„Hibridno ratovanje – Rusija je kriva za sve!“ ???

Stravične su posledice koje je izazvao i koje izaziva globali poredak nametnut od strane SAD uz podršku moćnih zemalja NATO saveza i EU, u njihovom pohodu „širenja zapadne-američke demokratije na Istok“, primoravajući istočne zemlje da uđu u NATO savez i EU. Navedeni pohod sa hegemonističkim ambicijama, koji je izazvao mnogostruko više oružanih sukoba i intervencija OUN nego za 40 godina Hladnog rata, milione izbeglica, beskućnika, migranata, promene granica mnogih država od Jadranskog mora do Kine i nastanak desetine novih država sa nejasnim granicama, raspršio se udarajući u zid koji se zove Rusija, i preteći izbijanjem sukoba većih razmera.

Rusija kao glavna brana daljim hegemonističkim aspiracijama zapadnih sila, postaje i „glavni krivac za sve svetske nedaće“, glavni objekat i meta napada NATO saveza i njegovih „partnera“. Bilo koja država ili savez država bez razlike na karater međusobnog povezivanja, ukoliko se javi kao prepreka aspiracijama SAD i NATO saveza, postaju njihovi neprijatelji, jer SAD pod „pravom odbranom“ podrazumevaju sposobnost da nedozvole nikom da postane pretnja ili neprijatelj. Upravo je Rusija postala glavna brana „američkom srljanju svetom“ i „guranju sveta u provaliju“, transformišući unipolarni poredak usvetu u multipolaran ili čak difuzan.

Da bi Rusija u tome bila onemogućena, ona postaje meta raznovrsnih napada od strane SAD, NATO saveza i njihovih partnera. Postaje žrtva „hibridnog rata“ koji upravo vode NATO i SAD, ne samo protiv Rusije, nego protiv svih onih koji su se suprostavljali američkoj hegemoniji. Pogledajmo čitav spektar „ruske krivice“, koji su Rusiji nametale i nameću SAD, NATO i EU:

1. „Hakerski napad na informacioni sistem bilo koje države, posebno u segmentu bezbednosnog sistema, od strane bilo koga, „predtrampovska amerika“ odmah je pripisivala Rusiji“. Ova vrsta „ruske krivice“ se u medijima predstavlja kao „hibridno ratovanje“ valjada radi davanja na značaju ili radi veće „ozbiljnosti“ navodnog problema“. U stvari o čemu je reč. SAD su preteča i vodeća zemlja koja vodi opsežne operacije u sajber prostoru radi dominacije na internetu. Dobro je poznato šta nam je otkrio bivši operativac američke NSA (National Security Agency), Edvard Snouden, kao uzbunjivač. Amerikanci angažuju čitave odrede programera čija uloga treba da dođe do izražaja u nekim budućim ratovima u kojima će internet igrati ključnu ulogu. SAD prate i prisluškuju jednako i prijatelje i neprijatelje. Posle američkih upada u kompijuterske sisteme mnogih institucija po svetu, malo je ostalo slobodnog prostora drugima za uspešno sajber ratovanje. Ipak rat u sajber prostoru postaje legitiman način borbe, koju ne vode samo države nego i mnogi nedržavni subjekti, i on postaje sledeći veliki rat.

2. „Rusija je izazvala sukob u Ukrajini i nasilno pripojila Krim“. Ovo je jedna od mnogih optužbi na račun Rusije, i jedna od mnogih njenih „krivica“, kako bi se prikrilo ili opravdalo nasilno, nezakonito i suprotno međunarodnom pravu, delovanje SAD u svetu. Optužiti Rusiju za stanje u Ukrajini je način da bi se zamaskirala stvarna uloga SAD u svrgavanju legalno izabranog i legitimnog predsednika Ukrajine Janukoviča, i njeni interesi na istoku Evrope. Potpuno je razumljivo da Rusija ima svoje nacionalne i državne interese u Ukrajini i na obalama Crnog mora, i ne može i neće nemo posmatrati kako se do tada prijateljska država pretvara u otvorenog neprijatelja potpomognuta snagama iz vana, od strane NATO, SAD i EU. Slobodno izraženu volju naroda Krima, SAD nastoje kroz različite informacione i propagandne operacije prikazati kao nasilno i oružano ugrožavanje integriteta Ukrajine, i kao otvorenu agresiju na Ukrajinu. Rusija je svesna mogućnosti ponavljanja vojnih operacija sa iste osnovice i istim pravcima kojima su hitlerove armije i divizije preko Ukrajine sa juga opkoljavale Moskvu.

