Nemačka „Velika koalicija“ i evropske perspektive Srbije

Više od četri meseca nakon završetka izbora u Nemačkoj je postignit dogovor o formiranju tzv. “velike koalicije” između Merkeline Hrišćanske demokratske unije (CDU) i njoj sestrinske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Horsta Zehofera sa Šulcovom Socijaldemokratskom partijom (SPD), čime su otvorena vrata prevazilaženju ozbiljne političke krize u kojoj se Nemačka našla nakon pirove izborne pobede Angele Merkel koja je, nema sumnje, suočena sa ozbiljnim padom svoje političke moći.

Za razliku od “koalicionih sporazuma” na našoj političkoj sceni koji ozbiljno tretiraju jedino koliko će kojoj članici pripasti sa državnih jasala (a što se meri kako brojem mandata u vladi, tako i brojem ostalih članova vladinih tela, predsednika i članova upravnih odbora, direktora javnih preduzeća i ustanova itd.), nemački koalicioni sporazum predviđa i objavljuje osnovne političke principe na kojima će delovati buduća koalicija. Ako već hoće da uči od Nemaca i na nama primenjuje njihova dostignuća Aleksandar Vučić bi mogao da se malo okane onima zasnovanim na Veberizmu i Luterizmu a prihvati se recimo ovog zasnovanog na političkoj transparentnosti, njemu očigledno nepoznatoj.

No, ostavimo Vučića u svojim iluzijama o moći Angele Merkel i superiornosti jeresi nad Pravoslavljem i vratimo se dokumentu koji su usaglasili CDU/CSU i SPD, koji se pored unutrašnje dotiče i spoljne politike Nemačke u narednom periodu. Jedna stvar u tom nacrtu “koalicionog sporazuma” izazvala je posebnu pažnju – stav da je Nemačka veoma zainteresovana za dobru saradnju sa Rusijom(1).

,,Nemačka je veoma zainteresovana za dobre odnose i blisku saradnju s Rusijom u cilju obezbeđivanja mira i rešavanja međunarodnih izazova“ – kaže se u dokumentu objavljenom na sajtu CDU i dodaje – “Rusija je naš najveći evropski sused, sa kojim želimo da garantujemo mir u Evropi, integritet nacionalnih granica i suverenost svih država na temeljima principa OEBS-a“.(2)

Može li biti jasnijeg nagoveštaja da predstoji krupna promena nemačke spoljne politike, bez obzira ko će biti novi ministar spoljnih poslova (Šulc ili neko drugi). Istina, dokument u jednom delu poziva na oprez zbog navodnog nazadovanja Rusije u oblasti “ljudskih prava”, ali kraj ne ostavlja nikakve dileme:

“Cilj naše politike prema Rusiji ostaje povratak na odnose zasnovane na uzajamnom poverenju i mirnom pomirenju interesa, što omogućava blisko partnerstvo“(3), navodi se između ostalog u nacrtu koalicionog sporazuma CDU/CSU i SPD.

Teško da se jasnije može nagovestiti krah tvrdokorne politike sankcija koja je najviše štete nanela upravo nemačkim ekonomskim interesima, a na kojoj je Merkelova istrajavala pre svega zbog snažnog pritiska SAD. Manje je važno da li se taj pritisak smanjio ili Nemačka koristi novu vladu da okrene novi list, bitno je čemu vodi ovakav sled događaja.

Pre svega, nedvosmisleno, vodi daljem smanjenju američkog uticaja u Evropi, trendu koji ne vidi još jedino srpska politička elita. A to, opet, znači još jedan korak dalje od ideje unipolarnog, a veliki korak bliže ostvarenju multipolarnog sveta. Ili, Putin je opet pobedio!

I ne samo to. Ono što se nazire iza stava velike nemačke koalicije o odnosima sa Rusijom jeste spremnost da se krene u projekat nove Evrope – Evrope od Gibraltara do Urala, kao prirodne celine moći koja nam vekovima izmiče zbog podmetnutih ideoloških razlika i agresivnog američkog intervencionizma.

