Pacta sunt servanda!

Svaki ugovor na snazi vezuje članice i one treba da ga dobronamerno izvršavaju – glasi odredba čl. 27 Bečke konvencije o ugovornom pravu. Temeljno pravilo međunarodnog ugovornog prava jeste upravo pravilo pacta sunt servanda, što znači da svaki međunarodni ugovor na snazi vezuje države članice, pa su one, shodno tome, dužne da ga savesno ispunjavaju.

Navedeno najvažnije načelo međunarodnog javnog prava izraženo je i u odredbi čl. 1 Evropske konvencije o ekstradiciji koja izričito govori o „obavezi izdavanja“, a ne o mogućnosti izdavanja, iz čega sledi da su države prema propisima i uslovima iz te Konvencije, dužne jedne drugima da predaju lica koja se gone zbog počinjenog krivičnog dela. Nema nikakve dileme da se radi o imperativnoj normi i pravilu koje je prihvaćenao i priznato u celokupnoj međunarodnoj zajednici.

Najnovije obraćanje francuskog suda u Kolmaru srpskim vlastima vezano za krivična dela za koja se tereti Ramuš Haradinaj, odnosi se na pitanje „kog datuma je u krivično pravo Srbije unet čl. 142 stav 1, Krivičnog zakonika Srbije koji predviđa kažnjavanje ratnih zločina protiv civilnog stanovništva“ (1)

Krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz čl. 142 Osnovnog krivičnog zakona bilo je smešteno u glavi 16. tog Zakona (krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava). Radi se o Saveznom zakonu koji je primenjivan najpre na teritoriji cele SFRJ, zatim na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, u čijim sastavima se sve vreme nalazila Republika Srbija, sve do donošenja novog Krivičnog zakonika Republike Srbije krajem 2005.godine.

Iako je Osnovni krivični zakon trpeo veliki broj izmena za vreme svog važenja od 1976. zaključno sa 2005. godinom, treba reći da je navedena zakonska odredba čl. 142 koja reguliše krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, zauzela svoje mesto od prvog dana stupanja na snagu Osnovnog krivičnog zakona tj. od 1976. godine, i nikada nije trpela nikakve promene. Zakon je prestao da važi 1. januara 2006.godine, kada je stupio na snagu sada važeći Krivični zakonik Republike Srbije, koji u članu 373 takođe reguliše isto krivično delo. I jedan i drugi Zakon (Osnovni krivični zakon koji je bio na snazi tokom 1998. i 1999. godine u čl. 100, a sada važeći Krivični zakonik u čl. 108) previđaju nezastarivost krivičnih dela ratnih zločina.

Mada nam je teško da u to poverujemo, traženje dodatnih pojašnjenja od strane francuskog suda bi se moglo protumačiti i kao dobar znak tj. da se stvari odvijaju u povoljnom pravcu, kada je u pitanju donošenje odluke po zahtevu naše zemlje za izručenje Ramuša Haradinaja. Naime, čini se da sud ispituje da li je u ovom konkretnom slučaju ispoštovano jedno od najosnovnijih načela krivičnog prava – načelo zakonitosti. Ovo načelo je takođe sadržano i u ranije važećem Osnovnom krivičnom zakonu, a i u sada važećem Krivičnom zakoniku. Pri tom je to načelo podignuto i na nivo ustavnog načela, kako po Ustavu SRJ koji je bio na snazi 1998. i 1999. godine, tako i po sada važećem Ustavu (čl. 34), koje govori o tome da nikom ne može biti izrečena kazna za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom nije bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći kazna ili druga krivična sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno. Nema sumnje da je u konkretnom slučaju ovo osnovno načelo krivičnog prava u potpunosti zastupljeno tj. da je delo bilo propisano važećim zakonom u vreme kada je eventualno počinjeno.

Sudeći po pravnim argumentima, obruč oko izručenja Ramuša Haradinaja se steže.

Naše Ministarstvo pravde je dostavilo na stotine stranica dokaznog materijala vezano za krivična dela za koja se tereti Ramuš Haradinaj. U konkretnom slučaju, zadovoljen je i kriterijum zastupljenosti načela zakonitosti tj. ovo krivično delo je bilo određeno tada važećim Osnovnim krivičnim zakonom (period 1998.i 1999. Godine) koji se u to vreme primenjivao na teriotoriji Srbije i Crne Gore, te je time zadovoljen princip nulla crimen, nulla poene sine lege. Sa druge strane, radi se o krivičnom delu ratni zločin protiv civilnog stanovništva koje se, prema Dodatnom protokolu Evropske konvencije o ekstradiciji (sačinjen u Strazburu 15.10.1975.godine) ne može smatrati političkim krivičnim delima u smislu čl. 3 te Konvencije, pa se ni sa te strane ne bi moglo očekivati da postoje razlozi za odbijanje izručenja. I na kraju, Francuska je vezana imperativnom normom međunarodnog ugovora – čl. 1 Evropske konvencije o ekstradiciji, koju je kao članica Saveta Evrope potpisala. U datim okolnostima ne mogu se ni naslutiti pravno relevantni razlozi usled kojih bi francuski sud eventualno odbio da odobri iručenje.

