NATO u Varšavi – zaključci i operativno delovanje

U vreme dok nastaje ovaj tekst, u Minhenu se odvija prava drama sa ozbiljnim ljudskim žrtvama. Još uvek neidentifikovani teroristi su pobili nedužne ljude u lokalnom tržnom centru i po ulicama tog nemačkog grada. Proglašeno je vanredno stanje a policijske i specijalne federalne jedinice su u potrazi za počiniocima. Slično onome što se nedavno dešavalo u Nici, gde je od strane teroriste-kamiondžije ubijeno više desetina civila  a stotine povređeno.

Da se podsetimo, utisci o terorističkom aktu iz mondenskog francuskog letovališta se nisu ni slegli, a već se dogodio pokušaj vojnog udara u Turskoj, nakon čega je Redžep Taip Erdogan preduzeo obimne represivne (bolje reći, do sada neviđene osvetničke) mere, a zatim i zaveo tromesečno vanredno stanje, čime je, ako ništa drugo, silom homogenizovao narod. Pa da vidimo, u budućnosti, ko će se suprostavljati agresivnim planovima te važne NATO članice u najvažnijem regionu sveta. Ukoliko i dalje ima onih koji se nadaju, a neki su i ubeđeni, da će se turski predsednik otrgnuti kontroli Zapada, pa čak i izvesti Tursku iz članstva u Alijansi, valja im poručiti da je tako nešto nemoguća (ali i kod samog Erdogana neželjena) misija.

Šta bi moglo da bude zajedničko, to jest šta je prethodilo navedenim, na prvi pogled nepovezanim dešavanjima (baš kao što su i učestali nemiri i žrtve po gradovima širom SAD) i onome što će, prema procenama autora, tek da usledi? Dešavanja koja su odavno poznata pod nazivom specijalne subverzivne „Gladio operacije“, od čega se borcima protivu „teorija“ zavera kosa diže na glavi.

Dakle, defintivno je odluka globalne elite da ozbiljno ustalasa svet, na prvom mestu Evropu i Bliski istok i da se krene u izazivanje (pred)ratnog haosa, koji za cilj ima (nakon što se homogenizuju i dovoljno pripreme sve raspoložive vojne i ostale efektive u uslovima vanrednih mera) slamanje Rusije i osvajanje Evroazije, ne bi li konačno zaživeo Novi svetski poredak. Deluje paradoksalno onima koji se ne bave ovom problematikom, ali je na žalost tako. Na to ukazuje više ozbiljnih indikatora, odnosno prepoznatljive i proverene matrice, po kojima se odvija destabilazacija na izuzetno širokom geopolitičkom prostoru. Uostalom, dela sve govore, pustimo praznu priču.

Ko je pažljivo pratio nedavno završeni Samit NATO pakta u Varšavi – gle čuda, upravo nakon tog okupljanja ubrazno kreću (!) žestoki teroristički i ostali akti – i ko je temeljno proučio zvanična dokumenta, o čemu je već bilo reči u prvom tekstu posvećenom tom skupu „NATO samit, licemerje na delu i agresija u najavi – osvrt na srpsko učešće“[i], mogao je bez po muke da shvati šta se sprema, kakve su namere udarne globalističke pesnice – ciljevi, zadaci, način realizacije njihovog Strateškog koncepta i planirana dinamika.

Naravno, između redova zvaničnih spisa relativno lako da se uočiti, da je osnovna taktika za pripremu svojevrsnog bojišta, zatim, potrebnog ambijenta i borbenih snaga, upravo ovo što (ili nešto slično iz bogatog asortimana, koje tek sledi) gledamo u Francuskoj, Turskoj, Nemačkoj… Postoji samo još jedna varijanta, a to je, da su šefovi država i vlada Severnoatlantske alijanse, te njihovi pomoćnici, ministri odbrana i, naravno, NATO osoblje predvođeno Jensom Stoltenbergom, vidoviti, to jest, pravoslavnim rečnikom kazano – prozorljivi. Treće solucije nema.

