Novi proces u Hagu Stanišiću i Simatoviću

Novi sudski proces protiv rukovodioca službe državne bezbednosti (DB) MUP-a Srbije Jovice Stanišića i saradnika DB Franka Simatovića, počeo je 14. juna. Ovaj put u „novom“ tribunalu pod nazivom „Međunarodni rezidualni mehanizam krivičnih tribunala“ (MRMKT).

Jovica Stanišić i Frenki Simatović su već prošli kroz sudski proces u MTBJ. Optužnicu protiv njih potpisala je Karla Del Ponte, tadašnji glavni tužilac Haškog tribunala, 1. marta 2003. godine. Oba su bili uhapšeni od strane novih „demokratskih“ vlasti Srbije, ali su isporučeni u različito vreme: F. Simatović – 30. maja, a J. Stanišić – 11. juna.

Bez obzira na tako munjevito slugeranjsko hapšenje optuženih, tribunal je tek posle pet godina mogao početi sudski predmet. Proces je počeo tek u junu 2009. godine i trajao je četiri godine. Međutim, tribunal nije previše opterećivao sebe i na proces je za taj period odvojeno 226 dana. Optužba je predstavila svega 97 svedoka, a odbrana 36 svedoka. Opravdavanje da su zadržavanja u sesijama bila povezana sa zdravljem J. Stanišića, nisu baš ubedljiva, jer sudije nisu u potpunosti slušale preporuke lekara, nego su samo glumili „pažnju“ prema zdravlju optuženog. Pored toga, zatvorski boravak samo je pogoršao stanje njegovog zdravlja i to u značajnoj meri leži na savesti MTBJ.

Pretresnoo veće je 30. maja 2013. godine izreklo presudu o nevinosti optuženih. Međutim, tužilaštvo je podnelo apelaciju, koja se sa svoje strane razmatrala još dve i po godine. U decembru 2015. godine apelaciono veće je udovoljilo žalbi tužilaštva i donelo odluku za sprovođenje novog sudskog procesa.

Glavni tužilac procesa D.Stringer

Treba obratiti pažnju na to, da je, bez obzira na već „učinjenu stvar“, tužilaštvo MRMKT (to isto tužilaštvo MTBJ) zatražilo je godinu i po da bi započeli novi proces. Zašto tako dugo? Jer svi svedoci su već pripremljeni i izneli su svoje svedočenje. Svi dokumenti (a bilo ih je više od šest hiljada) su već predočeni. Ukoliko pažljivo pročitamo apelaciju tužilaštva, to ćemo videti da je nezadovoljstvo povezano ne sa svojim sopstvenim greškama, nego navodno, greškama sudija. Kao, sudije su nepravilno ocenile veoma dobar rad tužilaštva. Pa na čemu je onda utrošeno tih godinu i po?

Analiza pripreme novog procesa je pokazala da tužilaštvo želi da sa jedne strane maksimalno pojednostavi svoju delatnost, a sa druge strane – da sav teret dokazivanja prebaci na stranu odbrane. Nije to ništa novo u haškom „pravosuđu“, no, to što se dešava u novom procesu Staniši-Simatović – prevazilazi sve granice pristojnosti. Tužilaštvo jednostavno traži od suda da prizna sve njegove tvrdnje na drugim procesima, kao „činjenice“. Radi toga je i smišljen termin adjudicated facts. Pod tim se podrazumeva bilo kakva tvrdnja tužioca ili suda koji su bili uključeni u ovaj ili onu sudski nalog. Te tvrdnje su nesumnjivo mogle biti bez uspehe osporene od strane odbrane na tim procesima, no, to ih ne čini „činjenicama“. Tako da je odbrana mogla predočiti neubedljive argumente i zato je izgubila u sukobu sa utvrđivanjem istine. Na drugom procesu odbrana može biti profesionalnija, može predočiti ubedljivije (ili nove) dokaze i svedočenja, ili sudije mogu biti pažljivije ili sa manje predrasuda. Na kraju, na određenim sudskim procesima, odbrana je mogla da se uopšte ne protivi određenim tvrdnjama tužilaštva, jednostavno zato što za odbranu ovog konkretnog lica, ta tvrdnja nije bila važna. Tužilaštvo aktivno koristi takvu praksu da nalaze suda u jednom procesu tretira kao „činjenicu“ u drugim procesima! Na taj način tvrdnja da sud može utvrditi neke „činjenice“ koje se ne mogu osporiti na drugom procesu, predstavlja grubo kršenje opštih principa krivičnog sudstva, uključujući i pretpostavku nevinosti i pravo na zaštitu u svakom procesu.

I tako, 14. juna je počeo novi sudski proces. O tome koliko se tužilaštvo dobro pripremilo već u narednim danima, a o pripremi sudije možemo suditi po tome što on nije uspeo da pravilno nauči ni da izgovori ime Jovice Stanišića.

Tokom dva dana – 13 i 14. juna, glavni tužilac procesa Duglas Springer je predstavljao poziciju tužilaštva. Ništa novo nije bilo rečeno. Ta ista stara pesma, po čijim su rezultatima Stanišić i Simatović bili opravdani pre četiri godine. Sva ta predstava o „udruženim zločinačkim poduhvatima“, sve te tajanstvene sheme subordinacije državne bezbednosti ili o S. Miloševiću, ili R. Karadžiću, ili M. Martiću…

Izaziva čuđenje što su lica koja su opravdana još 2013. godine, ponovo smeštena iza rešetaka. I ponovo se postavlja pitanje o tome kako J. Stanišić može da prisustvuje sednicama suda koje se namerno razvlače kako bi trajale po ceo dan. Advokati J. Stanišića Vejn Džordžaš i Jan Edvards su postavili pitanje o izmeni dužine trajanja procesa tokom dana. Međutim, najvažnije se ogleda u drugom: zašto opravdani ponovo leže u zatvoru?

Što se tiče prvog svedoka – to je bio… tajni svedok. I tako, „novi“ dokazi postaju tužno ponavljanje starog procesa…

Izvor: Fond Strateške Kulture