„Most“ i gaće

Trodnevna radna poseta zamenika ruskog premijera poznatog po umeću slanja poruka čelnicima EU i NATO još iz vremena svog službovanja u Briselu, izazvala je u krugovima drugo srbijanaca i soroš NVO vidioca brojne komentare, u Beogradu a na brdovitom Balkanu.

Retko kada je u njihovim zluradim komentarima bilo toliko potvrde, one biblijske izreke –

Kako vidiš trun u oku brata svoga, a ne vidiš brvno u svom! – kao u naručenim i ciljanim porukama EU i NATO hadžija, što se uporno samonameću (ručno vođeni od gospodara) za srpske putovođe, narodu koji ih ne želi i sve jasnije i glasnije to i poručuje.

Paleta ovih komentara od stidljivih do agresivnih, začinjena je izjavom jedne koja se rasrđeno zabrinula za zemlju Srbiju koju bi eto taj „međonka“ preusmerio sa njenog nezadrživog puta, a nije čak ni analizu nezavisnih eksperata naručio, da o tome oni zadnju reč i kažu (pošto je aminuje odlazeći usisivač, naravno!).

Briga za državu i napredak njen, u opisu je radnog mesta ministra bez obzira koji resor vodi, ako će se one zakletve date u parlamentu pridržavati.

Ministar nije samo funkcija, državna i javna, ministar je i stav i odnos prema društvu ali i prema sebi (barem se očekuje!).

Zaboravne stoga valja potsetiti, da je dobronamerna ministarka baš primerno brinula o svojoj zemlji, kupujući modne gaće, državnom, ministarskom karticom, prilikom svoje službene posete inostranstvu.

Ovaj mali hir nestašne devojčice (brojati godine dami nije lepo, zar ne?) zabeležile su radoznale novinarske oči, pritom ističući da je to državnom karticom plaćeno.

O visini računa nećemo (ima se, može se!) a ponajmanje o kvalitetu gaća, naravno evropskih!

Drčna borkinja za prava žena u Srbiji, na brdovitom Balkanu, zapenila je na dobronamerno upozorenje preteće opasnosti od mogućeg silovanja žena, kao oblika uništavanja tradicionalne hrišćanskih vrednosti i brutalne povrede ličnosti!

Kroz minule vekove, tokom prodora osvajačkih osmanskih hordi, silovanje postaje stalan pratilac svih njihovih ratnih pohoda, a otimačina devojaka i mladih žena unosan trofej i pokretna trgovačka roba, na tržištu Anadolije, raskrsnice puteva zle sudbine tih nesretnica.

Tako u Osmanskom carstvu poodavno postaje društveno prihvatljiva norma, poželjna za islamske otomanske  akindžije (izviđačke janjičarske formacije ) i bašibozuk (pljačkaške paramilitarne grupe), te se podrazumeva da se to i radi pri ratnom pohodu!

U kolektivnom pamćenju srpskog naroda, danak u krvi (otimanje zdrave muške dece) ostao je upamćen kao jedino zlodelo nad porodicom, strašnije od silovanja!

Zato ga danas neki EU objektivni istoričari bezobrazno interpretiraju kao omogućavanje bolje razvojne budućnosti otetih dečaka, kao da će oni učiti na akademiji lepih umetnosti a ne za buduće agresore i čuvare otomanske imperije.

Međutim, srpski nobelovac Ivo Andrić ostavio je opis ovog zlodela, koji  onemogućava  i  razobličava sve naručene pokušaje negiranja zlodela, zarad tobožnje zajedničke budućnosti regiona u projektu preumljivanja Srba.

Sociolozi, analitičari i razne NVO, još nisu otvorili raspravu da li silovanje u Kelnu ima karakter ratnog pohoda, ili je to samo izliv gneva, ojađenih beskućnika koji čak nisu ni svesni duboko ukorenjenih normi koje definišu silovanje, na prostorima nekadašnje otomanske imperije.

