Islamofobija i kritika EU – dva stuba nemačkog populizma

Za najbogatiju zemlju EU bloka – Nemačku, koja zajednicu EU država vidi kao prostor koji će bespogovorno slediti pravila i kurs nemačke spoljne politike, poslednji događaji predstavljaju vreme izazova i suočavanja s izbegličkom krizom koja je oslobodila „duha iz boce“ spremnog da uvek i nanovo određuje isti dramatičan kurs Starom kontinentu. Pa, tako i šire.

Da li će ekstremizam i islamofobija doživeti takve razmere koje prete da promene tok postmoderne političke istorije?

Sve su prilike.

Naime, EU nema rešenja za sve ozbiljniju izbegličku krizu. Granice popuštaju pred sve većim talasom izbeglih s ratovima zahvaćenih teritorija. Za recesijom zahvaćenu staru damu: Evropu to je (nerešiva) jednačina s više nepoznatih. Iako se nemački zvaničnici trude da izgledaju „pod kontrolom“, situacija sve više izmiče rešenju a posebno kontroli. Na unutrešnje-političkom planu, politička scena Nemačke menja se iz dana u dan i sve je izraženiji broj pristalica populističkih i ekstremističkih stavova koji polako ali sigurno uvode svet u novo, ali dobro poznato poglavlje: „rat svih protiv sviju.“

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, osudio je „zločine iz mržnje“ izazvane prilivom izbeglica. Nemačkom se širi talas netolerancije koji se „čita“ kroz demonstracije protiv stranaca, paljenje skloništa i za de Mezijera to je „nerazumljivo, neprihvatljivo i nedostojno“[i] Nemačke. Ali, je već viđeno, zar ne? Ova mnogoljudna zemlja beleži razne i vrlo slične periode netolerancije, kako prema političkim protivnicima tako i po osnovu rase, vere i nacije. U kolektivnom sećanju stanovnika međunarodne zajednice: modalitet ekstremističkih vrenja u Nemačkoj uvek je značio zamajac vihoru rata. Iako, Mezijer tvrdi da Nemačka ima rešenja suočena s „velikim izazovom“, neizostavno se nameće ptanje koje je to rešenje:

„Ključ je da napravimo razliku između onih kojima je potrebna zaštita i onih kojima nije“[ii], rekao je nemački ministar i dodao „to je veliki izazov, sa kojim ćemo se izboriti. To nije nepremostivo za veliku i bogatu zemlju poput naše“[iii].

Nemačka  je više puta, da podsetimo, preko svojih zvaničnika, Balkanu (Srbiji i Albaniji) u poslednje vreme poručivala: Nemoje dolaziti u našu zemlju, jer vas nećemo primiti. Za Nemce Balkan je druga po redu regionalna celina sa koje dolaze azilanti. Pritom, Nemačka kao da prenebregava činjenicu da sa tog istog Balkana, najveći procenat tražilaca azila dolazi iz Albanije i entiteta čiju nezavisnost zdušno podržava, a jeste tzv Kosovo. I, Nemačka kao da izbegava da da odgovor na pitanje kako to da: podržava „državnost“ nastalu na terorizmu i nelegalnom vojnom intervencijom kakva je bila NATO agresija (kakva je tzv kosovska), a da pritom u tom entitetu funkcioniše jedino kriminal i korupcija. Uostalom, setimo se samo izveštaja BND o stanju na Kosovu i Metohiji: ko vlada ovim područjem, na koji način i pod kojim uslovima. Reč je, naravno o narko kartelima. I, ne samo njima. U tu kosovsku rutu šverca droge, oružja i ljudi, treba svakako dodati i Albaniju.

Dakle, da je imao ko da upita de Mezijera da pojasni prethodno-šta bi nemački ministar mogao da odgovori?! Ili, da se vratimo na prvi region sa kojeg najveći procenat izbeglih dolazi: Sirija.

Tu Nemačkoj ne može da pomogne formula koje su se dosetili za Balkan: proglašavanje statusa „zemlje sigurnog porekla“, statusa koji automatski isključuje podnošenje zahteva za azil. Sirija je, dakle, sve samo ne zemlja sigurnog porekla. Kako će se Nemačka, s obzirom da najveći procenat izbeglica sa Bliskog, Srednjeg Istoka i Afrike kao željenu destinaciju navodi Nemačku, nositi s ovim problemom? Posebno kada se ima u vidu da se, prema određenim obevaštajnim podacima, očekuje oko pet miliona izbeglica iz Sirije u bliskoj budućnosti. Samo na granici sa Turskom čeka tri miliona izbeglica iz ratom uništene Sirije. Da li, prema rečima Mezijera, tim ljudima nije potrebna zaštita? Da li i oni potiču iz „zemlje sigurnog porekla“? S obzirom da je ovaj manevar nemoguć u slučaju izbeglih iz Sirije, to će i za Nemačku biti nesaglediv i nerešiv problem kako na unutrašnjoj političkoj sceni tako i u finansijskoj, socijalnoj i privrednoj sferi.

