O nelegalnosti ukrajinskih vlasti

Danas se nekoliko međunarodih organizacija bavilo proučavanjem i razradom međunarodno-pravnih aspekata situacije u Ukrajini i oko nje. Glavna organizacija koja je ovlašćena da pre svih razmatra ovu situaciju jeste – Organizacija Ujedinjenih Nacija, posebno Savet Bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Ovo ovlašćenje SB OUN bazira se na članstvu Ukrajine u OUN i na osnovu tačke 24. Povelje OUN.

Poslednjih dana situacija u Ukrajini tri puta je razmatrana u SB UN. Prvi sastanak održan je 28. februara, ali zvanični kominike samo ukazuje na činjenicu da je on održan. Potom su održane sednice 1. i 3. marta.

Kao prvo, Ukrajina je akcije Rusije okvalifikovala kao “agresiju”. Zapravo, zasedanje od 28. i 1. marta održano je upravo na zahtev Ukrajine da se hitno sazove SB OUN “u vezi sa agresijom Rusije protiv Ukrajine”. U zvaničnom podnesku Ukrajine od 28. februara ukazuje se na “pretnju teritorijalnoj celovitosti Ukrajine” u vezi sa “pogoršanjem situacije u Autonomnoj Republici Krim”. A već sledećeg dana, u pismu od 1. marta, govori se o “agresiji Rusije protiv Ukrajine”.

Na sednici SB UN od 3. marta istaknute su dve pravne teze. Prvo, je ukrajinska strana navela da je Rusija zvanično odbacila predlog Ukrajine da se odmah održe bilateralne konsultacije u skladu sa članom 7. Ugovora o prijateljstvu, saradnji i partnerstvu između Ukrajine i Ruske Federacije iz 1997. godine. Drugo, ukazano je da „Ruska Federacija krši osnovne principe Povelje UN, koji obavezuju sve države članice, između ostalog, da se uzdrže od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države”.[1]

Međutim, oba argumenata takozvanog predstavnika Ukrajine imaju pravno su manjkava. Radi se o tome da pravno ne postoji ni predlog Ukrajine upućen Rusiji da se sprovedu bilo kakve konsultacije, niti postoji upotreba sile. Ovaj zaključak postaje još očigledniji kada se dovede u vezu sa odsustvom pravnog subjekta u ovoj stvari.

Na sednici od 3. marta, stalni predstavnik RF u SB UN predstavio je tekst pisma Predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča sa molbom o vojnoj pomoći. Tekst izjave glasi: “Kao zakonito izabrani Predsednik Ukrajine izjavljujem: Događaji na Majdanu i nezakonito osvajanje vlasti u Kijevu, doveli su do toga da se Ukrajina našla na ivici građanskog rata. U zemlji caruju haos i anarhija, život, bezbednost i prava ljudi, pogotovo na jugo-istoku i na Krimu, nalaze se pod pretnjom. Pod uticajem zapadnih zemalja ostvaruje se otvoren teror i nasilje, ljudi se progone po jezičkoj i političkoj osnovi. U vezi sa tim, obraćam se Predsedniku Rusije V.V. Putinu sa molbom da iskoristi Oružane Snage RF radi uspostavljanja mira, pravnog poretka, stabilnosti i zaštite stanovništva Ukrajine. V.F. Janukovič, 3. mart 2014. godine”.[2]

Ključno pravno pitanje o situaciji u Ukrajini jeste pitanje o legalnosti vlasti u toj zemlji. Rešavanje ovog pitanja daće odgovore i na sva druga pitanja.

Radi se upravo o legalnosti, to jest zakonitosti, a ne legitimnosti vlasti. Mnogi su potpuno zaboravili na taj termin, svodeći celu analizu (ukoliko se oskudni i često pravno nepismeni pokušaji uopšte mogu tako nazvati) upravo na “legitimnost”. Razlika je suštinska. Legalnost ili zakonitost – predstavlja jasan pojam, zasnovan na normama i unutrašnjeg i međunarodnog prava. A legitimnost, mada pravni pojam, teoretskog je, a pozitivnopravnog značaja. predstavlja teoretski koncept. Njega definišu pravni teoretičari i za njegovo određivanje ne postoje opštepriznati, tim pre ni pravno obavezujući kriterijumi. Zašto svi redom pričaju o “legitimnosti” vlasti, a iz rečnika potpuno izbacuju termin “zakonitosti”?

