O kompenzaciji za kršenje prava Vojislava Šešelja

U pozadini objavljene presude profesoru Vojislavu Šešelju, ostala je neprimećena odluka Pretresnog veća po tužbi koju je Šešelj podneo još u julu 2014. godine. Radi se o zahtevu koju je šef SRS predao u Haški tribunal i tiče se kompenzacije za kršenje njegovih prava.

Pretresno veće je odlučilo da u potpunosti odbaci Šešeljevu tužbu. Na kojim osnovama? Odgovor se sadrži u jednoj rečenici: “Jer je njegovo zatvaranje bilo zakonito”.[1] Takva je argumentacija suda. Skreće na sebe pažnju činjenica da su sudije donele tu odluku poslednjeg dana svog punomoćja, pa sada, kao, tamo nema više nikakvih pitanja – mi više nismo sudije!

Međutim apsolutno je jasno da takav odgovor niti je osnovan, niti je pravedan. Kao prvo, svi međunarodni akti po pravima lica optuženih za činjenje zločina, propisuju pravo na kompenzaciju. Tako, na primer, Član 5. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, donosi ovakav paragraf: “Svako ko je postao žrtva hapšenja ili zatvaranja pod stražom, ima pravo na kompenzaciju”. Članovi 9. i 14. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, sadrže analogne postulate. Kao što vidimo, ne radi se o zakonitosti ili nezakonitosti držanja pod stražom, nego o tome da je lice postalo žrtva hapšenja ili držanja pod stražom. Na taj način, odgovor sudija ne samo da nije osnovan, nego odgovara na sasvim pogrešno pitanje, a ne na pitanje na koje su morali odgovoriti.

Naravno, Haški tribunal je već navikao sve da misle da, ukoliko on oslobodi neko lice, ono mora biti srećno zbog same te činjenice i jednostavno da se pokupi što je moguće brže iz “prestonice međunarodnog pravosuđa”. Međutim, Vojislav Šešelj nije takav. On će tražiti kompenzaciju. Njegov zdatak nije dobiti novac, nego razrušiti Haški tribunal, pokazavši njegovu zločinačku suštinu.

Bez obzira na to što svetski mediji tvrde da je MTBJ izraz najboljih dostignuća savremenog međunarodnog prava, na površini se ispostavlja da u tom tribunalu čak ni formalno nisu realizovani elementarni zahtevi. Ni Statut MTBJ, niti Pravila procedure i dokazivanja, ne sadrže bilo kakvo pominjanje o pravu optužnih na kompenzaciju od nepravednih hapšenja.

Prvi koji su pokušali da dobiju kompenzaciju od MTBJ bili su Zoran i Mirjan Kupreškić, koje je tribunal oslobodio u vezi sa nedokazanom krivicom. Kupreškići su u vezi sa svojim oslobađanjem zatražili od MTBJ kompenzaciju za njihovo nezakonito osuđivanje i zatvaranje. Međutim, njihovi zahtevi su odbačeni na osnovu toga što u Statutu ili Pravilima procedure i dokazivanja MTBJ nema nikakvih propisa koji garantuju pravo na kompenzaciju.

U vezi s tim interesantno je primetiti da se situacija u Međunarodnom tribunalu za Ruandu (MTR) – koji je analogan slučaj sa MTBJ – situacija razvijala na nešto drugačiji način. Sa jedne strane, statutni dokumenti tog tribunala takođe ne sadrže nikakve pomene o kompenzaciji, ali se praktika kompenzacije pokazala nešto interesantnijom. Tako je, na primer, u presudi po predmetu “Tužilac protiv L. Semaza” apelaciono veće koje je, premda je istaklo odsustvo u Statutu i Pravilniku o proceduri i dokazivanju MTR prava na presuđivanje kompenzacije, ipak izjavilo da Član 19. Statuta obavezuje sudsku administraciju da obezbedi pravedno sudsko veštačenje. Apelaciono veće je ukazalo da davanje garancija na pravedno sudsko veštačenje u Statutu MTR obavezno pretpostavlja davanje kompenzacije u datom slučaju. Bilo je i drugih slučajeva davanja kompenzacije za kršenje prava (na primer, u predmetu “Tužilac protiv A. Reamakuba”, kome su prisudili kompenzaciju zbog kršenja njegovih prava za pravnom pomoći.

Međunarodni krivični sud (MKS) direktno predviđa pravo na kompenzaciju. Saglasno Članu 1, paragraf 85 Rimskog statuta MKS, svako ko je postao žrtva nezakonitog hapšenja ili zadržavanja pod stražom, ima pravo na kompenzaciju koja ima tužbenu snagu. U silu Člana 2. paragrafa 85 Rimskog statuta MKS, ako bilo koje lice konačnom presudom bude proglašeno lrivim za zločin i ako je njemu doneta presuda bila kasnije promenjena na tim osnovama da bilo kakva nova ili ponovo otkrivena okolnost neosporno dokazuje postojanje sudske greške, to lice koje je pretrpelo kažnjavanje u rezultatu takvog priznanja krivim, dobija zakonsku kompenzaciju ukoliko ne bude dokazano da nije bilo neizvesnih okolnosti o ukazanom – isključivo ili delimično po njegovoj krivici.

Međutim, pravo na kompenzaciju za neosnovano hapšenje i držanje pod stražom optuženi ima ne u skladu sa postojanjem (ili odsustvom) tog prava u statutima sudova ili tribunala, nego u skladu sa međunarodnim pravom. To se u velikom stepenu odnosi na međunarodne krivične tribunale.

Tužba profesora Vojislava Šešelja ozbiljno je zasnovana.

Tako, na primer, navode se cifre onih troškova koje je bila primorana da snosi porodica Šešelj radi ostvarivanja poseta, gubici zarađenih plata na radnom mestu i drugi troškovi.

Treba istaći zahtev o kompenzaciji za nanošenje štete u vezi sa defamacijom od strane medija. Tako je Vojislav Šešelj u svom obraćanju sudu utvrdio da je sud dužan da kompenzuje:

Kao što vidimo, Pretresno veće u Šešeljevom predmetu jednostavno nije želelo da razmatra zahtev za kompenzacijom. Međutim, to pitanje će se još morati rešavati. MTBJ ne može jednostavno da “oslobodi” optuženog koga je držao u zatvoru 12 godina. Neko mora da snosi odgovornost za nezakonito zatvorsko zadržavanje.

Glavnu odgovornost snosi tužilaštvo. U krivičnim kodeksima svih zemalja sveta postoje paragrafi koji predviđaju odgovornost tužioca za nezakonito pozivanje na krivičnu odgovornost. Vojislav Šešlj je predočio dovoljno dokaza da tužilaštvo nije pogrešilo što ga smatra krivim, nego da je sa zlim predumišljajem pokušalo da ga osudi bez dokaza.

Ukoliko sam tribunal ne želi da reši to pitanje, onda to mora učiniti Savet bezbednosti OUN. U svakom slučaju međunarodna odgovornost mora znati odgovor na to pitanje.

__________________________________

[1] Doslovno: “…the Chamber rejected all of the previous requests of this nature filed by the Accused having found that his provisional detention was lawful» // THE PROSECUTOR v. VOJISLAV ŠEŠELJ. DECISION ON ACCUSED’S COMPENSATION CLAIM ON ACCOUNT OF GROUNDLESS DETENTION. 31 March 2016.

Izvor: Fond Strateške Kulture