Nemačka, neće moći da se izbori s takvim „izazovom“ bez velikih posledica. Iako, je prvog avgusta stupio na snagu vrlo restriktivan zakon, po kome ukoliko se nekom otkaže zahtev za azil on automatski dobija zabranu ulaska u Nemačku, kao i zonu Šengena, u narednih pet godina.[iv] I, ovo se umnogome odnosilo na Balkan. Odnosno, na nemačke (čitaj: američke) saveznice na Balkanu (tzv Kosovo i Albanija). Međutim, šta ćemo sa izbeglicama iz Sirije i drugih ratom zahvaćenih područja. Na koji način Nemačka misli da može da se nosi s ovim problemom. Zakonodavstvom? Nijednog migranta, posebno one među njima spremne da ilegalno prelaze granice, nijedno slovo zakona još uvek nije sprečilo da ostvari cilj. Kao ni bodljikava žica.

U međuvremenu tenzije rastu. Nemačko javno mnjenje duboko je polarizovano povodom migranstke krize: čak 63 odsto populacije zahteva oštrije imigracione zakone, dok je 62 odsto za hitno izbacivanje izbeglica iz zemlje. Nemačka je angažovala vojsku da pomogne u zbrinjavanju izbeglica, dok zemljom rastu protesti i nasilne akcije protiv azilanata. Podsetimo, posle Drugog svetskog rata Nemačkoj je angažovanje vojske bilo zabranjeno osim u slučaju vanrednog stanja. Do tog „slučaja“, kako vidimo, nije ostalo mnogo. Talas izbeglica, i to onih najsiromašnijih i brojnijih, tek se očekuje posebno iz Sirije. Prema iskustvu ta sirotinja neće birati sredstva da pobegne od sigurne smrti u rođenoj zemlji u, istina neizvestan, ali još uvek ratovima netaktnut evropski kontinent. Sa već redukovanim strpljenjem lokalnog stanovništva raznih evropskih zemalja, proglašavanja vanrednih stanja kao i angažovanja nacionalnih vojski, biće jedina preostala mera u zaštiti bezbednosti i socijalne (ne)sigurnosti.

Uostalom, zbog situacije na La Manšu, upućeni su već pozivi za angažovanjem vojnih trupa Velike Britanije.[v] U Grčkoj, na ostrvu Kos, došlo je do masovne tuče među migrantima, policija je pokušala palicama i protivpožarnim aparatima da obuzda masu, ali bez uspeha. Gradonačelnik Kosa, Giorgis Kiricis, upozorio je da je situacija složena, da vlasti polako gube bitku i da sve ide ka „krvoproliću“.[vi] Ništa bolje nije u mnogim italijanskim turističkim centrima u kojima se izbeglice smeste čekajući „signal“ da mogu da prođu dalje.

Upravo taj „signal“, novac koji izbeglice podižu u bankama i troše usput (samo u Srbiji, prema rečima nadležnih izbeglice potroše oko šest miliona evra dnevno[vii]), planovi ruta koje policija pronalazi kod mnogih ilegalnih migranata, otkrivanje šifri za prelazak Evrotunela, daju za pravo mnogima koji govore o projektu pripremljenom za EUropu, pa tako i svet. Da je među izbeglicama veliki procenat, zaista, nesrećnog i ugroženog stanovništa, to je sigurno. Međutim, treba imati u vidu obaveštajne izvore koji upozoravaju da su među migrantima i pripadnici ID. Kao i aktualnu kartu žarišta i aktera koji učestvuju u njima. Stiče se utisak kao da se iseljavaju kontinenti, etnički i sektaški čiste „nepodobni“; kreira potpuno novi socijalni i verski inženjering. A, sve to nikada nije prošlo bez globalnog sukoba.

I, to smo više puta baš na ovom mestu naglašavali: kada deo zapadne korporativne zajednice shvati da je počeo da gubi kontrolu koju je nekada imao, tada ga, tek, ne treba potcenjivati. Jer će na dno ka kojem je strmoglavo krenuo povući ceo nekadašnji unipolarni svet koji je gravitirao oko jednog centra-Vašingtona.

Tako i bi…

__________________________________

[i] http://www.blic.rs/Vesti/Svet/582625/De-Mezijer-Talas-izbeglica-sa-Balkana-je-neprihvatljiv

[ii] isto

[iii] isto

[iv] https://www.rt.com/news/311972-germany-migrants-reentry-permits-schmidt/

[v] http://www.rt.com/news/312054-immigrants-british-army-calais/

[vi] http://www.blic.rs/Vesti/Svet/581951/HAOS-NA-GRCKOM-OSTRVU-KOS-Opsta-tuca-medju-imigrantima-suzavac-kolima-kroz-gomilu-ljudi

[vii] http://www.bizlife.rs/vesti/80176-a-koliko-migranti-trose-u-srbiji

Izvor: Fond Strateške Kulture