Oprez i ohrabrenje

Budnost i staranje punote Pravoslavne Crkve za čistotu pravoslavne vere dala je, neposredno uoči početka Svetog i Velikog Sabora na Kritu 16. 06. 2016., svoje prve plodove. Reč je o sednici Svetog Sinoda Ruske Pravoslavne Crkve, 03. juna 2016., na kojoj su razmatrane nove okolnosti i problemi nastali tokom poslednja dva meseca predsaborskog perioda[1]. U prvom redu, u pitanju su brojne primedbe i kritike koje su učinjene na račun saborskih dokumenata „Odnosi Pravoslavne Crkve prema ostalom hrišćanskom svetu“ i „Misija Pravoslavne Crkve u savremenom svetu“. U tekstu zapisnika se najpre navode primedbe i predlozi u okviru RPC, zbog čega je „po blagoslovu Najsvetijeg patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila 19. aprila u Moskvi na Pravoslavnom humanitarnom univerzitetu Svetog Tihona održana konferencija na temu ‘Svepravoslavni sabor: mišljenja i očekivanja’“.

U nastavku se u vezi ove teme navodi da su istog dana, 25. maja, u tri Pomesne Crkve i na Svetoj Gori održani zvanični sabori. Prvo se kaže da je toga dana Sveti Sinod Gruzijske Pravoslavne Crkve „doneo je odluku da se u saborske dokumente ‘Sveta Tajna braka i prepreke za nju’ i ‘Misija Pravoslavne Crkve u savremenom svetu’ moraju uneti značajne ispravke, a da dokument ‘Odnosi Pravoslavne Crkve sa ostalim hrišćanskim svetom’ mora biti ‘suštinski prerađen’“. Još se prenosi upozorenje Gruzijske Crkve da, ukoliko ne budu izvršene izmene, ona dokumente neće potpisati.

25. maja je završen ASabor Srpske Pravoslavne Crkve, na kome je donesen stav u vezi dokumenata Velikog Sabora, i koji je, kako saznajemo iz zapisnika sednice Sinoda RPC, „radi znanja poslat Predstojateljima i Svetim Sinodima Pomesnih Pravoslavnih Crkaava“. Naravno, po starom, lošem običaju naše Pomesne Crkve, njena punota nije upoznata sa sadržajem ovog teksta, čime se narušavaju osnove sabornosti i javnosti Crkve, po kojoj su pitanja vere saborna briga i odgovornost čitave Crkve, a ne „povlastica“ njenih prvopastira[2]. U dokumentu našeg Sabora iznesene su primedba na pominjane dokumente, kao i na Pravilnik rada Sabora. Istog dana svoj rad je završio i ASabor Grčke Pravoslavne Crkve. Nakon razmatranja mnogobrojnih primedaba i predloga usvojen je „konačni vid zvaničnih rešenja Grčke Crkve kada su saborski dokumenti u pitanju“. Konačno, istoga dana je Svešteni Kinot Svete Gore Aton uputio pismo svom prvopastiru, Patrijarhu Valtolomeju, u kome su iznete primedbe na navedena dokumenta, razmatrane tokom Vanrednog dvostrukog sabora igumana i antiprosopa svetogorskih manastira. „Svetogorci podvlače da je popravljanje predsaborskih tekstova nužno kako bi Sveti i Veliki Sabor  uspeo da ‘izbegne raskole i podele’“.
26. maja 2016. g. Sveti Sinod Antiohijske Pravoslavne Crkve je pored prihvatanja izmena saborskih dokumenta, ponovo naglasio nužnost rešavanja njenog spora sa Jerusalimskom Patrijaršijom, na šta je od Svetog Sinoda Carigradske Patrijaršije 31. maja stigao odgovor, sa predlogom da se posle Svetog i Velikog Sabora stvori „dvostrana komisija od predstavnika tih Crkava uz koordinativnu ulogu Vaseljenske Patrijaršije“. Već 01. juna Sveti Sinod Antiohijske Crkve je izrazio svoje „ogorčenje i zaprepašćenje“ na ponuđene rokove rešavanja spora, upozoravajući, posredno, o mogućnosti njenog neučestovanja na Kritskom saboru.

Vrhunac predsaborskog usijanja predstavlja odluka Svetog Sinoda Bugarske Pravoslavne Crkve, od 01. juna 2016., kojom se zbog bogoslovskih, organizacionih i finansijskih razloga traži odlaganje održavanja Velikog Sabora, odnosno najavljuje neopozivo odsustvo Bugarske Crkve u slučaju njegovog saziva.