I zato, u vezi sa navedenom dilemom – kako otkriti pozadinu događaja i izvršioce radova – neophodno je temeljitije se osvrnuti na zaključke samita u Varšavi, tačnije na usvojena dokumenta, na jedinstveno zauzete stavove, podeljene zadatke i operacionalizaciju istih, koja je uveliko krenula. I mozaik će se sam od sebe sklopiti. Deo toga što je napisano na stotinama stranica treba čitati baš tako kako je sročeno, jedan ne tako mali deo između redova, a ono što je, lično cenim, najvažnije, kako bi se narodski reklo, potrebno je okrenuti naglavačke. I odgovori su tu.

Recimo, u već u tački 1. najvažnijeg dokumenta pod nazivom „Kominike šefova država ili vlada“ (Warsaw Summit Communiqué),[ii] se doslovno naglašava, na vrlo specifičan način, kako su se okupili u Varšavi „u odlučujućem trenutku za bezbednost naših naroda (nacija) i stanovništva“. Ovakvi izrazi nisu nikada bili praksa NATO-a na najvažnijim skupovima. Zbog čega je ovo „odlučujući trenutak“ i od kada se to Alijansa, dakle, vojni savez suverenih država, direktno (kao) bavi bezbednošću stanovništva? Ili je ovo bila vešta i lukava najava onoga što je usledilo za samo koji dan nakon razlaza iz glavnog grada Poljske?

U vezi sa napred navedenim sledi nastavak u tački 2. gde se između ostalog ističe, kako je obaveza NATO da štiti i brani „nedeljivu bezbednost i zajedničke vrednosti“ te će u vezi sa tim „Alijansa nastaviti da uspešno ispunjava sva tri osnovna zadatke koja su postavljena u Strateškom konceptu: kolektivna odbrana, upravljanje krizama i kooperativna bezbednost“.

Zbog čega uporno potenciraju „upravljanje krizama“, osim što taj koncept, ili bolje reći doktrinu, brane poznatim frazama o sveopštoj nestabilnosti u svetu? Ali nikako da istaknu ko, kako i zbog čega izaziva i vodi krize, osim što imaju dežurne krivce – teroriste svih boja, naročito one arapskog kolorita, i u poslednjih par godina Rusiju? 

Šta nam o tome kazuje, da ne idemo predaleko, najnovija istorija u poslednjih 20-tak godina, povodom čega sve više na svetlo dana, i to baš na Zapadu, izlaze stvarni izazivači i izvršioci prljavih poslova? Od agresije na SRJ koja je osmišljena na platformi lažne humanitarne katastrofe, preko „međunarodnih terorista“ koji su identifikovani i locirani tako što su im prvo podmetnute njujorške kule bliznakinje i „ničim“ izazvano rušenje one treće, susedne zgrade, preko progona istih u Avganistanu, a zatim i u Iraku, do „rešavanja“ krize u Libiji (ništa manje u Egiptu i Tunisu), pa zatim u Ukrajini gde su potpomogli, tačnije, izveli klasični državni udar, sve do rata u Siriji. 

Zato, već u tački 4. sledi razrada šta im valja činiti, i evo tog dela: „Danas, suočeni sa raznovrsnim, nepredvidivim i zahtevnim bezbednosnim okruženjem, preduzeli smo dodatne mere da branimo svoju teritoriju i štitimo naše stanovništvo, stabilnost projekta izvan naših granica i nastavak političkog, vojnog i institucionalnog prilagođavanja našeg Saveza“.

