Nepravni postupak protiv generala Mladića

Obnovljen je sudski postupak u predmetu «Tužilac protiv generala Ratka Mladića» u MTBJ. Postupak traje već 2,5 godine (1) i u ovom trenutku u toku je iznošenje odbrane optuženog.

Međutim, suđenje nisu samo svedoci, iako upravo svedoci zaokupljaju glavnu pažnju. Sudski postupak predstavlja svojevrsnu organizaciju i proceduru. Bez poštovanja te procedure nikakva odgovarajuća akcija nema smisla, ni pravnog, ni praktičnog. Na primer, u apsolutnoj većini zemalja u svetu, dokazi dobijeni bez poštovanja zakonske procedure ne mogu biti iskorišćeni od strane suda. To jest, postoji direktna zabrana sudu da prihvati takve dokaze! To govori u prilog tome koliki značaj ima poštovanje procedure. Međutim, u Haškom tribunalu to nema nikakvog značaja.

Da razmotrimo neke najvažnije probleme opšteg karaktera koji u ovom trenutku egzistiraju u postupku protiv generala R. Mladića. Većina problema povezana je sa svedocima, ali ima i drugih problema. Glavni problem su sudije. Prvo što treba istaći jeste neverovatna pristrasnost sudija. To da su sudije u postupku protiv generala Mladića pristrasne, dokazano je više puta. I ta činjenica da su sve pritužbe odbrane odbačene, govori samo o tome da je pristrasan i predsednik MTBJ koji je razmatrao te pritužbe. Štaviše, u samom MTBJ ne može biti rešen problem nepristrasnosti sudija, jer tamo tražiti nepristrasnog sudiju – isto je što i so sijati. (2) Jer su ulozi previše veliki, čak i za one koji su naizgled objektivno nepristrasni. To što holandske i nemačke sudije iskaču iz kože kako bi «ustanovili» krivicu R. Mladića, objektivno predstavlja jasnu stvar. I Nemačka i Holandija su učestvovale u sukobima u Bosni i Hercegovini i zadatak koji je stavljen pred sudije je više nego očigledan. U ovakvoj situaciji, Južna Afrika je direktno nezainteresovana strana. Međutim u stvarnosti vidimo da kada sudija Moloto iz Južno-Afričke Republike ostane nadležan (u slučaju kada predsednik Ori propušta sudsko ročište iz «validnih» razloga) – on se ponaša još grublje i nepristojnije od A. Orija koji se «proslavio» po svojim grubostima i nepristojnostima. Istina, pretencioznost sudije Molota ogleda se samo u odnosu na predstavnike odbrane i samog optuženog. Dakle, u odsustvu objektivne pristrasnosti, mi se suočavamo sa subjektivnom pristrasnošću. Šta je nju prouzrokovalo – to u ovom slučaju nije važno. Važna je sama činjenica te pristrasnosti.

