Islamski Kalifat na Balkanu – od mreže do države

„Na Balkanu se ne stvara Velika Albanija. To je samo pokriće za stvaranje nove islamske države (…) posle Makedonije svi su na udaru. Već su oivičene granice u Grčkoj (Janjina), Makedoniji (Ilirija), Srbiji (Dardanija) i Crnoj Gori (Malesija). Problem je samo što se granice nekada Velike Albanije a danas nekakve „nove evropske islamske države“ skoro svakodnevno nadimaju i šire u struku pa su, recimo, u Srbiji nekada bile zaključno sa Prokupljem pored Leskovca i Vranja i sada proširene na sam Niš, sa niško-leskovačkom kotlinom i sve južno od Niša. U Crnoj Gori ta „granica“ nekada je išla sa Rožajem, Plavom, Tuzima do blizu Bara, a sada su u blizini Budve sa Petrovcem, zetskom dolinom i Podgoricom sa Beranima. Tako i u Makedoniji-trebalo je sa Kumanovom preći autoput i obezbediti zaleđinu Preševu i Surdulici. Malo su sporiji u nastupu prema Grčkoj. To će biti neka zadnja faza“, govori Stevan Đurović, bivši načelnik Službe bezbednosti Prištinskog korpusa za nedeljnik Svedok.[1]

I, zaista, teledirigovani događaji na prostoru Balkana (Republika Srpska, Makedonija), incidenti sa jasnim porukama o povratku projekta Velike Albanije (dron sa zastavom Velike Albanije na fudbalskoj utakmici u Beogradu), zapaljive poruke albanskog premijera i zvaničnika tzv. Kosova, upozorenja navodnih pripadnika IDILA u Crnoj Gori-sve upućuje da ovaj put svedočimo mnogo širem projektu koji preti da po verskom osnovu radikalizuje Balkan, i tako ga zapali. I, ne samo to. S, značajne geostrateške pozicije Stari kontinent tako postaje laka meta. Cilj jasan. Potencijalne bezbednosne pretnje davno obrađene. Odluke nosioca vlasti, pravovremeno obaveštenim o rastućem vehabijskom pokretu, pripadnicima Al-Kaide, vezama sa ID, i nezanemarljivoj logističkoj mreži, najblaže rečeno su problematične. Ili nisu? Kada se balkanska politička elita promatra kroz perspektivu instaliranja Zapadu lojalnih izvršioca odluka koje se donose u vašingtonskoj centrali, onda je i potpuno jasno zašto pojedini članovi kluba „odabranih“ nisu preduzimali adekvatne mere u suprostvaljanju procesu koji je sada počeo da metastazira i  za koji pravi odgovor nema nijedna pojedinačna bezbednosna služba na Balkanu.

A, sve je počelo (makar u fazi kojoj svedočimo) na srpskom Kosovu i Metohiji kada su teroriste presvukli u borce za slobodu a onda taj novi brend terorizma izvezli u svet gdegod je trebalo ostvariti geostrateški cilj: „Iza terorizma i pobunjenika na Balkanu i režiranog scenarija svih dešavanja stoji pre svih Amerika koja hoće da preko ovog prostora upravlja Evropom (…) mi danas na Balkanu imamo oko sto hiljada ratnika koji su ratovali za ideale i neke svoje ciljeve na prostorima bivše velike Jugoslavije, posebno BiH, Hrvatske i KiM, a oni su tu u našoj blizini“[2], precizira Đurović. Ali ne samo on. Naime dobar deo obaveštajnog kadra, kako bivše velike Jugoslavije, tako i novonastalih republika u poslednje vreme iznosi skoro identične stavove i upozorava da je Balkan na korak od ambisa u koji će ga (i ovaj put) uvući teledirigovani teror. Ivan Babanovski, bivši visoki funkcioner obaveštajne službe SFRJ, posle Makedonije, danas profesor bezbednosti u Skoplju, podseća na plan „Balkan 2020“ jednog od lidera Al-Kaide Al Zavahirija koji je Balkan video kao poligon za prodor džihada ka srcu Evrope- Francuskoj, Nemačkoj, Danskoj i Engleskoj.

