se umire u dve-tri generacije, a od ekonomske i socijalne politike srpske Vlade, mnogo brže. Kad protesti protiv GMO propadnu, a propašće, borci protiv GMO-a će opet, po starom refleksu, grditi narod u stilu „nije mi jasno kako ne vide…“, „ovo je lud narod…“ i slično. Da su sami propustili da problem pravilno postave, neće im pasti u oči.
Evo o čemu se radi: GMO nije primarno zdravstveni, već politički problem. Dokaz: pristalice i protivnici pošasti će se pocepati baš po partijskoj liniji. Evropejci i liberali će biti za, patrioti protiv. I, kad je već tako, zar nije logično da se i otpor organizuje po političkom osnovu? Šema bi trebalo da bude ovakva: mi smo, na srpski narod mislim, političko telo, koje ima pravo da nešto hoće, ili neće; nećemo GMO taman da je lekovita, a ne štetna. Prosto nećemo, može nam se. Nećemo da ulazimo u debatu da li GMO leči, ili ubija, prosto – nećemo. Vi ste, vlastodršci naši, prevaranti ne zato što hoćete da nas potrujete, već zato što ne poštujete većinsku volju naroda.
Tako bi se čitava debata preusmerila na nedemokratični karakter ove vlasti, a ne na štetnost GMO-a. Taj isti princip važi i za, recimo, kosovske izbore. Ubismo se dokazujući da je takva rabota kršenje Ustava, zakona blablabla… Koga stvarno boli dupe za zakone, ako njihovim kršenjem ostvaruje neki svoj interes? Vlast je priču o izborima prebacila u interesnu sferu (biće plata, braćo, ako izađete na izbore, a neće ako ne izađete), a opozivija trubi o Ustavu (nemojte izaći, taman platu više nikad ne dobili). Ajd` se kladimo kome će se posrećiti?
Insistiranje na nedemokratičnosti režima, na njegovo stalno, uporno i čak neizostavno prepišavanje narodne volje, sprečilo bi fragmentaciju mišljenja običnog čoveka. Ovako, on se namorava da se, svakom prilikom, bori u drugoj bici (GMO, Kosmet, evropski put, prodaja javnih preduzeća) sa uvek drugačijim argumentima (štetnost, ustavnost i zakonitost, korist, opstanak). Mnogo bi produktivnije bilo da se borba uvek vodi oko iste stvari, sa uvek istim argumentom: režim prepišava narodnu volju na uvek isti način.
To bi trajno držalo tenziju između patriotskog bloka i naroda s jedne, i režima s druge strane. Ovako, oko svakog pitanja se otvara nova, drugačija debata i narod se gubi u toj priči, jer nije u stanju da, u masi, prati svu argumentaciju. Očekivati da svaki srpski sebar razume složene argumente u pogledu GMO, ili vakcine protiv svinjskog gripa, ili oko ustavnosti i zakonitosti, kao da je svako završio prava i medicinu, sasvim je neozbiljno. Da vlast ne ferma narodnu volju, razume svako i to može trajno da se eksploatiše, jer ta bi priča narastala od situacije, do situacije. Ovako, kad prođe frka oko GMO, prođu i argumenti, pa se, s mnogo muke i prilično kilavo, javno mnjenje mobiliše oko nekog novog pitanja, oko koga se plete i nova, sasvim drugačija argumentacija. Grubo poređenje: to je kao da hoćete kafu da skuvate naizmeničnim paljenjem i gašenjem ringle, umesto da kuvate u kontinuitetu.
Svako pitanje u društvu, ma koliko različito bilo od drugih, treba da bude svedeno na političku dimenziju, sa uvek istom argumentacijom: dokle ćete da gnjavite ovaj narod? Dokle ćete da ignorišete političko telo? Dokle ćete da se bavite mesijanstvom, da uvek znate šta je dobro za narod, a da ga ne pitate? Dosta laganja, prevara itd. Potpuno je svejedno da li se radi o izborima na Kosovu, GMO, ili nečem drugom. Time bi se političko telo držalo mobilnim i jednako bi reagovalo na svaki problem. Ovako se fragmentira i nagoni se da odlučuje u stručnim stvarima, u pogledu kojih ono nema ni znanja, ni volje da se bavi. Smem da stavim svaku paru na to da bar 1/3 stanovnika u Srbiji ne ume da kaže šta skraćenica GMO znači, a još jedna trećina bi rekla neprecizno, a od njih se očekuje da rasude o štetnosti onoga čiji pojam ne razumeju. To je sviranje pilićima i gubitak vremena i energije.
Bokal političkog nezadovoljstva u Srbiji treba stalno dolivati, a ne naizmenično puniti i prazniti. Zato treba naći najmanji zajednički sadržalac svih pitanja, a to je politika, odnosno ignorisanje biračkog tela od strane vlasti. Sve ostalo je začarani krug dizanja i obaranja energije.
Dobar primer nerazumevanja je i odustajanje opozicije, ili bar umrtvljavanja priče o referendumu povodom Kosova od strane opozicije, u pogledu Kosmeta. Onog trenutka kad je odustao protoministar Vučić, odustali su svi. Pritisak na referendum je bio jedini način da se to pitanje drži u žiži i da se vlast permanentno, uporno i svakodnevno koristi kao malj protiv režima. Ovako, režim stalno zadaje nove teme, a opozicija uleće u klopku i prati ritam vlasti.
Primerice: pitanje Kosmeta, sa nekog koliko-toliko patriotskog stanovišta je trebalo izmestiti iz izborne problematike, već je trebalo insistirati na tome da Kosmet pripada čitavom srpskom narodu, a ne samo Srbima s Kosmeta. Izborna priča je svela tenziju samo na to da li će kosmetski Srbi izaći na izbore, ili ne. Svi ostali Srbi su poretvoreni u posmatrače i to upravo pristankom na dominaciju pravne argumentacije. Tu je opozicija dramatično pogrešila, jer je i babama sa Kopanika jasno da bismo svi, kao narod, pristali glatko na kršenje Ustava, ako bi nam to omogućilo da Kosovo ostane u sastavu Srbije. Kosmet nije ustavno pitanje, već političko. Kada bi vlast kršila zakone u korist naroda, niko reč ne bi rekao. Ovako, Srbi su, na Kosmetu, ostavljeni sami sebi i svojim podelama, jer je opozicija upala u klopku vlasti, pristavši na priču da je Kosmet pitanje kosovskih Srba, a ne čitavog srpskog naroda. Zar nije Kosmet vlasništvo i Srbina iz Kragujevca, ili Vukovara, a ne samo Srbina iz Leposavića? Ovako se priča svela na izbore i ustavnost. Preusko, nedovoljno i bezizgledno.
Za kraj: opozicija nije stručno, nego političko telo i time treba da se bavi. Sve ostalo je sporedno. Ovakva vlast ne bi opstala ni godinu dana bez indirektne pomoći opozicije, koja dozvoljava da joj vlast nameće tempo i teme. Držati fokus uvek na istim pitanjima, podgrevati javno mnjenje i ne dati režimu da pređe na drugu temu, jeste uslov da se režim rasklima i da se ogoli njegova autoritarna priroda. Dok se bude pristajalo da se svakog meseca razgovara o drugom pitanju, režim je bezbedan.