3. „Rusija je kriva za političke i vojne tenzije na istoku Evrope – na granicama zemalja NATO saveza i Rusije, jer je rasporedila suviše snažne snage na svojoj granici“. SAD se drže postulata ratne veštine koji je još ustanovio Sun Cu Vu, koji kaže „najbolja je ona strategija prema kojoj se neprijatelj savladava bez borbe“. Svi napori SAD i njenih partnera bili su usmereni na slabljenje Rusije kao glavnog „neprijatelja“, kako ona ne bi postala pretnja SAD, i kako bi na kraju postala lak plen i kao takva bila jedna od mnogih „poslušnih država“. Rusija nije pomerala svoje zapadne granice dalje na zapad. Na njenim granicama se grupišu i koncentrišu britanske, američke, nemačke, kanadske vojne snage i vojne snage drugih evropskih članica NATO pakta. Rusija nije preduzimala nikakve mere sve dok su na njenim granicama bile vojne snage njenih zapadnih suseda. Zapad nastoji ponovo aktivirati stare teorije o Rusiji kao „arhineprijatelju zapada“ i umanjiti njene zasluge u borbi protiv fašizma i izjednačiti staljinov koncept komunizma sa nemačkim nacizmom, te se u tom smislu oprvadava i novo vojno pozicioniranje NATO trupa na istoku Evrope. NATO se služi raznim metodama kako bi postigao tzv. „moralnu nadmoć“ nad Rusijom, okrutnom i dvoličnom igrom, približiti se, infiltrirati, zavarati, opkoliti, prinuditi i na kraju pobediti. U tom smislu se koristi svaki izgovor kako bi se porekla zadata reč, bez ikakvog stida. Odbrana SAD počinje na najisturenijim linijama, a to su granice Rusije.

4. „Rusija je kriva za pogoršanje bezbednosne situacije na Balkanu i jugoistočnoj Evropi“. Rusija navodno „čvrsto drži Srbiju u svom zagrljaju“. U stvari reče je samo o stavu Rusije da se državama i narodima treba omogućiti slobodno izjašnjavanje da li žele pristupiti nekom od odbrambenih saveza pa tako i NATO savezu. Rusija se protivi nasilnom guranju nekih balkanskih zemalja u NATO savez.

5. „Rusija destabilizuje situaciju u BiH i nedozvoljava ispunjenje međunarodne pravde“. A u stvari o čemu je reč. Rusija samo podržava RS i Srbe u naporima da se poštuje Dejtonski sporazum, i da se spreči vaninstitucionalno delovanje, bošnjačkog člana predsedništva BiH prilikom podnošenja zahteva za reviziju presude pred Sudom pravde u Hagu po tužbi BiH protiv Srbije. Rusija se protivi promeni ustavne pozicije RS u okvirima Dejtonske BiH. Brani njenu ustavnu poziciju. U slučaju dokidanja RS, otvario bi se slobodan put BiH u NATO, oslabila bi pozicija Srba na Balkanu u celini i zapad bi dobio još jednog protivnika Rusije, a to je BiH.