Ovo je možda i najvažnija konstatacija – ne samo, dakle, da razmatraju odbranu svoje teritorije i stanovništva, već itekako brinu o „stabilnosti projekta izvan granica“ NATO članica. Koji su to projekti izvan granica Alijanse, kako je tako nešto moguće a da nije obuhvaćeno Vašingtonskim ugovorom kojim je formiran NATO 1949. i zbog čega im je potrebno političko, vojno i posebno institucionalno prilagođavanje Saveza, kada još uvek nisu promenjeni principi, pravila i brojni međunarodni propisi koji vrlo precizno regulišu pitanja svetskog mira i bezbednosti? Nadam se da se odgovori sami od sebe nude.

Obratimo pažnju na sadržaj tačke 5. koja zaista izbacuje na površinu više od očekivanog. Kako brojne dileme tako i odgovore, naravno, onima koji „imaju oči da vide“. Evo šta doslovno stoji te da to raščlanimo na delove:

„Postoji luk nesigurnosti i nestabilnosti duž NATO periferije i šire. Alijansa se suočava sa nizom bezbednosnih izazova i pretnji koje potiču i sa istoka i sa juga; od državnih i nedržavnih aktera; od vojnih snaga i od terorista, sajber, ili hibridnih napada.“

Dakle „periferija i šire“ (ali samo sa istoka i juga, nikako iz pravca zapada) je u fokusu. Recimo, Bliski istok gde im je locirana druga po snazi oružana sila – Armija Turske, pa se ističe da pretnja po bezbednost Alijanse može doći „od državnih i nedržavnih aktera, od vojnih snaga i od terorista“.

Da li navedena rečenica sa vrlo preciznim izrazima asocira kojim „slučajem“ ili ne, na nedavni planski traljavo izveden takozvani vojni udar u Turskoj (u saradnji sa Erdoganom, smem da se kladim), koji je prema oceni ovog autora, o čemu je napisan tekst „Evroatlantski „gladio“ prsti pokušaja vojnog udara u Turskoj“,[iii] debela nameštaljka stratega vodećih članica NATO? Ili su zaista bili vidoviti kao što napred navedoh? Jer, kako drugačije tumačiti termine – državni i nedržavni akteri, vojne snage i teroristi, koji su svi, džumle, moguća i stvarna pretnja?!

Odmah u nastavku 5. tačke stoji sledeći, jedan od najvažnijih zaključaka, koji provejava kroz kompletan Kominike, i njega treba čitati kako je napisan:

„Agresivne akcije Rusije, uključujući i provokativne vojne aktivnosti na periferiji NATO teritorije pokazali su njenu spremnost da političke ciljeve ostvaruje pretnjama i upotrebom sile, što predstavlja izvor regionalne nestabilnosti, suštinski izazov Alijansi, ugrožava evroatlantsku bezbednost, i ugrožava naš dugogodišnji cilj u Evropi kao celini, a to su sloboda i mir“.

Dakle, za NATO umove je Rusija agresivna pre svega zbog Ukrajine (Krim i Istok te zemlje) i Gruzije – kojima vrlo detaljno posvećuju posebnu pažnja u nastavku Kominikea i u zasebnim dokumentima Samita – ali i zbog vojnog angažovanja na Bliskom istoku, na Crnom moru i Mediteranu, na Baltiku, i posebno u Siriji, gde se Rusija pojavila potpuno legalno i legitimno u skladu sa međunarodnim ratnim pravom, na poziv svog saveznika. I gde je postigla zadivljujuće rezultate u eliminisanju terorističkih formacija koje su decenijama unazad stvarane upravo od strane vodećih NATO članica.

Otuda je, u nastavku tačke 5. istaknuto do sada neviđeno licemerje o borbi protivu terorizma koji sprovodi Islamska država Iraka i Levanta (ISIL). Evo tog dela, uz naglasak, da se istom tačkom, dakle na istom mestu, skoro pa ravnopravno tretira „agresivna Rusija“ i snage DAEŠ, kroz prizmu njihove – NATO, navodno ugrožene bezbednosti, kako ističu:

„Naša bezbednost je takođe duboko ugrožena bezbednosnom situacijom na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, koja se znatno pogoršala u celom regionu. Terorizam, posebno od strane tzv. Islamske države Iraka i Levanta (ISIL) narastao je do neviđenog nivoa i intenziteta, zadire u sve savezničke teritorije, a sada predstavlja neposrednu i direktnu pretnju našim narodima i međunarodnoj zajednici. Nestabilnost na Bliskom Istoku i Severnoj Africi  doprinosi izbegličkoj i  migranatskoj krizi“.

