Nemačka „velikodušnost“ pred nametanje rešenja

Naime, posle niza godina vrlo rigidnog odnosa prema članicama EU bloka, zastupanja politike mera štednje, katastrofalnog propagadnog pira u periodu grčke krize: da li bilo ko može da poveruje da je Nemačka „odlučila“ da bude „velikodušna“ prema izbeglicama tako što im je širom otvorila granice i pozvala na ručak. Rečju: ponudila perspektivu za bolji život.

O čemu se ovde, zaista, radi?

Iako, korporativni mediji aplaudiraju izražavajući „divljenje“ prema iznenadnoj nemačkoj lekciji ostatku EU bloka u humanosti, francuski ekonomski list Tribin (La Tribune) jedan je od retkih evropskih medija koji se pozabavio ozbiljnim razlozima koji stoje iza „velikodušnosti“ izbegličke „majke“ kako ovih dana zovu nemačku kancelarku Angelu Merkel. Da ne bude zabune, to je ona ista kancelarka koja je pre izvesnog vremena rasplakala devojčicu iz Palestine kada joj je uz rutinski pokret rukom prešla preko ramena i rekla ledenim glasom „Ali, ne možemo sve da vas primimo“. Bio je to još jedan udar na medijsku sliku i odijum evropske javnosti kojoj je nemačkih inicijativa na tlu Starog kontinenta preko glave.

Upravo ta pozicioniranja na polju komunikacija, bio je jedan od razloga zaokreta nemačke medijske propagande. Kako navodi francuski list, razlozi su politički i ekonomski. „A zahvaljujući sluhu za javno mnjenje Merkelova je promenila imidž zemlje i nametnula se na evropskom planu u rešavanju izbegličke krize“.[1]

Nemačka vlada je 7. septembra, da podsetimo, posle vanrednog sastanka članica vladajuće koalicije: Hrišćansko-demokratske stranke (CDU), bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i Socijal-demokratske partije Nemačke (SPD) najavila da će se pokrajinama za prihvat izbeglica sa Bliskog istoka izdvojiti tri milijarde evra, kao i još tri milijarde na saveznom nivou. Dakle šest milijardi Nemačka izdvaja za prihvat izbeglica!

Ne tako davno, gladan grčki narod je svakodnevno primao poruke iz Brisela i Berlina tokom mučnih pregovora, da od EUrope može da očekuje znoj, suze i robovski život do potpunog uništenja. Pritom, „paketi pomoći“ sa sobom su nosili i rasprodaju zemlje koja je u ruke stranog „investitora“ morala da preda na upravu i izvlačenje profita vitalne resurse zemlje. O nekima se zvanično i zna. Za ostale biće prilike čućemo uskoro. Ali, iznad svega pregovori su pokazali kako se promoviše „državni udar“ na političke snage koje su se (makar u početku) zalagale za koncept suprotan neoliberalnoj dogmi. Ili, za koncept socijalne pravde.

Svedočili smo ozvaničenju politike duboko sakrivane u tajnim hodnicima vrlo upitne EUropske uprave u Briselu, da socijalne pravde nema i neće je biti. Postoje samo interesi najjačih, sve ostalo je kažnjivo. Tako je Grčka prošla za primer. Možemo, takođe, da uzmemo u taj red do nogu potučenih nacija i Italiju, i Španiju, i Srbiju i sve one države u koji je razvijeni deo EU bloka svrstao u periferiju osuđenu na: gubitak suvereniteta, u slučaju Srbije i teritorijalnog integriteta. Gubitak svega što nosi prefiks nacionalnog: od ekonomije do kulture, a u korist nekakvih EUropskih vrednosti, koje su se pokazale da su ipak „vrednosti“ korporativnog dela zapadne hemisfere.

Iako, Tribun navodi i neke „pozitivne“ momente nemačkog poslednjeg poteza poput povećanja javne potrošnje, „što je dobra vest za Evropu“, kako navodi list[2]. A, radi se o izgradnji objekata za smeštaj izbeglica, upošljavanju ljudi koji će se angažovati na tim i drugim pratećim i neophodnim poslovima. Očekuje se da u Nemačku uđe oko 800 000 izbeglica do kraja godine! Tribun, tu takođe navodi i demografsku situaciju u Nemačkoj koja je opredelila Merkelovu na ovakav potez. Ali, a uvek postoji ali, nije jasno ko su „dobrodošle“ izbeglice koje će prevesti u nemačke građane procesom inkluzije u društvo duboko podeljeno po pitanju migranata, azilanata i izbeglica. Da li je reč o izbeglicama sa dobrim društvenim statusom u matičnim zemljama pa tako i korisnim za Nemačku ili je reč o svim izbeglicama koje beže iz ratom zahvaćenih područja.

Kako bi pokušali da odgovorimo na ovo pitanje čiji nas odgovor vodi i pravom demaskiranju iznenadne „velikodušnosti“ mora se podsetiti, recimo, na oktobar 2010 kada je nemačka kancelarka u obraćanju omladini CDU rekla da je „multikulturalizam u Nemačkoj doživeo potpuni krah“[3], da je „potpuno propao pokušaj da se u Nemačkoj izgradi multikulturalno društvo“, da poplava imigranata „usporava nemačku ekonomiju“, dok je lider sestrinske partije CDU, bavarske CSU Herst Zihover, dodao da se „obe stranke zalažu za prevagu nemačke kulture a protive se multikulturalnosti“![4] Posle salve kritika, nekako su te izjave medijski počele da se stavljaju u drugi plan. Međutim, sa talasima izbeglica sa Bliskog istoka, ultra polovi nemačkog političkog spektra pokazali su svoj stav prema imigrantima. Neretko, svedočili smo okršajima, Molotovljevim koktelima i sve većem procentu podrške lokalnog stanovništva antiimigracionom stavu.