„Plan islamizacije Balkana je u suštini dospeli račun za pare koje su primale pojedine političke i nevladine organizacije i pojedinci na ime sponzorstva i finansiranja političkih kampanja određenih muslimanskih kadrova“[3], ističe Babanovski. Predrag Ćeranić, bivši visoki funkcioner ugašene obaveštajno-bezbednosne službe Republike Srpske vezu između IDIL-a i Velike Albanije vidi kao spojede posude koje aktivira daljinski upravljač koji se nalazi u istim rukama: „Pošto zapale Balkan, sledi završna faza-prebacivanje borbenih grupa IDIL na Zakavkazje i širenje kalifata na prostoru Rusije. Kontekst je, znači, širi i upućuje na geopolitičko odmeravanje snaga između SAD i EU s jedne, i Rusije i Irana, s druge strane“, zaključuje Ćeranić.[4] U, svemu tome, svaka pojedinačna bivša jugoslovenska republika, danas posle toliko propuštenih prilika i sa punim saznanjima o perspektivi koja nam je postala užasna svakodnevica predstavlja olupinu koju na dno geostrateškog mora može pogurati talas osrednje jačine.

Gde je Srbija u svemu tome? Da li je čeka krvavi Vidovdan? Koliko je uspela američka operacija „Orao“? Kakav je scenario spremljen za srpskog premijera u Vašingtonu i Tirani? Koliko nam je vremena ostalo do (još jedne) balkanske buktinje.

„Kada je reč o energetskoj sigurnosti, energetskoj bezbednosti, spremni smo da diverzifikujemo izvore gasa za Srbiju, što je takođe važno i za naše američke prijatelje“ rekao je premijer Srbije, tokom razgovora za  Asošijeted Pres (AP)[5] u Tirani (Albanija). I, kako američka agencija u lidu članka konstatuje u „velikom političkom zaokretu, srpski premijer je rekao da će njegova zemlja prihvatiti poziv SAD da smanji zavisnost od ruskog gasa tako što će dodati gasovod koji podržava Amerika, a koji bi dopremao gas iz Azerbejdžana u Evropu“[6]. Tim povodom premijer Srbije ponovio je svoje ranije stavove, o EUropskom putu i dobroj saradnji s Rusijom, podsetio novinare da je o spoljnopolitičkoj orjentaciji to rekao i javno na konferenciji za novinare pred „samim Putinom“ ali i zaključio da su odnosi s Vašingtonom vrlo važni za EUropski put Srbije:

„Vašington je enormno važan i nadamo se da će podržati naš EUropski put kao i naše ekonomske reforme, koje su vrlo važne za našu zemlju“[7], rekao je Vučić. Time je poruka o geopolitičkom (za)okretu odjeknula medijskim prostorom. Tako su to razumeli novinari AP. Tako je to razumela javnost u Srbiji. Konačno, to je sasvim jasno u Moskvi. Kakve veze, neko bi pitao, ova „vest“ ima sa balkanskom mrežom islamskog kalifata i potencijalnom državom u začetku? Rekli bismo, vrlo tesne i sada vidljivo jake. Naime, svedocimo smo teledirigovanih bezbednosnih incidenata na teritoriji, BiH, Makedonije, najavu sličnog scenarija u Crnoj Gori, kao i u ostalim balkanskim državama. Ali kojim? Onim koje su izrazile volju, prvobitno za Južni, potom, i za Turski tok. Kakve su to pretnje bile? Batinom ne tako novijeg datuma-terorizmom koji može prerasti u građanski i verski rat. Uostalom, krvavo razbijanje velike Jugoslavije upravo je bio poligon za predstavljanje scenarija koji je posle bio američki izvozni brend na Bliskom i daljem Istoku, u Africi-uostalom, gdegod je njihov korporativni interes bio ugrožen.

Kroz tu perspektivu valja posmatrate i skorašnje najave koje „tresu“ uvek turbulentni Balkan koji je lako spolja udaviti u njegovim specifičnostima. Od američke operacije „Orao“ o kojoj je na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare govorio lider radikala Vojislav Šešelj, pa sve do vesti koje su punile stranice domaćih i svetskih medija o Islamskom kalifatu na Balkanu.