Usled svega navedenog Sveti Sinod RPC je pod tačkama 6 i 7 svoje Odluke naveo da bi rešenje iz novonostale situacije moglo biti sazivanje vanrednog zasedanja Svepravoslavnog predaborskog savetovanja, ne kasnije od 10. juna.

Najpre čestitke Bugarskoj Crkvi na doslednosti, a potom pohvale Ruskoj Crkvi na reagovanju i preduzetim potezima. Stav prve je principijelan, a druge iznuđen. U prilog mišljenja da je u vezi odluka Svetog Sinoda RPC reč o crkvenom pragmatizmu, ukazujemo na njenu različitost u odnosu na odluku koju je doneo SA Sabor RPC, održan 2-3. februara ove godine. Pre svega, Sabor je održan svega četiri dana nakon završetka Sabranja Predstojatelja u Šambeziju 27. januara. Na njemu je zalaganjem Patrijarha Kirila doneta odluka o objavljivanju predsaborskih dokumenata radi javne, saborne rasprave o njima unutar Pravoslavne Crkve. Međutim, ovo svoje zalaganje Patrijarh je obezvredio brzim sazivanjem A Sabora, na kome rasprave o dokumentima nije bilo, a u zvaničnom saopštenju sa Sabora je rečeno da oni u potpunosti odgovaraju predanju Crkve: „Članovi Arhijerejskog Sabora svedoče da u svom sadašnjem vidu projekti dokumenata Svetog i Velikog Sabora ne narušavaju čistotu pravoslavne vere i ne odstupaju od kanonskog predanja Crkve“[3]. Prema svedočenju ep. Longina (Žara) rasprave o dokumentima na Saboru nije ni bilo[4], a vladici Ungenskom Petru, kada je ovaj pokušao da uzme reč na ovu teme, Patr. Kirilo je rekao: „’Vladiko, sedite, sve je već odlučeno’“[5]. Otuda ispravan zaključak, donešen nakon poređenja odluka BPC i RPC: „Na osnovu čitave pozicije RPC, koja je ona imala do ovoga časa, praktično proizilazi da ona utvrđuje nešto što do ovog trena u njoj nije uopšte pokretano u svojstvu problema ili pitanja“[6]. Dodajmo rečenom, da je pragmatizam SSinoda RPC dodatno izazvan  Obraćanjem ASinoda Ruske Zagranične Crkve, od 13. 04. 2016.[7], kao i brojnim javnim izjavama sveštenoslužitelja o prestanku pominjanja Predstojatelja RPC, Patrijarha Kirila, odnosno velikom otporu prema Saboru u sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu.

Navedeni postupci više Pomesnih Crkava ohrabruju i ulivaju nadu da se svojevrsnom antisabornom nasilju Carigradske patrijaršije može stati na put, i da postoji velika mogućnost da najavljeni Sabor bude saborno odložen.

Istovremeno, međutim, ne treba se unapred radovati i dodatno treba biti molitveno oprezan, zbog sledećih razloga: 1. isuviše je vremena i energije Fanar uložio u ovaj projekat, da bi se dozvolilo da propadne zbog nepredviđenih okolnosti; 2. treba imati na umu da, prema rečima Mitr. Pirejskog Serafima, „danas na mnoga visokopostavljena lica crkvene jerarhije na neodgovarajući način utiču politički faktori“[8], odnosno, dodajemo mi, da je Sabor na Kritu projekat globalističkih vladara sveta i 3. da, prema mišljenju prot. Teodora Zisija, razlog za dugu pripremu Sabora treba tražiti u vremenu neophodnom za formiranje istomislećih i poslušnih kadrova Pomesnih Crkava, školovanih i vaspitavanih od strane Carigradske patrijaršije.

Na dodatni oprez i uzdržanost u radovanju upućuje i kratko Obaveštenje sa vanrednog zasedanja Svetog Sinoda Carigradske patrijaršije od 06. 06. 2016., u kome se kaže je on „sa iznaneđenjem i čuđenjem obavešten o poslednjim izraženim stavovima nekih bratskih Pravoslavnih Crkava, i razmotrivši ih, uverio se da ne postoji niti jedan zakoniti okvir za ponovno razmatranje već utvrđenog saborskog postupka“, pozivajući se na čl. 11 Pravilnika o radu Sabora, po kome se unošenje  predloga „popravki, ispravljanja i dopuna u tekstove“ dokumenata vrši tokom rada Sabora[9]. Carigradska patrijaršija, dodaje se u Obaveštenju, „kao prvenstvujuća Crkva u obezbeđivanju jedinstva Pravoslavlja” poziva sve pravoslavne na učestovanje u radu zakazanog Sabora.