Probajte samo da, bar na trenutak, zamislite koje perspektive u privrednom, transportnom, resurnom, kulturnom i svakom drugom smislu donosi ova celina i biće Vam jasno zašto su Civilizacije mora (oličene u Engleskoj i Americi) tako brutalno gušile svaki pokušaj realizacije ove ideje kroz istoriju.

Naravno, pokušaće to i sada, pre svega kroz pritisak na Nemačku i Francusku, ali čini se kako ovu ideju više niko ne može držati u karantinu. Ovim sporazumom ona postaje ne samo politička opcija na stolu, kojom se povremeno poštapa probuđena evropska desnica optuživana za “putinizam”, već i deo politike dve najače političke opcije u Nemačkoj.

Svakako da najavljeno pomeranje fokusa nemačke spoljne politike od konfrotacije ka novom zbližavanju sa Rusijom traži određeno vreme, ali budući da Putin nikada nije zatvarao vrata za ovu opciju, čak i kada je zbog toga trpeo kritike na unutrašnjem planu, ona će uglavnom zavisiti o spremnosti Nemačke da se oslobodi uticaja “američke duboke države”. A ta spremnost je postala deo obavezujućeg koalicionog sporazuma. Praktično, sa nemačkim sankcijama Rusiji je gotovo, pitanje je samo kako će se to formalizovati.

Uprkos problemima koje Martin Šulc ima sa oponentima unutar stranke a koje se može odraziti na brzinu usvajanja koalicionog sporazuma, niko ne dovodi u pitanje dogovoreni odnos prema Rusiji, već se radi o unutarstranačkim previranjima oko unutrašnjih pitanja.

Ali, čak i da se najavljeno približavanje dve najuticajnije i ekonomski najače evropske zemlje ne bude odvijalo željenom brzinom jasno je da Nemačka više neće sebi dozvoliti luksuz bilo kakvih novih konfrotacija sa Rusijom, pogotovo ne u korist tuđih, a na uštrb svojih, interesa. Tim pre što je jasno da politička cena koju je Merkelova platila u nikad lošijem izbornom rezultatu od kad se dočepala vlasti, nije samo posledica pogrešne politike prema izbeglicama već i negativnih efekata besmislenih sankcija Rusiji koje sa odobravanjem nisu prihvatili ni privreda ni građani.

No, šta promene koje najavljuje nova nemačka “velika koalicija” mogu značiti za Srbiju zarobljenu u tabloidnim iluzijama njene korumpirane političke elite i neuravnoteženim političkim vizijama umišljenog Vođe? Mogu li Oni i ON, svaki u svom interesnom svetu, sagledati nove evropske perspektive koje se otvaraju, mogu li shvatiti da “Evropa od Gibraltara do Urala” znači i kraj EU kakvu sada poznajemo, potpuno nove regionalne integracije i partnerstva, kao i potpuno druge vrednosne izazove?

Gledajući sa koliko su se žara Vučić & Comp zamlaćivali sa Johanesom Hanom koji nam je mlatio o nekakvom praznom papiru u koji Evropa, i posle toliko godina od nelegitimnog tretiranja ove srpske teritorije kao države, navodno gleda kada je u pitanju odnos Beograda i Prištine, reklo bi se da oni ništa ne razumeju. Vučić ne razume da je Han prodavac magle koju u Londonu dele za džabe, Vulin ne razume da mu Kosmet nije ostavila ženina tetka, a Brnabićka ne razume ništa, pa čak ni da, ipak, nije muško, ali će ipak ići na Bilderbeg …

Ali, razumeju da im se žuri … Da reše, najzad, to Kosovo… Od 1389. niko se nije setio da ćemo sve rešiti kada ga se odreknemo… Čak ni Tito… Samo Vučić … Radi briselskih EU perspektiva …

Ali, nakon objavljivanja koalicionog sporazuma „velike nemačke koalicije“ jasno je da dolaze nove evropske perspektive i mnogo šire mogućnosti za Srbiju. Misli o tome, Vučiću…

______________________________________

(1)​ – http://www.ceopom-istina.rs/vesti/nemachka-zheli-saradn-u-sa-rusijom/

(2)​ – Isto.

(3)​ – Isto.

Izvor: Analitički forum