Sada, možemo da pretpostavljamo koji su sve razlozi uticali na aktualni (geo)politički zaokret, ali se dve dileme nameću kao glavne: Da li je Turski tok već miniran? Jer, čemu nagla „diverzifikacija“ or ruskog gasa. I, da li je zvanična Srbija odabrala američke „partnere“ kako bi izbegla njihov teror i obezbedila novce iz EUropskih fondova? Opet, da li je (geo)politička odluka doneta iz političke „praktičnosti“, straha ili nekakvog saveza daleko ispod  radara pažnje javnosti-pitanja su čiji bi odgovori kristalno razjasnili s čime sve imamo posla i šta se sve može očekivati. Međutim, to je ipak tema za neki drugi put. Za našu temu od značaja je nekoliko činjenica: prvo, treba podsetiti recimo, da je nekadašnji srpski i jugoslovenski predsednik, Slobodan Milošević, planirao da otvori temu Klintonovog „administriranja srpskog pitanja“ to otvaranjem teme kakva je Osama bin Laden i Al-Kaida na Balkanu.

Za medijske „jastrebove“ ove najave bile su smešne ili patetično oportunističke: „ali za one koji su pratili Miloševićevu karijeru ili što je važnije događaje devedesetih na tlu Jugoslavije, sasvim sigurno nisu. Te optužbe su bile utemeljene na događajima o kojima SAD nisu želele da raspravljaju pred međunarodnim sudom. Posle sovjetskog poraza osamdesetih u Avganistanu, mnogi mudžahedini svoju pažnju okreću ka Jugoslaviji gde su odlazili da se bore na strani bosanskih muslimana protiv pravoslavnih Srba i katoličkih Hrvata. Još jednom su SAD i bin Laden bili u istom timu. Do danas postoje izveštaji o trenažnim kampovima u Bosni, koji su ostali i pod okupacijom. Takođe je jasno da se radi o trenažnoj osnovi za neke buduće događaje“[8], piše ne tako davne 2006, Džeremi Sahil u autorskom tekstu Rest Easy, Bill Clinton: Milosevic Can’t Talk Anymore i podseća na  uvodnu reč Slobodana Miloševića kojom je i nagovestio da će tokom odbrane posebnu pažnju posvetiti Al Kaidi na Balkanu, od Bosne do Kosova:

„1998, kada nas (Klintonov izaslanik Ričard) je posetio Holbruk u Beogradu, rekli smo mu da raspolažemo informacijama da na severu Albanije OVK pomaže Osama bin Laden, Da naoružava, obučava i sprema pripadnike ove terorističke organizacije, OVK u Albaniji. Ipak, odlučili su da sarađuju s OVK, pa tako i indirektno sa bin Ladenom“.[9] Sahil, podseća da je Milošević tada rekao da će „jednoga dana sve ove veze izaći na svetlost“, iako je taj dan prolongiran samom „smrću“ nekadašnjeg srpskog i jugoslovenskog predsednika u Hagu. Ali, sasvim sigurno ne zauvek.

Drugo, danas, skoro deset godina kasnije, Balkan EUropa markira kao mesto gde se nalaze „jataci“ ISIL-a, njihova dobro organizovana mreža, i gde treba očekivati „kalifat“ u bliskoj perspektivi. Kako bi zaštitila tranzit ka svojim granicama, EU opredeljuje 10 miliona evra, a brojne analize upućuju na ono što svi znamo: kad zatreba Balkan će opet goreti. Naime, zastava ISIL-a koja se zaviorila u planinskom selu Gornja Mioča[10] postala je vest u zapadnim medijima, brojem džihadista u „tranzitu“ manipulisala su brojna internet izdanja od Slobodne Evrope koje je baratala cifrom od 221[11], do izveštaja CIA iz septembra prošle godine koji je broj džihadista sa Balkana sveo na oko 700. Sva ta licitiranja nedavno je dimenzionirao italijanski novinar Domeniko Kviriko, koji je izneo svoja saznanja te saopštio javnosti da je pravi broj džihadista koji ratuju u Siriji i Iraku daleko veći ali da se krije od javnosti kako bi se izbegla panika. Dok je Ilir Kulja, albanski analitičar koji se bavi ovim pitanjem, rekao da se broj može izražavati u hiljadama jer mnogi isključuju dijasporu sa Balkana koja takođe mobiliše džihadiste.[12] Domaći mediji u poslednjih dva dana intezivno pišu o selu Ošva kod Maglaja gde se intezivno odvija kupovina nekretnina i zemlje. Ošva od ranije poznata kao uporište vehabija inače je mesto strateški dobro smešteno na visoravni do koje neprimećeno ne može da se dopre, a kalkuliše se da će to mesto biti ili sabirno-trenažni centar ili stanište povratnika sa ISIL-ovih ratišta.[13] Podjednako kako se kao slične tačke-centri navode prostori u Raškoj, na Kosmetu, Albaniji.

