Meronov lažni račun pred SB OUN

Savet Bezbednosti UN je 5. maja 2014. saslušao glavne borce protiv međunarodnih zločina – Teodora Merona, predsednika dva krivična tribunala (Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju – MTBJ i Rezidualnog mehanizma međunarodnih krivičnih tribunala – RMMKT), kao i dvojicu tužilaca (iz MTBJ i Međunarodnog tribunala za Ruandu) – Serža Bramerca i D. Džalou.

Kao i uvek, predstavljanje ovih izveštaja nije predstavljalo samo informisanje članova SB UN o delatnosti tih institucija, nego je to bio i ritual proturanja laži i dezinformacija u javnost.

Kao prvo, izveštaji Merona već odavno ne sadrže iole kvalitetne informacije koje mogu pružiti realnu sliku o dešavanjima u MTBJ i RMMKT. No, ovde nije najvažnija stvar odsustvo informacija, već unakaženost istih. Upravo u tome se Meron uvek isticao.

Vitalij Čurkin, stalni predstavnik Rusije u SB UN je prilikom ocenjivanja izveštaja Merona izjavio da je to još jedna potvrda da ne postoji napredak u pristupu delatnosti tribunala ka njegovom skraćivanju, kao ni kod prenosa sporednih funkcija na Rezidualni mehanizam (RMMKT).

Predstavnik Rusije je skrenuo pažnju na to, da je u MTBJ stvoren problem nedoslednosti u donošenju odluka u odnosu na razne optužene. Tako je V. Čurkin izdvojio odluke Žalbenog veća u predmetima protiv Đorđevića i Šainovića sa jedne strane i u predmetu protiv Perišića sa druge strane. Prva dvojica su bili osuđeni, a treći – oslobođen. Nažalost, sličan bezobrazluk u politici MTBJ je ocenjen veoma mlako. V. Čurkin je izjavio da “sličan pristup sudskom poslu teško može biti od koristi “nasleđu” MTBJ”.

Ruski predstavnik je takođe isuviše meko kritikovao MTBJ i kad je u pitanju predmet V. Šešelja. V. Čurkin je izjavio da shvata kašnjenje u predmetu V. Šešelja zbog izuzeća sudije Harhofa. (Nadamo se da je u pitanju diplomatija, a ne naivnost). Ipak, Čurkin je potom istakao da je na kraju krajeva neophodno okončati predmet Vojislava Šešelja: “Ne bih želeli da to izuzeće bude razlog za odugovlačenje rada MTBJ. Hteli bi povodom toga napomenuti da su nedavno izabrane dopunske sudije u sastav MTBJ. Kako se vidi iz izveštaja MTBJ, sada je taj sud zauzet samo jednim predmetom iako je bilo planirano da će biti opterećen velikim poslom. Postavlja se pitanje – zašto su bile potrebne dopunske sudije i da li je jačanje sastava Tribunala efikasno iskorišćeno”?

Teodor Meron je još jednom obmanuo SB UN po pitanju predmeta V. Šešelja. U svom izveštaju o stanju u predmetu V. Šešelja, Meron je izneo sledeće:

„U predmetu V. Šešelja bila je doneta odluka da se presuda Pretresnog veća donese 30. oktobra 2013. godine, ali je kasnije ta odluka ukinuta zbog zahteva za izuzećem sudije F. Harhofa. Sudija Harhof je 7. oktobra 2013. godine izuzet, a 31. oktobra na njegovo mesto je imenovan sudija M.Niang. potom je 13. decembra 2013. godine novoosnovano Pretresno veće jednoglasno odlučilo da se postupak može nastaviti, uprkos ovoj promeni. Gospodin Šešelj je 10. januara 2014. godine uložio žalbu protiv ove odluke, koja se trenutno razmatra pred Žalbenim većem. Sudski kolegijum se nada da će uskoro biti u mogućnosti da donese odluku kako da se nastavi rad na ovom pitanju“.

Obratimo pažnju: Meron 5. maja saopštava da se “očekuje” odluka Žalbenog veća, ali već 6. maja Žalbeno veće MTBJ donosi odluku kojom se odbija žalba V. Šešelja na odluku Pretresnog veća da se nastavi sudski proces. Ova odluka nije ništa manje skandalozna od odluke Pretresnog veća (jednoglasno – kako ističe T. Meron u svom izveštaju). Stvar je u tome da je Pretresno veće prekršilo uslov koji je propisan u njihovim ličnim pravilima, po kojima proces sa novim sudijom može biti nastavljen samo uz saglasnost optuženog. Međutim, sudije MTBJ pišu pravo sami za sebe. Kad je ugodno – oni ih mogu i prepisati. Na taj način, iako Šešelj nije dao saglasnost za nastavak procesa sa novim sudijom, taj proces će – uz kršenje pravila MTBJ – biti nastavljen. Proces će biti nastavljen sa sudijom koji se ni jedan dan, čak ni jedan sat, nije nalazio u sali suda i nije video ni jednog svedoka. Ali će upravo on donositi presudu u predmetu. Žalbeno veće nije u tome videlo nikakvo narušavanje. Međutim, jedan sudija je uprkos svemu uložio protest. To je sudija iz Gane Kumelo Afande. On je izdvojio mišljenje u odluci Žalbenog veća, u kojoj je ukazao da odluka Pretresnog veća sadrži grešku primene prava.

Ukoliko stavimo po strani sudijsku diplomatičnost, te reči znače da je Pretresno veće donelo nepravosudnu presudu. No, glas jednog sudije nije mogao promeniti zaveru preostale četvorice, koji uopšte nisu primetili lažljivost svojih kolega… Naravno, jasno je zašto je Meron, znajući da je odluka Žalbenog veća već doneta, dan ranije u SB UN tvrdio da se ona “očekuje”…

Dakle, Teodor Meron, predsednik svih tribunala, ponovo je podneo lažnu informaciju pred SB UN, a članovi Saveta su se pretvarali da mu veruju.

Cela priča koja se iz godine u godinu ponavlja kao loše uspostavljeni ritual, postaje već i nepristojna. Izgleda da se u Haškom tribunalu više niko ozbiljno i ne brine o makar spoljnoj strani svoje reputacije. Doduše, organizaciji koja donosi očigledno nepravosudne presude i ne priliči da se brine oko toga da izgleda pristojno.

Nedavno je ruska televizija prikazala dokumentarni film “Strašni sud”. U tom filmu je uzeo učešće i autor ovog teksta. Glavni antiheroj filma je predsednik MTBJ Teodor Meron, koji je laž doveo do stanja apsurda, kada nije bila izneta ni jedna jedina istinita reč. Stvaraocima filma treba da služi na čast što su uspeli da otkriju Meronove laži i pokažu pravo lice i tog čoveka i te institucije pod nazivom “MTBJ”. Međutim, sud koji je stvoren i egzistira na laži – zaista jeste Strašni sud…

Izvor: Fond Strateške Kulture