Evo šta je rekao, na primer, portparol Stejt Departmenta: “Janukovič je izgubio legitimitet jer je napustio Kijev i prestao je da ispunjava svoje obaveze, ostavivši vakuum u vlasti”.[3]Ovakvo “objašnjenje” nema ništa zajedničkog sa pravom, nikakve veze sa pravom i sa pravne tačke gledišta predstavlja nedopustivu nepismenost. To su naprosto brzopleto izabrane reči. SAD demonstriraju katastrofalni nedostatak pravnih argumenata kada je u pitanju Ukrajina. Zamenivši jasan pojam legaliteta (zakonitosti) vlasti u Ukrajini nejasnim predstavama o njenoj legitimnosti, Zapad izbacuje još jedan šibicarski trik: mi treba da dokazujemo zakonitost zakonite vlasti, umesto da se zatraži od pučista koji su izvršili državni prevrat, da pravno argumentuju zakonitost svog delovanja!

Ustav Ukrajine predviđa 4 načina prestanka dužnosti Predsedniak države. Svi oni sadržani su u članu 111. Osnovnog zakona. Kao prvo – izjava o ostavci, kao drugo – zbog zdravstvenog stanja, kao treće – smrt, kao četvrto – opoziv. Ništa od svega toga se nije desilo. Odluke Vrhovne Rade (parlamenta) o smeni Janukoviča su neustavne, pa zbog toga predstavljaju krivično delo. A sad pitanje: zbog čega bi Rusija trebalo da ima posla sa kriminalcima? Pravni odgovor na ovo pitanje ne postoji!

Nekakav Sergejev koji je istupio na SB UN ne može se smatrati kao predstavnik zakonite vlasti u Ukrajini i svi podnesci svaka priča nelegalne vlasti nemaju nikakvo pravno dejstvo. Zbog toga se Rusija i ne sprema da razmatra Sporazum između RF i Ukrajine iz 1997. godine. Nema pravnog subjekta sa kojim bi ga Rusija zajedno razmatrala! A pučisti i njihovi zapadni pokrovitelji prave se da to ne razumeju.

Treba reći  i kako se u ovim okolnostima ponelo Ukrajinsko udruženje za međunarodno pravo, tačnije njegov Predsednički savet. Ukrajinski pravnici su izjavili da “demonstrativno odbijanje RF da se konsultuje sa Ukrajinom i državama-garantima njene teritorijalne celovitosti (Velika Britanija, SAD, Francuska i Kina) predstavlja indikativno zanemarivanje njenih međunarodno-pravnih obaveza sadržanih u Budimpeštanskom Memorandumu iz 1994. godine”. Lukavstvo ove teze očigledno je svakom pravniku. Sa kim nama predlažu da se “konsultujemo?” Ukrajinski pravnici sa izgledom lažne prostodušnosti kažu: “sa Ukrajinom”. Naivni pravnici pažljivo zaobilaze glavno pravno pitanje – pitanje kriminalnosti puča.

Zbog čega Rusiji predlažu da zaboravi na demokratski izabranu vlast i prizna banditsku vlast? Nema odgovora!