6. „Rusija podržava „nacionalističke snage u Makedoniji, i onemogućava demokratsku tranziciju vlasti“. Rusija u stvari podržava stabilnost i celovitost Makedonije i sprečava mešanje stranih faktora i susednih zemalja u unutrašnje stvari Makedonije. Formiranjem proalbanske i proameričke vlade u Makedoniji, jača se pozicija albanskog faktora na Balkanu, takođe se jača pozicija Kosova kao samoproglašene države, slabi pozicija srpskog naroda i države Srbije, i utire se put stvaranju Velike Albanije, destabilizujući više zemalja (Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru, Grčku) sve u cilju jačanja pozicije SAD i NATO na Balkanu i na jugoistoku Evrope.

7. „Rusija nedozvoljava pad Asada u Siriji“. Međutim, Rusija na taj način brani suverenitet i celovitost Sirije i kompromituje napore zapada da silom dovede pobunjenike na vlast i spasi „umerene elemente islamske države“.

8. „Upotreba hemijskog oružja protiv pobunjenika u Siriji, koja se desila pre nekoliko dana (10.04.), omogućila je ili podržala Rusija, čak je moguće da su to učinile ruske vojne snage“. Ovakve tvrdnje i optužbe SAD i njenih saveznika su vrhunac informacionog i propagandnog rata, kao elementa hibridnog ratovanja. U trenutku kada su snage predsednika Asada podržane ruskim vazduhoplovnim snagama u prilici da zadaju odlučujući udarac snagama islamske države i drugim antirežimskimm snagama, kada se položaj Rusije u Siriji učvrstio do te mere, da je svakim danom sve manje šanse da se pozicija Rusije u Siriji i na Bliskom Istoku poljulja, glavni neprijatelj „zapada“ i demokratije nije više Asad, nego predsednik Rusije Putin. On je neprijatelj koga treba urnisati, u svakom momentu, na svakom mestu i svim raspoloživim sredstvima. Zato nisu potrebni dokazi. „Ishitrenim napadom na Putina“ zbog upotrebe hemijskog oružja u Siriji, SAD žele da izbegnu bilo kakvu istragu, da bez činjenica, bez dokaza, propagandnim i informacionim pritiscima na javnost u svojim zemljama i u svetu, osude Rusiju, izjednače Putina i Asada. Začuđujuće je, kakve rezultate metode hibridnog ratovanja daju u domaćoj javnosti i među zapadnim saveznicima. Među ključnim zemljama članicama NATO, stvara se trenutno savezništvo po ovom pitanju. Razmišlja se i deluje unisono, bez trunke kritike i logičkog razmišljanja. Ovde vidimo sredstva hibridnog ratovanja kao predhodnicu upotrebe klasičnih, konvencionalnih vojnih snaga, pa možda i atomsko-biološko-hemijskih sredstava u ograničenom obimu, od strane SAD i njihovih saveznika. Zapadni jastrebovi se najlakše ujedinjuju u svojim agresivnim nastupima, ratnim i razaračkim pohodima. Očekivati je da vidimo nekog novog Džejmija Šeja (potparol NATO, tokom agresije na SRJ, prim. autora), koji će slično ili još drastičnije spinovati stvarnost i silovati istinu.

9. „Rusija je kriva i za povišenu radijaciju iznad Antarktika i nordijskih zemalja, Francuske i Španije, jer je navodno izvodila nuklerane probe“. Ova optužba je sračunata da se pokaže kako pretnja od Rusije stalno raste i da je potpuno opravdano da i SAD i druge zemelje zapada jačaju svoje nuklearne vojne potencijale.

10. „Rusija je nedemokratska zemlja, u kojoj se nepoštuju osnovna ljudska prava, jer je na vlasti ‘diktator Putin’“. Ovo je osnovno polazište i platforma za preduzimanje svih vrsta operacija protiv Rusije kako bi se konačno „američke demokratske vrednosti“ etablirale u Rusiji. U stvari reč je o opravdanju za sve što SAD preduzimaju protiv Rusije u cilju njenog slabljenja, rasparčavanja, ili dovođenja u poziciju marionetske države.