Em lukava (ali i direktna) zamena teza, em svojevrsno vađenje, ali i nedvosmislena najava šta će u budućnosti činiti, nakon što su svojim subverzivnim i direktnim ratnim angažovanjem destabilizovali kompletan Bliski istok, a sever Afrike praktično uništili. Da li se u ovom delu može pronaći odgovor na pitanje – ko je svojevremeno (i dan danas to čini!) stvarao islamske fanatike i kome oni zaista čine uslugu, to jest, pod čijom su neposrednom kontrolom, ali i u šemi logističke i svake druge podrške? 

Odgovorno tvrdim da je to upravo zapadni svet o kome zborimo (jer, da nije tako do sada bi ih pretvorili u prah i pepeo), a ako zbog ničeg drugog, onda zbog kvalifikacije da navedena takozvana država ISIL sa svojim terorizmom „zadire u sve savezničke teritorije, a sada predstavlja neposrednu i direktnu pretnju našim narodima i međunarodnoj zajednici.“

Ako bismo bili pedantni, valjalo bi ih pitati – koje su to savezničke teritorije u navedenom delu Bliskog i Srednjeg istoka u koje teroristi zadiru? Tamo nema članica NATO. Naravno, odgovor bi bio – to je Irak, nakon što su ga prethodno preorali i izazvali stvarni genocid, pa ga forme radi nazivaju saveznikom.  Baš kao u slučaju Avganistana u kojem imaju i zvaniču NATO misiju.

Ili je možda teritorija Turske ugrožena? Ona svakako nije, a posebno ne nakon što je otkrivena i dokumentovana bliska saradnja Erdoganovog režima sa ISIL-om i ostalim terorističkim a „umerenim“ i „lako“ naoružanim grupama. Iran, Sirija…? Ni pod razno, oni su direktni protivnici.

Jordan – upravo suprotno, teritorija te države ne samo da nije ugrožena, već se u njoj realizuje obuka za potrebe NATO bliskoističnih saveznika. Zvanično, i to je pohvaljeno i istaknuto u navedenom Kominikeu, u tački 106. na sledeći način: „Pozdravljamo dugogodišnju partnersku saradnju sa Jordanom, ključnim partnerom na Bliskom istoku, i dopronos uspehu postojeće odbrane NATO-a i izgradnje kapaciteta vezanih za bezbednost… Mi smo zahvalni našem partneru Jordanu za svoj doprinos u NATO vođenim operacijama tokom mnogo godina.“

I na kraju tačke 5. potenciraju se glavne posledice – izbeglička i migrantska kriza. Nedvosmisleni rezultat njihovog agresivnog angažovanja u napred navedenim delovima sveta. Znači, oni će se „posvetiti“ ovom izuzetnom problemu, ali baš onako kako su to činili minulih nekoliko godina. A to je – nikako, to jest, upravo onako kako je potrebno da bi se izazvao planirani haos širom Evrope.

Po modelu – dva koraka napred, korak nazad. Tačno u meri reagovanja i protesta slobodoljubivog sveta i par suverenih državnika koji se još uvek nedaju globalističkoj pošasti ili su prinuđeni, radi vlastite javnosti, da se neplanirano junače. Ili da igraju onaj deo velike igre koji je obavezni i prateći dekor, to jest, da budu neophodan začin u čorbi koja nesme biti bistra, tačnije providna. 

