Može li Tramp izdržati u relaksaciji odnosa sa Rusijom

Jedan od razloga zašto je Donald Tramp predsednik je taj što je pročitao zemlju i svet bolje od svojih rivala. Video je rastuću moć američkog nacionalizma u SAD i etnonacionalizma u Evropi. Podržao je Bregzit.

Dok je naš dvopartijski establišment obožavao raznolikost, Tramp je video da Srednja Amerika odbija demografsku promenu, koju donosi invazija iz zemalja Trećeg sveta, i obećao je da će je obuzdati. Dok su se naši korporativisti klanjali u hramu globalne ekonomije, Tramp je video žrtvu srednje klase. Zaboravljeni Amerikanci iz Pensilvanije, Ohaja, Mičigena i Viskonsina odgovorili su na njegov poziv. Dok su nas predsednici Buš mlađi i Obama uvalili u Avganistan, Irak, Libiju, Jemen i Siriju, Tramp je video da njegovi zemljaci žele da se ratosiljaju beskrajnih ratova i počnu Ameriku da stavljaju na prvo mesto.

Izneo je novu spoljnu politiku. Bez obzira na Mita Romnija, Putinova Rusija nije „naš najveći geopolitički neprijatelj“, poručio je Tramp. Štaviše, 67-godišnja NATO alijansa, koja nas obavezuje da ratujemo kako bismo odbranili dvadesetak zemalja, od kojih nijedna ne izdvaja za odbranu isti procenat sredstava kao mi – jeste „zastarela“. Mnoge od tih zemalja parazitiraju na naš račun, rekao je Tramp i izrazio nadu da će sarađivati sa Rusijom protiv naših stvarnih neprijatelja – Al Kaide i Islamske države.

Za takvu agendu su Amerikanci glasali. Ali ono što dovodi pod sumnju Trampovu mogućnost da se drži ovih obećanja je veličina i zarazno -širenje antitrampovskih snaga u ovom gradu (Vašingtonu). Gledajte na njegov plan približavanja Rusiji kao na pokušaje Ajzenhauera, Džona Kenedija, Niksona i Regana, koji su u Hladnom ratu pokušavali da vode istu politiku prema daleko opasnijem Sovjetskom carstvu.

Američke elite još uvek hvale Ruzvelta (FDR) zbog udruživanja sa jednim od najvećih masovnih ubica u istoriji Staljinom kako bi pobedio Hitlera. Još uvek aplaudiraju Niksonu zbog odlaska u Kinu kako bi se zbližio sa najvećim masovnim ubicom 20. veka Mao Cedungom. Ipak, Trampu se ne dozvoljava da ostvari partnerski odnos sa Putinom, čiji najveći zločin je mirno preuzimanje Krima, koji je pripadao Rusiji od 18. veka.

Antiputinovska paranoja ovde je zaprepašćujuća. Tvrdnje da je Putin ubica ili razbojnik KGB deo su svakodnevnog buncanja Džona Mekejna. Na Minhenskoj konferenciji prošlog vikenda, senator Lindzi Grejem obećao je „da će 2017. za kongres biti godina šutiranja Rusije u zadnjicu“. Toliko o diplomatskim manirima.

Ali kako će predsednik Tramp pronaći modus vivendi sa rivalskom velikom silom, kad ga u tome ometaju i lideri njegove sopstvene partije? Što se tiče mejnstrim medija, oni su se nameračili da unište Trampa, a štap kojim nameravaju da ga dotuku je sledeći narativ:

„Tramp je sibirski kandidat, kreatura Putina i Kremlja. Njegove veze sa Rusijom su stare i duboke. Rusija je hakovala server demokrata i kompjuter šefa Klintonkine kampanje Džona Podeste da bi pomogla Trampu, a tako je i Vikiliks tokom kampanje dobio mejlove o američkom narodu. Trampovi ljudi su potajno sarađivali sa ruskim agentima“.

Verujući da je Putin namestio da Hilari Klinton ne postane predsednica, demokrate nastoje da se osvete Putinu i Trampu. Epidemija rusofobije stvara klimu u kojoj je gotovo nemoguće težiti normalizaciji odnosa. I, zaista, reagujući na konstantne optužbe da su Putinove pudlice, Bela kuća kao da zaoštrava stav prema Rusiji.

Otud američke trupe upućene u Poljsku, Bugarsku i Rumuniju; NATO trupe poslate u baltičke države i oštre poruke Bele kuće o potrebi da Rusija vrati Krim Ukrajini. Čitamo o ruskim špijunskim brodovima pri našim obalama, ruskim avionima koji preleću američke ratne brodove u Crnom moru i ruskom raspoređivanju raketa, koje su zabranjene sporazumom o kontroli naoružanja iz 1987. godine. Američka podmornica klase Ohajo upravo je na obali Pacifika testirala četiri „trajdent“ projektila, koji nose termonuklearne bojeve glave.

Bilo kakva nada da će biti postignut dogovor o primirju na istoku Ukrajine, ukidanju sankcija i povratku Rusije u Evropu kao da bledi iz dana u dan. Rusi koji su u Trampovom izboru videli nadu sada su očigledno razočarani i očajni. Ako odbacimo bolje odnose sa Rusijom, postavlja se pitanje kuda nas vodi ova ratobornost?

Rusija neće odustati od Krima. Ne samo da Putin neće to da uradi; ruski narod bi ga se odrekao ukoliko bi se odlučio na taj korak. Šta je onda krajnji cilj nakostrešenog beltvejskog neprijateljstva prema Putinu i Rusiji i gomilanja američkih/NATO trupa na Baltiku i u regionu Crnog mora? Da li je novi hladni rat sa Rusijom sada prihvaćena i prihvatljiva realnost? Gde su glasovi Trampovih savetnika koji će mu reći da se drži čvrsto pred talasom rusofobije i postigne sporazum sa ruskim predsednikom?

Drugi hladni rat protiv Rusije, saterane uza zid, možda neće imati tako srećan kraj kao prvi.

Prevod – Aleksandar Vujović

Izvor: Sajt autora