Štaviše, treba reći da je pristrasnost članova Pretresnog veća u postupku protiv generala R. Mladića čak demonstrativnog karaktera. To znači da sudije uopšte ne prikrivaju svoju pristrasnost. Oni se prosto diče svojom mržnjom prema optuženom. Mi smo već skretali pažnju čitaocima na neverovatnu (za normalni sud) i bez presedana situaciju (čak i za MTBJ), kada su sudije počele sprovoditi unakrsno ispitivanje svedoka. Kao što je poznato, unakrsno ispitivanje svedoka sprovodi protivnička strana u postupku, a sudija samo igra ulogu arbitra. Sudije ne smeju ni pomagati svedoku prilikom odgovora, niti ih diskreditovati. Prvo ne može činiti ni jedna od strana, a već drugo mogu činiti kako tužilaštvo, tako i odbrana. To se projavljuje u njihovom pravu da podvrgnu sumnji ne samo čisti iskaz svedoka, već i stepen poverenja prema ličnosti svedoka. Međutim, tokom dela procesa sa iznošenjem dokaza tužilaštva mi smo bili svedoci kako su sudije bile najbolji prijatelji svedoka tužilaštva i  da su im neprekidno pomagali da odgovaraju na nezgodna pitanja koja im je postavljala odbrana generala Mladića. Sa početkom dela postupka sa iznošenjem odbrane, sudije kao da su odjednom izgubile svoju ljubaznost i počele su sa otvorenim sprovođenjem unakrsnog ispitivanja svedoka odbrane! Oni su počeli sa demonstriranjem svoje pristrasnosti na novom, apsolutno beskurpuloznom nivou. Štaviše, unakrsno ispitivanje svedoka odbrane postaje «unakrsno» u bukvalnom smislu te reči: prvo pitanja zadaje tužilac, zatim prvi sudija, potom tužilac, pa drugi sudija, opet tužilac, na kraju treći sudija – i tako se ciklično nastavlja celo ispitivanje. To je jedan od najpopularnijih metoda u radu ne baš čistokrvnih istražitelja koji nemaju dokaze i mogu samo «skrojiti predmet» uz pomoć zastrašivanja svedoka, iznuđivanja da kaže ono što se može iskoristiti protiv njega. Pošto se svedok diskredituje («svedok daje protivurečne izjave» ili «svedok je zbunjen») može se prenebregnuti njegovo svedočenje. Upravo tako se kroje predmeti u MTBJ! Poslednji primer je – količina vremena koje su izgubile strane tokom dela postupka sa iznošenjem odbrane. Ako je odbrana potrošila 30 sati svoga vremena, a tužilaštvo 65 časova, to su sudije sa svojim pitanjima oduzele 25 časova!

Sa obnovom sudskog postupka koja je počela 25. avgusta, Pretresno veće je najavilo  da će početi sa primenom iznošenja novih zahteva. Sudije su izjavile da će same odlučivati da li će slušati svedočenja svedoka odbrane ili neće i koliko su ta svedočenja važna za predmet. Ničeg sličnog nije bilo kada se radilo o svedocima tužilaštva. Dakle, očigledno se radi o sledećem koraku demonstrativne pristrasnosti sudija u odnosu prema optuženom.

Tako su sudije izjavile da svedoci odbrane daju sumnjive iskaze koji nemaju nikakvog značaja za predmet. (3) Ovakva tvrdnja može se objasniti samo na dva načina: ili sudije ne shvataju šta se dešava u postupku ili su oni uznemireni time što svedok odbrane ruši optužnicu i zbog toga teže da odbrani oduzmu pravo glasa. Može se raditi o samo ta dva objašnjenja, jer su izjave sudija lažne. Sudije jednostavno lažu izjavljujući da svedočenja svedoka odbrane imaju isuviše opšti karakter i da zbog toga nisu relevantni za predmet.

Optužbe sudija da svedoci odbrane pružaju «isuviše opšta» svedočenja, u velikoj meri ne predstavljaju samo težnju sudija da «začepe usta» odbrani, nego i da zaštite nezakonite poslove tužilaštva. Radi se o tome da generala Mladića optužuju za učestvovanje u «zajedničkom zločinačkom poduhvatu», ali tužilaštvo ne može da navede ko su učesnici u tom «zajedničkom zločinačkom poduhvatu». Navede se nekoliko imena, a potom se kaže da su učesnici i druga poznata i nepoznata lica. Kad su u pitanju nepoznata lica, to tužilaštvo treba ili da ih navede ili da izbaci njihovo pominjanje. Što se tiče poznatih – ko sprečava tužilaštvo da ih navede? Sudije obasipaju svedoke odbrane najništavnijim pitanjima, ali ih  apsolutno ne interesuje – kome oni sude – tim samim «nepoznatim» ili «poznatim», ali zašto se ne navedu njihova imena? To praktično znači da su svi Srbi proglašeni za prestupnike, što se doduše potvrđuje neprekidnim korišćenjem tako neodređenog termina kao što je «srpske snage». U takvoj situaciji odbrana je jednostavno prisiljena da osporava sve i da izvodi svedoke za svaku optužbu.