Jer, da su članice najmoćnijeg vojnog saveza u istoriji sveta, iskreno želele da reše problem „civilnog stanovništva ugroženog ratnim dejstvima“, kakva je stvarna definicija prema međunarodnom ratnom pravu, a ne izbeglice, migranti, azilanti i slično, onda su morale da striktno primenjuju odredbe Ženevske konvencije iz 1949. godine sa protokolima, koje jasno obavezuje kako se postupa sa navedenom kategorijom, koja, u konačnom, nesme da se kreće iz takozvanih „zona bezbednosti“ odnosno „zaštićenih zona“. A pogotovu ne (ne)kontrolisano, ili na svoju ruku i prema „pravilima“ rulje, uz pomoć krijumčara koji samo što pred očima Alijanse ne raspisuju tendere za izvoz „migranata“.

Da paradoks bude veći, upravo se milioni civila ugroženih ratom nalaze na teritoriji NATO članice – Turske, odakle se lukavo, i pored svih mera koje prividno preduzimaju i Alijansa i EU (angažovani značajni delovi sredozmene NATO flote, zatim EU policija „Fronteks“, operacija „Sofija“ i dr.), organizovano i za sada dozirano puštaju da pohode Evropu.

Šta NATO i EU zaista rade? Planski i namerno traljavo i nepotpuno, primenjuju Ženevsku konvenciju iz 1951. godine, koja tretira pitanje azila. Problem i konvencija koji nemaju nikakve veze sa ratovima i drugim oružanim sukobima, koji su proizveli ovoliki broj izbeglica. I eto nestabilnosti i planiranog haosa. Čak i da nam kroz masu vrlo mladih, vojno sposobnih Arapa, ne guraju okorele teroriste DAEŠ-a.

I, zato, posebno pada u oči sadržaj poslednje rečenice u sledećoj tački 6. Kominikea, u kojoj je sročeno ne samo vrhunsko licemerje i nepoštenje, već je jasno oivičeno šta predstoji u bliskoj budućnosti, što je nedvosmislena najava agresije na veoma širokom frontu:

„NATO mora zadržati svoju sposobnost da odgovori na krizu izvan njenih granica, i da ostane aktivan na planu projektovanja stabilnosti i jačanja međunarodne bezbednosti kroz rad sa partnerima i drugim međunarodnim organizacijama“.

Dakle, ponovo „kriza izvan granica“ Saveza i aktivnost „na projektovanju stabilnosti i jačanja međunarodne bezbednosti.“ A kako to oni čine, ukoliko izvrhunimo navedene fraze i posebno delanje kroz dalju i bližu prošlost, više i ne treba dokazivati. Nadam se bar ne ogromnoj većini ljudi. Naravno, u navedenu kategoriju ne računam srpske takozvane (a tehničke) vlasti – preumljene radikale, „genetski modifikovane“ socijaliste i ostalu vlastodržačku i preletačku bratiju, s obzirom da smo ih poodavno identifikovali kao dobrano plaćene „agente od uticaja“ zapadnih zavojevača. 

Analizarajući domete zaista istorijskog NATO samita u Varšavi s početka jula ove godine, dođosmo tek do 6. tačke. A šta tek piše u preostalih stotinak i nešto, koje zaista izazivaju glavobolju i nespokoj, o tome u narednim osvrtima. Osim, ukoliko u međuvremenu neplanirano i ubrazano, i sadržajnije nego do sada, krene teroristička i ostala oružana dinamika o kojoj zborimo. 

Najnoviji događaj u Minhenu na tako nešto sluti. Na žalost. Ili, suprotno tome – neka već jednom sve zverke poiskaču iz žbunja. Pa ko preživi, pričaće.

____________________________________

[i] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/nato-samit-licemerje-na-delu-i-agresija-u-najavi-osvrt-na-srpsko-ucesce/

[ii] http://www.nato.int/cps/en/natohq/official_texts_133169.htm?selectedLocale=en

[iii] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/evroatlantski-gladio-prsti-pokusaja-vojnog-udara-u-turskoj/

Izvor: Fond Strateške Kulture