Vekovima su Srpkinje i Ruskinje bile meta pohlepe i požude raznih islamskih grupa u otomanskoj imperiji, poticani na to nedelo od islamskih verskih fanatika, te ni malo ne čudi što je ruski gost dobronamerno ukazao na tu moguću opasnost, što se u nekim zemljama zahvaćenim građanskim ratom koji izaziva ID već ispoljava, a koja je prisutna u kolektivnoj svesti srpskog naroda.

Nažalost, u nedavnom građanskom ratu u Jugoslaviji je i ponovljena, čak i kao oblik propagandne laži u stvaranju slike o zlim srpskim razbojnicima, koji odmah brutalno zloupotrebljavaju bespomoćne hrvatske i muslimanske žene.

Slika stvarana u holivudskim filmskim studijima i planski plasirana preko raznih NVO soroševskih zaštitnica ugroženih ženskih sloboda i prava, o srpskim bradatim, pijanim i napasnim agresorima, naročito u skandinavskim zemljama, gde poodavno vlada fama o divljim ruskim pravoslavnim napasnicima, još od vremena Aleksandra Nevskog pa do antifašističkog oslobodilačkog pohoda sovjetskog vojnika, što pritom slomi kičmu evropskog nacizma, zamenila je mnogobrojne filmove o brutalnim Vijetnamcima, koji su svoju zemlju samo branili (i odbranili!) od tih kaubojskih skupljača trofeja (nestalo dovoljno Indijanaca).

Propagandisti zapadne demokratije, da uprljaju čistoću pobede dobra nad zlom, odmah  lansiraše priču o neviđenim razmerama kampanje silovanja jadnih Nemica, kako bi unapred  obezvredili  istinu o stvarnoj kampanji silovanja žena u delovima SSSR, okupiranim od fašista ujedinjene Evrope, čiji se muškarci baš svojski potrudiše u toj raboti, toliko, da čudi da i orden za to nedelo nije ustanovljen, od „nadljudi“!

Za očekivati je stoga da sada razne NVO u EU, pokrenu kampanju dokazivanja da iza silovanja u Kelnu zapravo stoji Rusija, jer su eto pomogli legalno izabranog predsednika Sirije, Asada, pa milioni gnevnih ali mladih i potentnih muškaraca hrle u Nemačku, da se tamo napokon opuste i osveže genima stari germanski rod, dok raspravlja o istopolnim brakovima i zajednici tatame i mamame, koji su usvojili dečicu!

Eto, ministarka se baš rasrdila na dobronamerno pominjanje same opasnosti od mogućeg silovanja u Srbiji, kao da to nije zločin a ona gorljivi borac (pardon, borkinja) za prava žena, ali možda samo odabranih i po standardima koje srpski balkanski primitivci ili primitivke ni ne razumeju, a neće ni da se zapitaju zašto su šizofreni, po dijagnozi dr. usisivača i njegovih EU pomagača.

Uostalom, od silovanja se ne umire i gadno je dok se ne navikne, kažu cinici, ali nažalost nema mnogo sačuvanih zapisa nekadašnjih pismenih o toj mnogobrojnoj raboti kroz minule vekove, jer su pri silovanju Srpkinja i Ruskinja za svaki slučaj spaljivali crkve i manastire pravoslavne, da se zatre svaki eventualni pisani trag tog nedela, između mnoštva drugih.

Ministarku to ne brine, ona brine o modnim gaćama, uostalom svako svoj prioritet ima, njen su drumovi i vozovi (trenutno!) a ruskog zamenika predsednika vlade celi regioni, za koje on svom državnom rukovodstvu i odgovara.

Njegovo državno rukovodstvo doduše ne brine toliko o gaćama, koliko o zaustavljanju globalnog povampirenog neofašizma, koji sobom i silovanje kao oblik planskog delanja nosi (već pokazano), te on kao deo toga tima zato i govori o mogućoj opasnosti, ali  očito  ministarka ne razume tu sitnicu…

Izvor: Fond Strateške Kulture