Postoji još jedan razlog zbog koga sudije ne žele da čuju svedočenje svedoka odbrane. To je problem izvođenja svedoka za zločine koje je počinila muslimanska strana. U vezi sa tim, treba istaći da se sudije pretvaraju da ne razumeju smisao iznošenja takvih dokaza. Tako su sudije izjavile da odbrana  tu quoque (to jest, «oni čine to isto») nije važeća za MTBJ. Međutim, sudije su i ovde lukave. Uopšte nije reč o tome da su advokati generala Mladića odlučili da svoju odbranu formulišu kao  tu quoque. Radi se o sasvim drugoj stvari. Odbrana izvodi svedoke koji su svedočili o dejstvima koja su činjena kao odgovor na zverstva bosanskih muslimana. Oni ih nisu planirali, ni armija, ni policija, ni vlada, ali su bili neizbežni u situaciji kada su se ljudi svetili za zločine nad najbližima. To što se sudije «prave blesavim» samo govori o tome da su ta lica odavno izgubila status sudija i da su se pretvorili u samozvane tužioce.

Uzgred, još jedna činjenica govori u prilog tome da sudije rade zajedno sa tužilaštvom kao jedan tim – za vreme dela procesa sa iznošenjem dokaza optužnice, sud je dozvolio tužilaštvu da iznosi ne samo «opšta» svedočenja, nego čak i takva svedočenja koja izlaze kako iz vremenskih, tako i iz geografskih okvira optužnice!

Na taj način je odbrana generala Mladića postavljena u takve uslove kada se svedocima zabranjuje da daju svedočenja ili da se svedok podvrgava masovnom i nezakonitom unakrsnom ispitivanju od strane sudija, koji pokušavaju da do kraja dela iznošenja odbrane ukinu praktično sva svedočenja. To se čini sa ciljem da se oni ne iskoriste prilikom pisanja presude – u suprotnom će se morati objašnjavati zbog čega sudije nisu uzele u obzir ovo ili ono svedočenje. Presuda je odavno napisana i biće proglašena tri nedelje po okončanju postupka. (4) To će biti učinjeno radi toga da se još jednom prodemonstrira da u MTBJ istina nikoga ne interesuje.

Skandalozne izjave sudija

Kao dokaz napred rečenog razmotrićemo još nekoliko skandaloznih izjava sudija koje su oni dali prethodnih nekoliko dana i koji pokazuju  mensrea (to jest zločinački umišljaj) sudija na potpuno lišavanje jednakih prava odbrane generala Mladića sa tužilaštvom, pa samim tim i pretvaranje sudskog procesa u farsu i parodiju pravosuđa.

“Sudije su izjavile da odbrana izvodi nevažne svedoke, čije svedočenje ništa ne znači za sud”. Međutim, optužnica je sastavljena na takav način da optužuje sve Srbe regrutnog uzrasta koji su se bavili ne samo vojnim, nego i političkim i administrativnim delima, pa čak i one koji nisu zauzimali nikakve zvanične funkcije (koncepcija “srpske snage”). Uoči početka procesa odbrana je skrenula pažnju sudu na isuviše veliki obim optužnice i zamolila je da se ona smanji. Međutim, to nije učinjeno. U takvoj situaciji odbrana jednostavno nema nikakvo pravo, ali je obavezna da izvodi svedoke bukvalno po svakoj tački optužnice koje se u sveukupnosti odnose na praktično svaki dan za sve tri ratne godine, pa čak i periode od nekoliko godina uoči početka rata 1993. godine. Pored toga, više od 3 000 takozvanih “sudski utvrđenih činjenica” bili su istaknuti od strane suda, što je još više osložnilo zadatak odbrane da ih opovrgne. To je poznata taktika. Optuženog gađaju iz tužilaštva ne iz” pištolja” i ne “pojedinačnim pucnjevima”. Pucaju iz mitraljeza rafalima. Nadaju se da će bar jedan metak pogoditi gde treba. Ipak, uprkos svemu rečenom, Tužilaštvo je pre nekoliko dana zatražilo da se Optužnica proširi! Tužilaštvo je izjavilo da su oni pronašli nove dokaze za nove optužbe. Tako je u Tomašici, u septembru 2013. godine pronađena masovna grobnica što je Tužilaštvo MTBJ odmah pokušalo da poveže sa zločinima pobrojanim u Optužnici protiv generala Mladića. Tužilaštvo je međutim zatražilo više od godinu dana kako bi pripremili dokazi po tom delu. Međutim, predstavljati te dokaze usred dela postupka sa iznošenjem dokaza odbrane, predstavlja još jedan dokaz manipulativnog karaktera čitavog Tribunala.