Mogući odnos Carigradske patrijaršije i njenih sledbenika može se naslutiti iz teksta S. Markova, objavljenog 4. juna 2016. na zvaničnom sajtu Sabora 2016. U njemu se razlozi Sinoda BC smatraju za „pogrešne, slabe i neodgovarajuće“, a izabrani stav za „strategiju samostalno izabrane marginalizacije“[10]. Poziciju Sinoda u vezi nevođenja dijaloga sa pravoslavnim Crkvama, i ostalim hrišćanskim i nehrišćanskim svetom, docent hrišćanske filosofije i vizantijskog bogoslovlja Veliko-Trnovskog univerziteta, inače kelnski doktor nauka, objašnjava istorijskim, kulturnim i mentalnim razlozima. Prebacuje mitropolitima posebno shvatanje bogoslovlja i akademskog života, „nekompetentnost i bogoslovski neodgovarajuća rešenja u pitanjima, koja se dotiču ekumenizma“, kao i „različite kulturne komplekse, ubrajajući tu nacionalistička predubeđenja, etnofiletizam i ksenofobija“. Sve su ovo argumenti kojim bi Carigradska patrijaršija mogla da pokuša da na Kritu, u slučaju neučestvovanja predstavnika BPC, „saborno“ je osudi za njenu „nesabornost“.

Dakle: ohrabrenje ali i molitveni oprez.

____________________________________________

[1] Žurnalы zasedaniя Svящennogo Sinoda ot 3 iюnя 2016 goda, http://www.patriarchia.ru/db/text/4486294.html (06. 06. 2016.); Ruska pravoslavna crkva i sabor na Kritu: nezaobilazni predlozi uoči skupa, prevod: V. Dimitrijević, http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/ruska-pravoslavna-crkva-i-sabor-na-kritu-nezaobilazni-predlozi-uoci-skupa/ (06. 06. 2016.).

[2] Sinod i Sabor SPC bi mogli da slede dobar primer javnosti rada Sinoda RPC, koji na svom zvaničnom sajtu istoga dana objavljuje sve zapisnike sa svojih sednica.

[3] Postanovleniя Osvящennogo Arhiereйskogo Sobora Russkoй Pravoslavnoй Cerkvi (2-3 fevralя 2016 goda), http://sobor2016.patriarchia.ru/db/text/4367700.html (06. 06. 2016.).

[4] https://www.youtube.com/watch?v=gkXb6GrcOtk (06. 06. 2016.). Od 1:27:45.

[5] Russkaя Cerkovь meždu eresью i raskolom, http://amin.su/content/analitika/9/4509/ (06. 06. 2016.).

[6] V. Merheb, „Bolgarskaя Pravoslavnaя Cerkovь skazala «stop!» uzakoneniю avtoritarizma, založennogo v koncepcii predstoящego Vsepravoslavnogo sobora, prevod: Z. Peйkova,  http://vstanzave.ru/posts/20005 (06. 06. 2016.).

[7] Obraщenie Arhiereйskogo Sinoda Russkoй Zarubežnoй Cerkvi k kliru i pastve, http://www.synod.com/synod/2016/Poslanie_Synod_April_2016_revised.htm (14. 04. 2016.).

[8] Pismo mitr. Serafima pirejskog mitr. Vladimiru kišinevskom i sve Moldavije o Svepravoslavnom saboru, prevod: N. Bogosavljević, http://borbazaveru.info/content/view/8792/1/ (06. 06. 2016.).

[9] Ἀνακοινωθέν (06/06/2016), http://www.ec-patr.org/docdisplay.php?lang=gr&id=2159&tla=gr (06. 06. 2016.).

[10] S. Markov, Rešenie Sinoda Bolgarskoй Cerkvi: Politika samostoяtelьno vыbrannoй marginalizacii, http://sobor2016.churchby.info/analitika-kommentarii/reshenie-sinoda-bolgarskoj-tserkvi-politika-samostoyatelno-vybrannoj-marginalizatsii/ (06. 06. 2016.).

Izvor: Fond Strateške Kulture