11. „Rusija je kriva što nedozvoljava opkoljavanje od strane NATO saveza sa juga i jugoistoka, nedozvoljavjući širenje NATO saveza na neke zemlje bivšeg SSSR-a“. Međutim Rusija samo štiti svoje južne granice i sprečava NATO da je „davi po sistemu anakonde“.

12. „Rusija je kriva što uvodi ekonomske protiv mere, kao reakciju na ekonomske sankcije od strane SAD i EU“, itd. itd…

Spisak „ruske krivice“ je vrlo dugačak. Sve ono za što se optužuje Rusija, i za što se proglašava krivcem, SAD i NATO podvode pod pojam „hibridno ratovanje“, kako bi pokazali, da se Rusija služi nekonvencionalnim sredstvima i metodama ratovanja, da uvodi novu rusku doktrinu, koja predstvalja budući način projekcije moći i uticaja i obezbeđenja novih područja interesa. Kao posve novi oblik ratovanja, koji kao da nije bio poznat na zapadu. A u stvari načini na koji se Rusija nastoji danas predstaviti i prikazati u svetu, su elemnti „hibridnog ratovanja“, koje zapad primenjuje već decenijama.

Međutim, šta je glavni problem u svemu ovome. SAD i NATO su iznenađeni time kako je Rusija uspela na vrlo visokom nivou da objedini sva raspoloživa konvencionalna, nekonvencionalna sredstva i snage, informascijsko ratovanje i da ih odlučno koristi u zaštiti svojih strateških interesa na svojim zapadnim granicama, u crnomorskom regionu, u regionu sredozemlja i zapadnog Balkana.

Upotreba termina „hibridno ratovanje“ trebalo je da bude prijemčivo za uvo zapadnog slušaoca, i da zvuči ozbiljnije, povezujući ga pre svega za navodne ruske „hakerske napade“, kao nedozvoljen oblik i način ratovanja. Inače hibridno ratovanje je nešto što je uobičajno u hegemonističkim pohodima zapada na istok i širom sveta. Sam termin hibrid dolazi iz genetike, ali se najčešće njegovo značenje izvodi preko sinonima, i odnosi se na mešanac, polutan, čije je značenje nekada imalo i negativan prizvuk, međutim danas on označava mešavinu ili kombinaciju. U konkretnom našem razmatranju možemo kazati da se termin „hibridno ratovanje“ odnosi na proces primene i kombinovanja različitih sredstava i metoda delovanja na protivnika, koja već sama po sebi predstavljaju dovršena rešenja, ali se njihovom kombinacijom dobijaju novi poželjni efekti.

Dakle „hibridno ratovanje“ nije nešta novo i nepoznato u istoriji ratovanja. Kada je na delu kombinacija upotrebe konvencionalne vojne sile, sa taktikom dezinformacija, destabilizacije, iscrpljivanja neprijatelja, uz primenu novih tehničkih mogućnosti, sofisticirane propagandne tehnike, neregularnih taktika ratovanja uz primenu tajnih akcija, ekonomskih ucena, dvostrukih diplomatskih igara, medijskih manipulacija i sl. onda se nalazimo na polju hibridnog ratovanja, koje su do sada najmasovnije primenjivale SAD.

SAD i NATO su izneneađeni time što je Rusija postala ravnopravan takmac u svim sferama ratovanja, posebno u sferi efikasnosti primene nevojnih sredstava u postizanju strateških i političkih ciljeva u ratu, čija efikasnost se može meriti sa efikasnošću borbenih sredstava. Zato je Rusija glavna meta udara SAD i NATO saveza. Rusija je sposobna da uspešno kombinuje vojna sredstva i informacijsko ratovanje, oblikovanje javnog mijenja, putem sredstava javnog informisanja i društvenih mreža. Dakle, Rusija primenjuje novi pogled na rat, koji će se, ako do njega dođe, voditi kroz kombinaciju mnogih elemenata nacionalne moći.

Izvor: Fond Strateške Kulture