“Sudije su izjavile da je tokom unakrsnog ispitivanja njima postalo jasno da izvor znanja svedoka predstavljaju saopštenja medija ili odbrana R. Karadžića”. Teško je predstaviti sebi situaciju da sudije ne znaju da lažu. (Iako je advokat generala Mladića Branko Lukić tokom saslušanja u avgustu nazvao ponašanje sudija upravo “neshvatanjem svedočenja svedoka odbrane”. Sudije sve savršeno dobro shvataju, ali igraju ulogu “neshvatajućih”. Prvo, sudije odlično prihvataju svedočenja svedoka tužilaštva koji su znanje crpli iz medija, pa su čak svedočili i sami predstavnici medija. Kao drugo, potpuno je očigledno da svedoci nisu dobili informaciju od odbrane R. Karadžića, nego su samo odgovarali na pitanja koja su im zadavali njegovi zaštitnici. Na primer, svedoci Radojičić i Sehovac su potvrdili da su oni na fotografiji videli Hrasnicu koju im je pokazala odbrana R. Karadžića. Oni nisu za Hrasnicu saznali od odbrane R. Karadžića, nego su i potvrdili to što su oni znali pre toga. Ovakvih primera ima mnogo. Potpuno je jasno da znanje svedoka ne predstavlja izvor informacija odbrane Karadžića, ali sudije vole da vide upravo to.

“Sudije su izjavile kako svedoci prave široke generalizacije, što jadno Tužilaštvo primorava da gubi mnogo vremena na unakrsna ispitivanja. U svakom slučaju, dodale su sudije, ove generalizacije “imaju isuviše malo značenje za dokazni postupak ili ga nemaju uopšte”. Na taj način, vidimo da sudije unapred objavljuju da ne žele da ozbiljno prihvate svedočenja svedoka odbrane. A “široko generalizovanje” učinilo je upravo Pretresno veće. Izjava sudija nema blage veze sa stvarnošću. Svedočenje svakog svedoka odbrane nosi konkretan karakter i jasno je povezano sa konkretnim tačkama optužnice. Tvrdnje kako su njihovi iskazi nekakva generalizacija predstavlja otvorenu laž. Otkuda potiče ta laž? Izvor te laži je potpuna tolerancija sudija prema svedočenju svedoka Tužilaštva. Tako su svedoci Tužilaštva tvrdili da su “Srbi uništavali kulturna zdanja” pritom ne dajući nikakvih dopunskih svedočenja, ali to za sudije nije predstavljalo nikakav problem!

Što se tiče svedoka odbrane, tu su sudije sprovodile – kako se ispostavilo iz javnog nastupa Branka Lukića, glavnog advokata generala R. Mladića, direktno na sednici suda – tajna istraživanja i prema svedocima i prema članovima tima (uključujući i tajno pregledanje pošte). On je sudijama postavio direktno pitanje: pošto su se takva ispitivanja sprovodila, zašto njihovi rezultati nisu javno publikovani.[5] Istovremeno, zahtevi odbrane da se sprovede istraživanje u odnosu na svedoke Tužilaštva, bili su ignorisani. Tako u odnosu na svima dobro (i žalosno) poznatog svedoka tužilaštva Momira Nikolića, bio je istaknut zahtev za identifikacijom materijala istražitelja Tužilaštva MTBJ koji je otkrio laž u svedočenju svedoka Tužilaštva. Još uvek nema nikakve reakcije od strane suda po ovom pitanju. Uprkos činjenici da je sam tužilac rekao da Nikolić laže, iskaz ovog svedoka se smatra istinitim.

