Nepoznanica Nemačka

Rušenje Berlinskog zida označilo je početak monopolarnosti, Sjedinjene Države su preuzele vodeću ekonomsku i vojnu ulogu u svetu. Mnogi su se tada setili Čerčilove procene da će se, ako padne Berlinski zid, u roku od deset godina potresti svet, čime je napravio aluziju na čuvenu knjigu Džona Rida o Oktobarskoj revoluciji „Deset dana koji su potresli svet“. Kažu da je tokom Kubanske krize jedne noći Čerčila probudio usplahireni sekretar kako bi mu saopštio da američki brodovi nameravaju da napadnu sovjetske, ukoliko se ovi ne zaustave, na što mu je Čerčil ljutito odgovorio da ga sledeći put može probuditi jedino i ako padne Berlinski zid. Inače, Čerčil nije blagonaklono gledao na Amerikance, zamerajući im da su tokom rata odugovlačili sa slanjem vojne pomoći, a brinulo ga je jačanje Nemačke, koja bi se, po njemu, ujedinjenjem vrlo brzo transformisala u Četvrti rajh. Danas su Britanci najvjerniji američki saveznik, a Nemačka, sa naraslom ekonomskom moći i 84 miliona stanovnika i dalje je nepoznanica, čak i za Bžežinskog, koji nije bio siguran kako će se na „velikoj šahovskoj tabli“ Nemačka ponašati, odnosno da li će u svemu slediti Ameriku.

Da nedoumica Bžežinskog nije bila neutemeljena svedoči to što najveći nemački koncerni od Merkelove traže da se ukinu sankcije nametnute Rusiji i da se što pre pristupi realizaciji Severnog toka 2. Tok političkih previranja u Nemačkoj nije jednostavno proceniti. Zbog nesnalaženja u migrantskoj krizi Merkelovu više niko ne smatra najmoćnijom ženom sveta, niti se Nemačka više smatra za lidera EU. Nedavnu izjavu Merkelove da Rusiji treba produžiti sankcije, nemački privrednici su propratili zgražavanjem i ocenili je kao nepotrebnu i razarajuću po budućnost EU. Hrišćansko-demokratska unija (Christlich-Demokratische Union, CDU) partija Angele Merkel, nalazi se pred raspadom. Njene partijske kolege komentarišu da je odluku o prekidu saradnje s Rusijom donela u nastupu panike i da je ta odluka zasnovana na pogrešnim informacijama.

Na kakve informacije se oslanja Merkelova? Da li joj je poznato da NATO, po cenu rusko-turskog rata, Rusiju optužuje da vojnim operacijama koje izvodi na tlu Sirije stvara izbegličke talase, kao da ih nije bilo u protekle tri godine. Zapadni i turski mediji ne navode da u gradovima koje kontroliše tzv. Islamska država Iraka i Levanta (IDIL) žive jedino suniti, da su šiiti, jazidi i svi drugi nemilosrdno ubijeni. Da li je upoznata sa obimom terora koji se čine u ime IDIL-a?

S druge strane, kada optužuje ruskog predsednika Putina za dešavanja u Ukrajini, da li uopšte zna šta se tamo dešava? Da li joj je poznato da u Ukrajini ratnici Islamske države, dopremljeni iz Libije i sa delova Kavkaza, preuzimaju primat i da se od Turkmena, Tatara i Čečena formiraju jedinice za „oslobođenje“ Ukrajine i južnokavkaskih zemalja. Operacije koje ove jedinice treba da izvode za cilj imaju slabljenje vojnih, ekonomskih, a tako i političkih kapaciteta Rusije. Druga „magistrala“ jedinica koje IDIL formira u Ukrajini biće EU. U Francuskoj i Belgiji vanredne mere su još na snazi, prisutan je strah, što dovodi do disfunkcionalnosti institucija i njihovog ograničenog delovanja. Istovremeno, ratnici IDIL-a „vršljaju“ po Avganistanu i Pakistanu. Kada prete da će se domoći nuklearnog oružja, računaju na nuklearne bojeve glave kojima raspolaže Pakistan.

Neuspeli međusirijski pregovori u Ženevi prekinuti su na samom početku. Predstavnici tzv. sirijske opozicije napuštanje pregovora su objasnili time što regularna sirijska armija i Rusija ne žele da prekinu borbena dejstva u Siriji i optužili su ih za ubijanje civila. Njihove optužbe su podržale Francuska i SAD. Pariz smatra da Moskva „torpedira“ mirovne pregovore, a Vašington pripisuje Ruskoj Federaciji želju da „progura“ vojno rešenje konflikta na štetu političkog procesa.[1] U stvari, Vašington je ljut jer prevara nije uspela. Ruski ministar inostranih poslova, Sergej Lavrov, pljusnuo je Vašington hladnom rečenicom da Rusi neće stati dok ne unište teroriste. To je shvaćeno u smislu da bi, ako se nastave ruske vojne operacije u Siriji, „umerena opozicija“ mogla potpuno da iščezne sa scene. Šta bi se dogodilo da su Rusi pristali na postavljene zahteve i dozvolili da se tzv. sirijska opozicija kao politički faktor „uvuče“ u Damask?  Slični pregovori su ranije organizovani u Bagdadu, pa danas IDIL skoro svake nedelje organizuje po dva samoubilačka napada u srcu Bagdada, a mira nema, niti će ga skoro biti.

U međuvremenu u Ukrajini ratnici IDIL-a obučavaju Desni sektor i fašističke jedinice Kolomojskog kako da odrubljuju glave zarobljenima, jer žele zverstvima da dezorijentišu i uplaše snage odbrane Novorusije. Planiraju da izvode terorističke upade u bolnice i škole. Ukrajina, puna oružja koje su Nemačka i Poljska dopremile, postaće baza za i sklonište za ratnike IDIL-a koji nameravaju izvoditi operacije po EU, Čečeniji, Kavkazu. Ukrajina, za EU skoro zaboravljena, mogla bi postati monstrum iz kojeg će delovati agenti haosa.

Kao reakcija na nepregledno more migranata koje se iz Turske talasa ka EU, jača desnica u Mađarskoj, Finskoj, Poljskoj. Desnica jača i u Nemačkoj, o čemu svjedoče sve masovniji protesti koje organizuje Pegida. Da li je „ključ“ razvoja situacije u pojavi snažne desnice u Nemačkoj, pa bi to Čerčilu moglo dati za pravo kada je upozoravao da bi rušenjem Berlinskog zida popucale „stege“ nemačkih ambicija? Kako bi se takva Nemačka ponašala, da li bi i dalje za sve nedaće u kojima se našla krivila Rusiju, ili bi generatore problema uočila na drugoj strani? Da li bi uporno sledila tuđu politiku, bez obzira koliko joj štete nanosila, ili bi zauzela vlastiti politički kurs? Bžežinski nije bio siguran.

___________________________

[1] http://ruskarec.ru/politics/2016/02/05/pregovori-o-siriji-obustavljeni-shta-dalje_565171

Izvor: Fond Strateške Kulture