Lagi „Laza“ ili budući poslanički troskok

Čim  predsednik sudskog veća u Hagu saopšti da pozivanje dobrovoljaca u odbranu Otadžbine nije zločin, pokreću se lavine raznih „kritičara“ da dokazuju da od dobrovoljaca i nije bilo neke velike koristi, u odbrani ugroženog srpskog naroda.

Razumljiva je matrica, što razni „kritičari“ u regionu uporno tupe stav o „zločinačkoj prirodi “srpskih dobrovoljaca, al` što cenjeni beogradski novinar kome je ta tematika bliska, odjednom poliva  dobrovoljce onim čim se branioci Otadžbine ne polivaju, odvratno je! 

U maniru baba i žaba, mešaju se zlonamerno izvrnute poluistine i davno propali ideološki modeli, koji su sada vešto reciklirani kao „regionalna svetla budućnost“!

Izgleda, da će u njoj marširati i združeni regionalni sastavi NATO, svakako uz taktove obavezne  jenkijevske koračnice koja nikako ne trpi srpsku „KO TO KAŽE,…“, a kamo li dobrovoljce koji je iz srca glasno pevaju!

Cenjeni novinar (kodno ime „LAZA“) u svom tekstu („POLITIKA“; „NOVI STANDARD“; „PRAVDA“) taksativno je nabrajao rezervne jedinice JNA u Krajini u kojima su krajišnici bezrazložno pobegli pred „vatrogasnim skupinama“ hrvatskih terorista, zvanih ZNG (Zbor narodne garde)!

Usput veliča i generala JNA, koji je u Krajini ostao zapamćen po upornom „izjednačavanju“ hrvatskih terorista ZNG i krajinskog TO. Iako je dobro poznato svima dobronamernima da je krajinski TO braneći sebe brani tada još zajedničku državu!

Kao starešina JNA, vrli general razdvajajući „paravojske“ (termin iz njegovih naredbi) ponašao se kao budući „plavi šlemovi“, koji su samo razgrađivali, a ne čuvali.

(U svojoj knjizi „Komandant po potrebi“, general VRS Slavko Lisica stručno je pokazao rad „Lazinog“ izabranika u pravom svetlu.)

Polažući generalski ispit, naučio je „Lazin“ protežant da je TO deo zajedničke JNA. Ali dok se „hrabro“ povlačio iz Maribora odakle su ga isterale „skupine lovačkog društva“ Dežele, pomešao je lončiće te se ni u Krajini nije opasuljio.

Nisu ga penzionisali zato što je bio genijalan strateg kako ga izgleda jedino „Laza“ doživljava, već je JNA napustila BiH a on rođen u drugoj republici nije želeo da kao dobrovoljac pomogne.

Nastranu i to što komandovanje „četnicima“ nije nikako moglo da se uklopi u njegov zarđali ideološki ram!

Cenjeni novinar može bajku o snazi JNA i šta je to sve ustupljeno teroristima u Sloveniji i Hrvatskoj da priča osnovcima u školi, iz svog radnog potsetnika JUTEL-a (TV redakcija  koju je formirala JNA i stranka SK- PJ). Naravno pre „Lazinog“ nezaboravnog iskustva iz Sarajeva! 

Potsećanja radi, čim se pokrenuo proces nasilnog raspada zajedničke države, počela je  žestoka kampanja protiv JNA. Republike Slovenija i Hrvatska donose odluku da ne upute regrute na služenje kadrovskog roka, jer se većinski služio u drugim republikama zajedničke države.

U  Hrvatskoj su počeli akciju nagovaranja vojnika da dezertiraju iz JNA, dajući im besplatno civilnu odeću i pare za put, usputno im preteći smrću, ako ostanu. Oficirima su nudili prelazak u MUP i ubrzano napredovanje. Kampanji atakovanja naročito su izloženi mešoviti brakovi, kao izrazito nepoželjna kategorija u „demokratizovano“ odlazećoj Hrvatskoj.

Vojni vrh pred ovim problemima uporno zatvara oči, dok im voda polako nije došla do grla.

Na brojna blagovremena upozorenja komandnih starešina sa terena, o neophodnosti izmeštanja osetljive tehnike na područje gde bi je zaštitio ugroženi srpski narod, odgovarano je da to remeti operativni raspored i ugrožava funkcionalnost, a JNA i nije samo vojska srpskog naroda! 

Novinar pominje centre EIPED (Elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva) koji nisu nikakve borbene jedinice već visokospecijalizovane ekipe, koje specijalne jedinice štite od upada terorista. Čudno je da tih vojnih specijalaca odjednom nije bilo, kad su zatrebali!

Tek kad su u septembru 91.-e blokirane kasarne širom Hrvatske, vrh JNA pokrenuo je delimičnu mobilizaciju. A i tada samo onih brigada koje su bile u srpskim sredinama. Tako su krajiški teritorijalci ušli u rat sa hrvatskim teroristima da zaštite malobrojni sastav JNA u Hrvatskoj a nisu oni bili branjeni kako piše sveobavešteni „Laza“.

