Хаос у Турској и сенка Бжежинског

Можда би се поводом неуспелог пуча у Турској вредило подсетити на кованицу „балканизација Блиског истока“, што је америчка доктрина, која подразумева фрагментирање постојећих држава, чак и оних које су биле поуздан партнер САД, и појаву нових, марионетских творевина.  Респектабилан број тимова радио је пројекције и пратеће симулације. Софистициране анализе односиле су се на пост-конфликтно смиривање ситуације и дефрагментирање, односно стварање нове геополитичке слике из контролисаног хаоса. Тимови у Пентагону у наведеном контексту разматрали су фрагментирање држава попут Саудијске Арабије, Турске, у опцији је био и Египат. Конкретно, кад је о Турској реч, њен североисточни дeо предвиђен је за нову државу Курда, што је артикулисано као амерички, британски и интерес Израела. Судећи према лакоћи извођења операција и одабира жељеног сценарија, агенти хаоса су одавно на терену. Ако се сагледају глобални интереси САД, без обзира да ли их представља Кисинџер, Билдерберг, или Бжежински, хаос у Турској је разумљив.

Анализирајући недавне ставове Бжежинског, изнесене у наслову намењеном првенствено Русима, „На путу до глобалне перестројке“, о чему је писао портал Геоекономист, уочавамо помирљивост и позив на сарадњу, упућен Русији. Бжежински у поменутом тексту пројектује нову-стару „шаховску таблу“, односно простор Евроазије као разбијено огледало, а у другој фази, на разрушеној Евроазији, успоставу америчке доминације. Стратези Новог светског поретка, на челу са Бжежинским, траже све могуће начине да би остварили доминацију САД, што подразумева контролу Блиског истока, Африке, на крају и Евроазије. Забрињава податак да је Бжежински званично саветник америчког председника Обаме, а своје услуге је понудио Хилари Клинтон, ако буде изабрана, што је Билдерберг већ верификовао. Бжежински не може да заборави главни лајтмотив Велике шаховске табле, да онај ко поседује срце Евроазије, поседује цели свет. Реч је, наравно, о Евроазијском Балкану, како је Бжежински назвао простор смештен „унутар великог правоугаоника који означава зону нестабилности, а обухвата делове југоисточне Европе, централну Азију с деловима јужне Азије, Блиски исток и подручје Персијског залива“.[1] За Бжежинског Евроазијски Балкан чини унутрашње језгро тог великог правоугаоника, којим САД морају овладати. Поједностављено, ради се о централној Азији.

Бжежински је Обами и предложио да као прелазно или помоћно решење буде да се активност на Блиском истоку понуди Русији, како би се САД више бавила централном Азијом. У том контексту треба посматрати и посету Москви  државног секретара Џона Керија, који је Путину изнeо понуду да САД и Русија уједине војне и обавјштајне капацитете „у интересу решења сиријске кризе“. Понуда која је била на столу фрапантно личи на механизам координације који Сарајево нуди Републици Српској: ми ћемо заједно бити у томе, али ће извршна команда бити наша, тј. америчка. Руси нису насели.

Турски председник Ердоган, притиснут тешким економским проблемима у којима се налази његова земља, и информацијама да САД припремају терен за стварање државе Курда, почео је да преиспитује политику према Русији и Блиском истоку. Он се чак консултовао са САД у погледу извињења Путину због обарања руског авиона, и добио је сагласност за то. Међутим, Американци су желели да се Ердогановим извињењем Русима само скрене пажња са централне Азије, где су њихове операције прилично одмакле. Ердоган је сувише озбиљно схватио америчку сагласност за извињење Русији, те је покренуо разговоре о ономе што га тишти – лошој економској ситуацији. Преокрет привреди донело би оживљавање два важна пројекта, раније договорена између Турске и Русије: полагање цеви за Јужни (Турски) ток и наставак изградње атомске централе коју Москва треба да финансира са 90% средстава. Американци Ердогану преко тога нису могли прећи.

Да се у погледу пуча све одвијало на брзину види се и из тога да пучисти уопште нису изнели политичке захтеве, сем што су истакли да враћају демократију у Турску, што је деловало као фраза. Да је пуч успео, наставило би се са стварањем хаоса у Јерменији, Азербејџану, Казахстану, уопште у централној Азији, где Бжежински цени да је Русија најрањивија. Иако пуч није успео, агенти хаоса су наставили по своме, преносећи талас нереда према Јерменији и Казахстану, где су нападнуте полицијске станице. Полицијске станице нападају се и у Турској. Циљ је да се хаос пренесе на централну Азију и Кавказ. У Азербејџану, Јерменији, Киргизији и Таџикистану већ бораве „жуте патке“. Намера је да се из овог региона „протерају Руси“, а већ је у току протеривање Руса са Балкана.

И док медији пишу да је током пуча нестало 40 хеликоптера и 14 бродова, нико се у значајнијом мери није осврнуо на резање комуникација и прекид струје бази Инџирлик, нити се запитао да ли су на сигурном нуклеарне бојеве главе. Да ли сценариј агената хаоса дозвољава могућност да Турска преко ноћи постане нуклеарна сила, чак и у случају политичког отклона од САД? Или су то превидели, заслепљени жељом да се хаос из Турске што пре пренесе на централну Азију и Кавказ? Све су то аргументи који указују да је стабилна Турска неопходна за стабилан Кавказ, стабилан Балкан, и неопходан фактор за смиривање ситуације на Блиском истоку. Русија ће вероватно подржати и урадити све што доприноси стабилизацији ситуације у Турској.

То отвара могућност да по смиривању ситуације, Русија и Турска делују усклађених интереса на Блиском истоку и Балкану, при чему би Русија била заштитник православних народа, а Турска муслимана.

_________________________________

Одреднице:

[1] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/na-krilima-sorosa-ili-demontaza-centralnog-balkana/

слика https://www.srbijadanas.net/turska-propao-pokusaj-vojnog-puca-vise-od-260-mrtvih-1-440-ranjenih-video/

Извор: Фонд Стратешке Културе