ID je samo jedan od alata SAD

Priča o Islamskoj državi (ID) počela je u Libiji, prvo je bila primenjena u Iraku, da bi se u potpunosti razvila u Siriji. Bilo je potrebno imati priličan fond informacija, analizirati događaje, način vođenja operacija i dotok novca, kako bi se determinisale zemlje koje stoje iza ove fantomske države. Jedinice ID su izvodile suptilne akcije, pri tome su bile snabdevene tačnim podacima, koristile su sofisticirane komunikacije, obučeno ljudstvo, dobar komandni kadar. Akcije ID bile su precizne, drske, često su izvođeni asimetrični napadi.

Za oko su zapadale neke čudne stvari. Recimo, ID nikada nije napala Izrael. Golansku visoravan niko nije ugrožavao, borci ID su tu dolazili na odmor, ili su boravili u izraelskim bolnicama radi lečenja. Kada se došlo do pouzdanih podataka da su često operacije ID predvodili obaveštajni oficiri CIA, SAS, ili Mosada, mnoge stvari su postale jasne. Zatim su operacije postale još komplikovanije jer su poprimile vidove psiop, što ulazi u zonu hibridnog rata.

Da nije bilo ruske vojne intervencije, ID potpomognuta od SAD, Izraela, Britanije i Zalivskih zemalja, davno bi završila sa Damaskom i Sirijom uopšte. Već bi bile održane konferencije o zamišljenim granicama novih sunitskih i šiitskih države, nastalih fragmentacijom Sirije, a koje bi čuvale Šelove ili Ševronove naftovode. Izbili bi sukobi na Kavkazu. Rat bi Rusiji došao pred vrata.

Ovih dana je obelodanjeno da se britanska kompanija specijalizovana za režiju (borbenih scena, kolona izbeglica, srušenih bolnica) za 400 miliona dolara koje je dobila direktno od Pentagona, prihvatila posla da režira i snima smaknuća koja radi ID, kao i poslednje scene žrtava bombardovanja bolnica i škola u Alepu, uz pomoć čak i poznatih režisera. Internetom kruže fotografije na kojima borci ID u naručju drže prašnjavu decu, raščupanu i zamazanu crvenom bojom, i čekaju snimanje scene spašavanja. Uz pomoć nadaleko poznate Opservatorije za ljudska prava iz Londona i pomenute kompanije, snimljene scene i fotografije dobijaju veliki kredibilitet u zapadnim medijima. Cilj je da se u svetskoj javnosti demonizuju i za ratne zličine optuže Rusi, jer se SAD žele vratiti u Siriju uz pomoć fabrikovanih izveštaja o zločinima koje su Rusi navodno počinili bombardovanjem civila. Lagaće bezočno, ne trepnuvši, kao u slučaju dečaka Omrana. U podmetanju zločina SAD imaju veliko iskustvo sa Balkana.

U pripremi su operacije s novim idejama. Potrebna je pokazna vežba, da bi se doktrina odobrila. Nije isključeno da se izvede ponovo na Balkanu. Na primer, nedavno plasirana suluda optužba da je ruska baza u Nišu u stvari špijunski centar. O čemu se tu radi? Iskusnog analitičara interesovaće koja novinska agencija je objavila tu „vest“. To je, naravno, Asošijeted pres (AP). Ni danas se ne zna konkretno čiji kapital je iza te agencije, ali se zna da je to američka agencija sa sedištem u Njujorku, i da je u pozadini arapski kapital. Nebrojeno puta su objavili reportažu da je kao posledica ruskog bombardovanja u Siriji srušena bolnica ili škola. Treba se i podsetiti da su tokom rata u BiH u Sarajevu nekoliko minuta znali čekali na licu mesta kako bi snimali granatiranje, snimali su i prvi izveštavali o Markalama, o Račku.

Pitanje je imaju li SAD vremena za to. Drugo, nedostaje im robusna politička komponenta, koja je bila izražena u doba Hladnog rata. Trenutni „vakum“ u Siriji posledica je što nema ko da verifikuje nove operacije zbog predstojećih predsedničkih izbora u SAD. Do tada će razrađivati operacije sa novim dimenzijama, prepunim obmana i tajnih operacija u političke svrhe. Na meti će biti privatni životi čelnika Rusije, izmišljaće se afere i praviti konstrukcije. Za afere biće zadužena ruska opozicija, špijuni i poneka NVO.

Ako se pažljivije analizira delovanje ID uočava se frapantna sličnost sa američkim vojnim intervencijama. Poput SAD i ID ratuje bez pravila (kršeći međunarodno pravo i sve konvencije UN), kombinuju konvencionalne i nekonvencionalne sukobe (ID koristi gas, NATO tj. SAD koriste osiromašeni uranijum), i jedni i drugi zanemaruju razliku između vojnika i civila (bombardovanje civila u Siriji, kao i ranije u Srbiji, gađanje civilne infrastrukture, incidenti sa velikim žrtvama zbog „prijateljske vatre“). Obe strane kombinuju navedene vojne taktike, ali koriste i propagandu, gerilsku asimetriju, tajno finansiranje, sofisticirano izvršavaju hibridne operacije. Razlika je jedino u tome što SAD imaju mogućnost da „legalno“ koriste sajber prostor, multimedije, parlament koji operaciji daje privid legalnosti, zaklanjaju se iza UN. Po načinu delovanja SAD i ID su dva lica iste medalje. ID je samo jedan od alata koje SAD koristi u cilju realizovanja političkih ciljeva koje određuje Velika šahovska tabla. Menjaju se samo igrači i koncepcija partije.

Izvor: Fond Strateške Kulture