Važno je istaći i da se sudije nalaze u krajnjem stepenu nervnog uzbuđenja. Dovoljno je videti kako se sudija A. Ori dernja na generala Mladića. Tokom velikog dela postupka on se trudio da ne pokazuje svoju glasnu histeriju (koja se nesumnjivo odigrava duboko u njemu – jer odbrana izvodi važne svedoke koji u potpunosti opovrgavaju verziju Tužilaštva), koja se povremeno spuštala na nivo piskutanja. Jedan od primera takvog piskutanja jeste i izjava Orija prilikom svedočenja svedoka Milorada Bukve. Sudija A. Ori je čak prekinuo unakrsno ispitivanje tužioca i izjavio da ne treba nastavljati, jer je stepen kredibiliteta svedočenja svedoka ravan nuli. Razlog za ovakvu odluku bilo je to što je navodno ta svedočenja “nemoguće proveriti”. Nećemo govoriti o tome da se niko i ne sprema da proverava svedočenja svedoka Tužilaštva. Međutim, ovaj ispad Orija za nas je važan jer pokazuje sa kakvom se unutrašnjom napregnutošću bori ovaj gospodin. Ta napregnutost je toliko jaka da ga nagoni da govori obične gluposti.

“Sudije su izjavile da su prilikom pripreme iskaza svedoka određeni delovi bili izbačeni, što jadno Tužilaštvo tera da gubi dragoceno vreme suđenja na razjašnjavanje pitanja zbog čega je to bilo urađeno”. Ovakva izjava predstavlja još jedan jasan dokaz toga da u MTBJ nema sudija, već da postoji samo Tužilaštvo. Za vreme dela procesa kada su se iznosili dokazi iz Optužnice, Tužilaštvo je činilo apsolutno isto, pa je odbrana bila prinuđena da troši svoje ništa manje dragoceno vreme kako bi razjasnila ta pitanja (tada kada je to bilo zaista neophodno). Međutim, to nikada nije uzbuđivalo sudije. To uzbuđuje sudije tek sada – u vreme dela procesa sa iznošenjem dokaza odbrane. I pošto Tužilaštvo ionako nije uspelo da pronađe kriminalne razloge za izuzimanje ovih ili onih delova iz ranijih svedočenja svedoka odbrane, to je odbrana uspela da učini u odnosu na svedoke Tužilaštva. Tačnije, u pogledu same optužbe.

Dakle, po trenutnom stanju stvari u postupku protiv generala R. Mladića, postoje dva glavna problema. Prvi je – nulti stepen poverenja prema sudijama koje su ovladale nultim stepenom nezavisnosti i nepristrasnosti. Drugi problem predstavljaju – posledice prvog. Ako lica koja zauzimaju dužnost sudija imaju takav nulti stepen, onda to pravnički znači da na procesu odsustvuju sudije. Međutim, stvar stoji još gore – sudske fotelje nisu prazne, one će se popuniti dodatnim tužiocima. Ovi problemi prosto ne mogu biti ignorisani. Oni moraju biti razmotreni pred SB UN koji mora preduzeti mere i obezbediti generalu Mladiću pravo na pravično suđenje u njegovom predmetu.

__________________________________________

Odrednice:

(1) Da preciziramo, postupak je počeo 15. maja 2012. godine. Optuženi se nalazi u zatvoru Haškog tribunala od 31. maja 2011. godine.
(2) «Iskatь dnёm s ognёm» – ruska uzrečica koja govori o uzaludnosti nekog posla, prevedena je sličnom srpskom uzrečicom koja takođe govori o uzaludnosti nekog posla – o sijanju soli (primedba prevodioca).
(3) Vidi stenogram zasedanja suda u postupku protiv generala R.Mladića od 24. jula 2014. godine (stranica 24649) // http://www.icty.org/x/cases/mladic/trans/en/140724ED.htm
(4) Sudija A.Ori je već prodemonstrirao taj trik u postupku protiv Momčila Krajišnika – posle skoro trogodišnjeg sudskog procesa presuda je bila izrečena 27 dana posle završne rasprave.

(5) Sm. stenogrammu zasedaniя suda po delu «Prokuror protiv R.Mladiča» ot 25 avgusta 2014 goda (s.24661).

Izvor: Fond Strateške Kulture