Iako je srpski narod bio ugrožen od neoustaša JNA nije ostala u tom nizu gradova, da brani ugroženi srpski narod. Narod koji bi se sigurno odazvao na mobilizaciju, da je unapred bio i realno pripremljen. Ostavljajući ga na milost i nemilost neoustašama, evakuisali su kasarne, noseći sobom slike druga Broza i žardinjere sa cvećem!  Te „sitnice“ bi cenjenom novinaru barem trebale biti jasne, jer je JUTEL uspešno medijski pokrivao ove dogovorene evakuacije (delimičnu kapitulaciju nećemo pominjati).

Vojni vrh javno saopštava da se napušta hrvatska teritorija i tako uspešno izaziva revolt, bes i ogorčenje kod srpskih teritorijalaca i ostavljenog naroda. Koji su očekivali da ih povedu oficiri u vojnički obračun sa neofašistima. Umesto toga pojavili su se razni vojni politikanti koji su uspešno sprovodili sugestiju NATO taktike „kreni-stani“, jer se tako najbolje urušava borbeni moral!

Kad su teritorijalci bacili petokraku stavljajući ponosno Nemanjićki grb, ponudio im je vojni vrh „zupčanik“ (kolokvijalni naziv za jugoslovensku trobojku). Pokrećući u istom momentu propagandnu akciju da se izjednače ustaška šahovnica i časni Nemanjićki grb.

Da je granice Srpske Krajine uspešno postavila JNA, može da prića samo onaj ko nema srama. Onaj koji  zaboravlja da su upravo JNA blokiranu u hrvatskim gradovima krajinski teritorijalci izvlačili na već slobodnu teritoriju, ali šta znači istina za nekadašnjeg jutelovca.   

Granice Srpske Krajine odlučno je omeđio sam narod, verujući pritom da će mu JNA biti pomoć u odbrani od neofašista. Nažalost, ispostavilo se da je to račun bez krčmara!

Pominjući uspešnu akciju izvlačenja tenkova iz opkoljenog Karlovca, zaboravio je novinar da su kordunaški teritorijalci ginuli omogučavajući samo izvlačenje. Desetak jedinaca dalo je svoj mladi život, da bi ti tenkovi odlukom vojnog vrha bili predislocirani u Tuzlanski korpus. Mogao je novinar i da pita vozače-dobrovoljce kako su ih po poljima jurile gnevne žene, kada su krenuli iz Krajine!

Novinar se ne seća, da su u oktobru 91.-e hrvatski teroristi zverski likvidirali 13-toricu  nenaoružanih  rezervista JNA na Koranskom mostu. Onih rezervista koji su bespogovorno izvršavali naređenje za izvlačenje tehnike, a pomenuti „Lazin“ general se nije ni po ….. počešao! 

Toliko o poverenju između komande i vojnika, o vojničkom staranju za narod, trebalo je cenjeni novinar da zapita pokojnog generala Milu Novakovića, prvog komandanta SVK (Srpska vojska Krajine). Najboljeg poznavaoca šta sve i koliko je to ostavljeno vojne opreme i ubojne tehnike, Srbima u Krajini!

Trebalo je i da pita o otvaranju koridora života (od maja do jula 92.-e), u kom su učestovali sedam bataljona krajinski dobrovoljci kao udarna pesnica verujući svojim ali sad već srpskim oficirima koji su sa ponosom nosili Nemanjićki grb u srcu, kao i na kapi!

Mogao je „LAZA“ da pita dobrovoljce, njih 5000 koji u januaru 93. dođoše u RSK da je brane od hrvatskih agresora jer snage UNPROFOR nisu ispunile mandat UN a VJ (vojska Jugoslavije) pod rukovodstvom NGŠ Momčila Perišića, nije želela da ispuni svoju obavezu iz plana Vensa!

Tako se na delu pokaza izreka „umre kumče, rasturi se kumstvo“. Prihvatajući sugestiju predstavnika UN da Sarajevskim sporazumom (januar 92.), kršeći međunarodno ratno pravo, imenuje ZNG zaraćenom stranom, JNA je dala legitimitet hrvatskim teroristima! Toliko o babama i dobrovoljcima, koji ipak kao žabe uspešno iskaču iz „Lazinog“ lonca.

Očita je namera, da se zgadi svaka pomisao da se bude dobrovoljac, u ne daj Bože oružanom sukobu koji oko Srbije mnogi tako željno očekuju. Samo o tome neće odlučivati ni cenjeni novinar kao poslanik, ni „faktor stabilnosti u regionu“, ni vlada Srbije, već svaki Srbin, svestan i šta i koga brani!

Za pominjanu tradiciju Drinske divizije, ako bude trebalo rodiće nevolja novog „Žuću“, koji će i hteti i umeti, ali najpre smeti, jer ga ne vode ni ideologija ni pare („Lazin“ zaključak) već PATRIOTIZAM!  

(„LAZA“,  svakako neće biti neophodni „aplikativni suport“, kako kažu IT stručnjaci)  

Izvor: Fond Strateške Kulture