Tek ove dve činjenice ili paralele, savršeno govore o projektu koga još nismo sasvim svesni a koji svakog momenta može biti „uključen“. Uostalom, to nam je pokazano u već pomenutim teledirigovanim incidentima. Kada se ovome doda: da je ISIL, u jednom momentu zarađivao oko dva miliona dolara DNEVNO od nafte sa nalazišta koja su bila pod njihovom kontrolom, da su tu naftu „neopaženo“ i bezbedno prevozili do Turske odakle su je prodavali dalje, da su pripadnici ISIL-a dobro obučeni, tehnički dobro opremljeni onda je plan i program jasan. Uostalom, korporativni zapadni VIP „klub“ nije se mnog trudio da učini blurovanom tu sliku. Naprotiv! Njihova „intervencija“ u Siriji, saradnja sa al-Nusra frontom, protiv Bašara el Asada, početak je radikalizacije pokreta svetskih razmera poznatijim kao ISIL. Koji se kao hobotnica širi, nekako baš po šavovima interesa oko kojih su sukobljeni Istok i Zapad. I, to više nema apsolutno nikakvih veza sa verskim, plemenskim ili bilo kojim drugim atributima koji im se pripisuju. Od Al-Kaide, vehabija, mudžahedina, OVK, Al Nusre, al Šababa, Boko Harama, ili kako već sebe nazivaju ispostave jednog projekta, reč je o samo jednom zajedničkom imenitelju: iskazanoj lojalnosti prema prekookenaskim korporativnim interesima. Pre njihovih (i njima lojalnih zapadnih saveznika) „intervencija“, terorizma ovakvih razmera nije bilo, zar ne?

A oni su još davno pokazali kako svet vide: poput stada ovaca koje će „čuvati“ vukovi.

_______________________________________

Odrednice:

[1] Svedok, 19. maj 2015, broj 982-983, strana 5

[2] Isto strane, strane 5 i 6

[3] http://www.glassrpske.com/plus/teme/Ivan-Babanovski-Balkan-kapija-za-prodor-Al-Kaide-u-Evropu/lat/54892.html

[4] http://www.tvmost.info/vesti/albanija_i_islamska_drzava_kao_spojene_posude_/19779

[5]http://hosted.ap.org/dynamic/stories/E/EU_SERBIA_US?SITE=FLTAM&SECTION=HOME&TEMPLATE=DEFAULT&CTIME=2015-05-28-04-46-49

[6] Isto

[7] Isto

[8] http://www.antiwar.com/orig/jscahill.php?articleid=8692

[9] http://www.antiwar.com/orig/jscahill.php?articleid=8692

[10] http://www.dailymail.co.uk/news/article-2940244/A-far-welcoming-village-Entrance-Bosnian-mountain-hamlet-branded-Islamic-State-emblem-homes-fly-terrorists-flag-group-s-influence-spreads.html

[11] http://www.rferl.org/contentinfographics/foreign-fighters-syria-iraq-is-isis-isil-infographic/26584940.html

[12] http://www.todayszaman.com/interviews_albanian-expert-turkey-waypoint-for-balkan-jihadists_353477.html

[13] Nedeljnik NiN, 28. Maj 2015, strana 8

Izvor: Fond Strateške Kulture