Aleksandar MezjajevПрошле недеље СБ УН поново је разматрао ситуацију на Косову и Метохији. Као и обично, разматрање се базирало на основу редовног извештаја Генералног секретара УН Бан Ки Муна, Високог представника ЕУ за иностране послове Кетрин Ештон и наступа специјалног изасланика Генералног секретара УН Ф. Зарифа. Бан Ки Мун је у целини, као и обично, истакао неке недостатке, нацртао обрисе ружичасте слике развоја “независног” Косова.

Међутим, ситуацију на Космету никако не можемо назвати ружичастом. Становништво са севера Космета практично је потпуно искључено из свих политичких па скоро и економских дешавања. Насиље је и даље норма на Космету. Наравно, није се могло ни очекивати нешто друго од “државе” коју су створили насилници, уз помоћ масовних и софистицираних злочина.

Буквално уочи заседања СБ УН дошло је до нове трагедије у рејону села Орловац и Кушево услед чега је погинуло неколико људи, укључујући и српског полицајца, а још неколико људи је рањено из ватреног оружја.

Упркос чињеници да прелиминарни резултати о извештају Дика Мартија о трговини људским органима и другим злочинима на Космету, јасно показују да су прикупљени докази довољни за покретање оптужнице против појединих високих функционера такозване  “Ослободилачке Војске Косова”, оптужница ипак још није подигнута. Ради се о многобројним случајевима убистава, хапшења, силовања, незаконитог држања под стражом, нељудског обраћања, скрнављења цркви, у чијем резултату је дошло до етничког чишћења и прогона Срба из централног и јужног космета. Та дејства носила су организовани карактер и носила су широк и систематичан карактер. У периодичном извештају се потврђују и чињенице везане за трговину органима на Космету. Резултати ове истраге раскринкали су мит о “праведној ослободилачкој борби” ОВК, који је посебно био искоришћен за оправдавање једнострано проглашене независности српске покрајине Косово и Метохија од стране тих људи. Кривци за злочине морају бити кажњени независно од њихове садашње позиције, међутим, према многим саопштењима (посебно о томе говори Клинт Вилијамсон), томе се активно противе “власти” на Космету што сведочи о неискрености изјава из Приштине о наводној њиховој спремности да сарађују са истрагом.

Упркос чињеници да СБ УН представља орган међународне организације са фиксним чланством, није јасно због чега се на његова заседања позивају лица са стране. Тако је на ово заседање позван неки Енвер Хоџај који себе зове “министром иностраних послова Косова”. Ту част су му доделили Британци који овог месеца председавају Саветом. Штавише, ова персона вероватно по указу оних који су га позвали, организовао је провокацију против Русије.

Упркос чињеници да је тема заседања била ситуација на Косову и Метохији, “министар иностраних послова” Хоџај је начинио груб испад у односу према Србији и Русији, показавши свима “основе косовске дипломатије”. Ево шта је изјавио тај “дипломата”:

“Косово је озбиљно забринуто због сукоба у Сирији и Ираку и руске агресије у Украјини и осудило је учешће неких својих грађана у рату у Сирији, али је забринуто и због Срба који у Украјини пружају подршку проруским сепаратистичким групама на истоку Украјине. Сматрам да Руска Федерација у овом тренутку нема право да дели лекције поводом ситуације на Косову или да изражава забринутост поводом нашег региона. Русија је прегазила све “црвене линије” међународног поретка, међународног права и међународне праксе. Ми смо осудили окупацију Крима од стране Русије и данас ми осуђујемо актуелну агресију на истоку Украјине. Из овог разлога Русија је изгубила велики део свог међународног ауторитета и легитимности који би јој дозволили да говори о међународном миру, правди и стабилности. У овом тренутку Русија постаје главна претња међународном миру и стабилности”.[1]

dacic na sb

Представник Руске Федерације (Русију је тог дана представљао Л. Иљичев) категорички је одбацио оптужбе које је изнео Хоџај. И заиста, Хоџај је оптужујући русију, изгледао смешно. Крим је прогласио своју независност  и добровољно ушао у састав Русије на основу референдума на коме је учествовало више од 80% становништва републике. Од тих 80% за ту опцију је гласало 98% гласача. Албански сепаратисти на Космету нису спроводили никакав референдум. А на тек одржаним изборима у “независном” Косову излазност је износила свега 41% (локални избори од 6. јуна). Да ли изабрани представници могу претендовати на то да представљају читаво становништво покрајине?

На жалост, представник изузетне ”косовсколбанске дипломатије” успео је да испровоцира и заменика Премијера Србије Ивицу Дачића  који се налазио у сали, да одговори на отворене лажи, дајући донекле чудне изјаве.

Веома су ме зачудиле речи господина Хоџаја. Косово нема право да било коме држи лекције из међународног права, имајући у виду да је Косово једнострано прогласило независност од наше земље без било какве њене сагласности на тако нешто. Да ли желимо да живимо у прошлости или ћемо да се крећемо ка будућности? Не знам због чега упетљавате Србију у ваш дијалог са Русијом. Ако имате нешто да причате против Русије, о каквој заједничкој руско-српској активности причате? Ви злоупотребљавате седницу СБ УН за класичну пропаганду. Ја сам овде био више од 10 пута и са косовским премијером Тачијем и никада се нисам на овакав начин расправљао са њим. Србија не учествује ни у каквим актима агресије нигде у свету. Ако наши држављани иду у Сирију или Ирак, а исламисти, наши држављани, учествују у делатности џихадиста, ми сами то одлучно осуђујемо и све ово се на исти начин односи и на оне који ратују у Украјини као добровољци на страни проруских снага”.

Ова изјава И. Дачића изазива читав низ питања. Дакле, да ли из речи господина Дачића произилази да он Хоџаја сматра одвојеним од Тачија и испад против Русије и Србије као личну иницијативу “министра иностраних послова”? Следеће. Да ли значи да тиме што је осудио руске добровољце у Донбасу, господин Дачић осуђује и руске добровољце који су ратовали у бившој Југославији на страни Срба? И ако да, зашто он није заједно са тим осудио западне најамнике који ратују како данас на Донбасу, тако и раније у бившој Југославији? Истовремено и француске, немачке, италијанске и грађане других земаља, који ратују како на страни фашистичке кијевске хунте, тако и на страни снага самоодбране Донбаса? Ако је већ господин Дачић одлучио да осуди руске добровољце, његова заборавност у односу на грађане из других земаља који су седели са њим у истој сали, изгледа некако чудно… Упркос чињеници да одговоре на ова питања вероватно нећемо добити, ипак треба захвалити господину Дачићу што је он отворено изнео своје ставове. Као што се каже, увек је корисно знати шта политичари заиста мисле…



[1]
Види стенограм 7257-ог заседања Савета Безбедности ОУН од 29. августа 2014. године // Документ ОУН S/PV.7257.


Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Још једна седница СБ УН о Косову

* Обавезна поља