Da li se, onda, nešto promenilo? Tako suštinski, da je nemačka širom otvorila vrata ljudima o kojima je svojevremeno rekla šta misli. Pritom, da li se može lako poverovati da je Nemačka prešla preko toga da su evropske zemlje koje su se našle u ogromnom problemu, u stvari samo organizovano uputile izbeglice ka željenoj destinaciji, to jest Nemačkoj. Verujemo, da retko ko može toliko naivan da bude. Sve su prilike, da je nemačka kancelarka odlučila da odigra suptilniju igru koja će rezultirati još većim problemima za Evropu. Uostalom, kao i uvek. Naime, suočena sa nezadovoljstvima kako građana Nemačke, tako i koalicionih partnera. Ne zaboravimo da je lider CSU, Zihover tražio od Merkelove tokom leta da zaustavi priliv izbeglica, kao i jačanje Alternative za Nemačku, partije koja je sve popularnija zbog svog evroskeptičnog stava. Kao i sa pokazanom „solidarnošću“ lidera evropskih država kada je reč o „kvotama“ kojima bi se države obavezale na ravnomerni prihvat izbeglica- Merkelova je odlučila da sve te strane po(d)miri kompromisima koji će, u stvari, u mnogome koštati periferiju Evrope.

Zemlje Balkana proglašene su sigurnim i tako se svima koji dolaze (u perspektivi) sa Balkana unapred oduzima pravo na azil jer potiču iz zemalja „sigurnog porekla“. Drugo, novo „meko“ lice Nemačke, makar u medijskoj slici, Merkelova ceni da je ojačalo pregovaračku poziciju Nemačke za nametanje planova i mera koje ova država tek priprema kako za EU blok. Tako i za buduće članice.

Ona je stavila do znanja da je otvaranje granica privremeno rešenje, da se čeka primena EUropskog koje apsolutno neće biti lako primeniti. Posebno ako imamo u vidu socioekonomsku krizu Starog kontinenta, gubitke koje evropska privreda trpi zbog ukrajinske krize i sankcija nametnutih američkim „vođstvom“ i to posebno u delu centralne Evrope čije se „savezništvo“ s Berlinom vrlo dobro videlo u periodu grčke krize.

Kada je reč o Srbiji, koja je mora se reći pokazala, u stvari, svoje pravo lice domaćinskim odnosom prema nesrećnim izbeglicama u perspektivi vrlo zloupotrebljenim-ona će se suočiti s ozbiljnim problemom kada se u Nemačkoj napravi selekcija i krene povratak svih onih koji su za to bogato društvo nepoželjni. Prihvatni centri koji treba da se grade, hrana, obuća, odeća, zdravstvena nega, biće vrlo nezgodna tema u zemlji u kojoj njeni građani gube posao, gladuju, ne mogu da se leče. A kada već govorimo o prihvatnim centrima u samoj Srbiji, recimo u Beogradu za sve one koji su žrtve raznih „tranzicija“ pomenimo samo jedan prihvatni centar u Kumodraškoj ulici u Beogradu za stara i napuštena lica. Njegov kapacitet je meren za samo 104 osobe, tokom zime ih bude i preko 160. Da ne pominjemo svratišta za osiromašene među kojima je značajan broj dece i omladine i koja su redovno, skoro svake godine, pred zatvaranjem jer nema sredstava za njihovo funkcionisanje.

O narodnim kuhinjama, sve većoj krizi, smanjenoj potrošnji, planiranim otpuštanjima, poskupljenjima mesečnih potrošakih korpi, energenata i šta sve ne još, i da ne govorimo. A, sve to ipak čini meru, ne života, već preživljavanja u Srbiji-zemlji koja je i takva širokogrudo prihvatila nesrećnike s Bliskog istoka, a do skora su je definisali zločinačkom, genocidnom…

I, to oni isti mediji, oni isti centri koji, evo, bruje o humanosti naroda kojeg su prethodno na najgori način dotukli do poniženja i suza.

_________________________________________

Uputnice:

[1] http://www.euractiv.rs/eu-prioriteti/9118-zato-je-merkelova-velikoduna-prema-izbeglicama-?params=cmN7opRBN6018lzzBN6726CkDKa6549dRGDF6431VXmts5605LrPXS6431TpohE5723tjize6195krUvz6372yaaPv3422tXolS6431CUdCz6726CELXq5723GHbfl6077sSLPG110BeM59COGoj6903oZdMy6785aIUMQ6136tIXZe3776ZHzXW6077FRjuZ6431sPCmE5723teixm6195MbTYI6372sFoRk2714CDMDh5841EhcHH6549MJNQP6431aMyKP3481AI2v

[2] isto

[3]http://www.slobodnaevropa.org/content/svet_nemacka_multikulturalizam/2197938.html

[4] isto

Izvor: Fond Strateške Kulture