Samo dva dana posle objavljivanja pisma Janukoviča u SB UN, 5. marta 2014. godine, takozvani predstavnik Ukrajine pokušao je da opovrgne pravnu valjanost zahteva Janukoviča Rusiji za pomoć. On je tvrdio da u skladu sa tačkom 23. člana 85. Ustava Ukrajine, samo Vrhovna Rada ima isključiva prava da odobri razmeštaj oružane sile drugih država na teritoriji Ukrajine. Odobrenja Rade (parlamenta) nije bilo i iz toga sledi da obraćanje Predsednika Janukoviča nema pravnu snagu.[4]Još jedan pokušaj izvrtanja stvarnosti. Rada (parlamenta) ima ovlašćenja da odobri odluku predsednika, ali ne i da takvu takvu odluku umesto njega donosi. Samo po sebi, neodobravanje od strane Rade odluke Predsednika, ne čini njegovu odluku nezakonitom. U pismu od 5. marta takozvani predstavnik Ukrajine ponovo nije uspeo da pravno obrazloži zašto Janukovič više nije Predsednik, paragraf pisma koji sadrži pokušaj takvog objašnjenja, ne upućuje ni na jedan pravni akt. A Sergejev i najveći umovi ukrajinske pravne misli imali su dva dana da razmišljaju nad tom tačkom!

Sa pravne tačke gledišta – situacija u Ukrajini predstavlja krizu koja je isprovocirana državnim prevratom u Kijevu kao rezultat zauzimanja vlasti oružjem od strane ekstremista. Oružano osvajanje vlasti predstavlja krivično delo. Tako da oni koji se danas predstavljaju kao nosioci vlasti u Ukrajini nemaju svojstvo zakonitosti i njihova dejstva za Rusku Federaciju nemaju pravnu snagu! Pozicija rukovodstva RF u potpunosti je u skladu sa zakonima Rusije (Odluka Predsednika RF o korišćenju vojske RF u van granica zemlje doneta je u skladu sa relevantnim odredbama Ustava i odgovarajućeg Federalnog zakona) i zakonima Ukrajine. Rusija nije prekršila nikakve norme međunarodnog prava. Sva argumentacija Zapada o kršenju Povelje UN i drugih međunarodnih dokumenata postavljena je na pravno mankavoj osnovi – bez pravnog rešenja o pitanju zakonitosti vlasti u Ukrajini. Zapad, koji je učestvovao u zbacivanju demokratski izabrane vlasti i priznavanju onih koji su počinili krivična dela prema Krivičnom zakonu zemlje, predstavlja u stvari danas onoga ko krši međunarodno pravo.

___________________________________________

[1] Vidi stenogram zasedanja SB OUN № 7124 od 1 marta 2014 godine // Dokument OUN: S/PV. 7124 – http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N14/250/32/PDF/N1425032.pdf?OpenElement

[2] Tekst pisma citira se na osnovu nastupa V.I.Čurkina na zasedanju SB OUN 3. marta 2014 g. // http://www.mid.ru/brp_4.nsf/newsline/D8E8DFFE7B0E60FE44257C91002D3CFA. Tekst je kanije bio razmešten u vidu dokumenta SB OUN i dostupan je u toj formi na oficijelnom sajtu OUN.

[3] Vidi konferenciju za štampu u Stejt Departmentu SAD, 28. februara 2014. godine: Zvanični sajt Stejt Departmentu SAD na Internetu: http://www.state.gov/r/pa/prs/dpb/2014/02/222750.htm#UKRAINE

[4] Pismo Stalnog predstavnika Ukrajine pri OUN od 4 marta 2014 godine na ime Predsednika Saveta Bezbednosti // http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N14/253/34/PDF/N1425334.pdf?OpenElement

[5] Upravo takva formulacija se čula prilikom istupanja Stalnog predstavnika RF u SB OUN V.Čurkina na zasedanju SB OUN 3 marta 2014 godine. Učešće nacionalista u svrgavanju zakonite vlasti u Ukrajini predstavlja jedno od centralnih pitanja za novoproklamovanu vlast, i ona to čak javno pokazuje. Tako je takozavni predstavnik Ukraine u OUN Sergeev za vreme svog istupanja na sednici SB OUN 3 marta izjavio da su «optužbe predstavljene od strane SSSR na Ninberškom procesu prema ukrainskim nacionalistima bile falsifikovane». U vezi sa tim važno je primetiti da je još u 2008 godini bio skinut znak tajnosti sa materijala NKVD-MGB o delatnosti OUN-UPA. Sa tim se može svako upoznati na sajtu Arhivske uprave MIP-a Rusije: http://www.idd.mid.ru/inf/inf_01.html

Izvor: Fond Strateške Kulture