Da je to zaista tako, govori i nervozne reakcije političkih faktora iz Prištine, a i nekih od zvaničnika Evropske unije.

Naime, poslanici skupštine tzv. republike Kosovo su izglasali rezoluciju kojom su suspendovali dijalog Beograd – Priština do 06. aprila ove godine, kada je zakazano donošenje odluke po zahtevu naše zemlje za izručenje Ramuša Haradinaja, zahtevajući od kosovske vlade da „EU izvrši pritisak na Srbiju i da poništi sve optužnice“. (2)

Već sutradan, oglasila se Potpredsednica Evropskog parlamenta, koja je istovremeno i izvestilac EP za Kosovo, Ulrike Lunaček pozvavši Beograd i Prištinu da se vrate za pregovarački sto i nastave proces dijaloga (nije jasno zašto poziva Beograd, kad je Priština jednostrano suspendovala pregovore!), dok je na svom Tviter nalogu istovremeno napisala da „Srbija treba da povuče svoju, kako kaže, zastarelu međunarodnu poternicu protiv Ramuša Haradinaja“. (3)

Ne treba posebno naglašavati, jer je to gotovo opštepoznata stvar, da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu ratni zločin protiv civilnog stanovništva koje kao takvo ima poseban značaj za međunarodnu zajednicu i u pogledu kojeg je predviđena međunarodnopravna obaveza država da propišu nezastarevanje tog krivičnog dela, odnosno nezastarevanje krivičnog gonjenja i izvršenja krivičnih sankcija, ukoliko su takve sankcije već izrečene. Shodno nevedenom, pošto postoji nezastarivost krivičnog dela, jasno je da ni poternica ne može biti zastarela.

Teško je poverovati da Potpredsednica Evropskog parlamenta nije bila obaveštena o ovom opštepoznatom pravilu međunarodnog prava, pa se ovakva izjava visokog funkcionera EU ne može protumačiti nikako drugačije nego kao drzak pokušaj da se, zloupotrebom autoriteta visoke funkcije na kojoj se Lunačekova nalazi, izvrši otvoren pritisak na Srbiju u pravcu realizacije rezolucije koja je izglasana u skupštini tzv. republike Kosovo.

Suštinski gledano, Ulrika Lunaček je svojom izjavom pozvala predstavnike vlasti u Srbiji da prekrše vlastiti Ustav, koji predviđa poštovanje načela vladavine prava, a za koje načelo bi trebalo da se zalaže i Evropski parlament oličen u svom Potpredsedniku. U našoj zemlji su svi dužni da poštuju Ustav, uključujući sve državne funkcionere, među kojima je i Ministar pravde. Svako onaj ko bi se usudio da povuče potez povlačenja poternice i zahteva za izručenje Ramuša Haradinaja, morao bi biti izložen, pre svega krivičnopravnim sankcijama, a o političkim sankcijama koje bi sledile, da se i ne govori. Verujemo da se i u zemlji iz koje potiče Ulrike Lunaček takođe moraju poštovati Ustav i zakoni, pa se postavlja pitanje odakle joj takva drskost i kuraž da bilo kojoj državi predloži kršenje, kako unurašnjeg nacionalnog prava, tako i međunarodnog prava?! Ovakav gest visokog zvaničnika Evropske unije, zaslužuje da odmah bude smenjena sa funkcije na kojoj se nalazi, jer ovakvim grubim mešanjem u unutrašnje stvari jedne suverne zemlje, i zloupotrebom visokog položaja na kojem se nalazi, diskredituje i kompromituje i samu instituciju Evropske unije na čijem čelu se nalazi.

Što se tiče tzv. republike Kosovo, jasno je da se radi o razmaženom čedu – miljenčetu Zapada, koje po već oprobanoj i ustaljenoj matrici pokušava da izdejstvuje od EU da Srbiju izloži pritiscima, kao bezbroj puta do sada, kako bi se sprečilo izručenje i time prikrila osnovna činjenica, a to je da tzv. republika Kosovo, svoju navodnu samostalnost temelji upravo na najtežim zločinima počinjenim prema civilnom stanovništvu. Ova istina sada ozbiljno preti da ugleda svetlost dana.

Na potezu je savest Francuske. Sada je trenutak da Francuska na delu pokaže svoju iskrenu privrženost poštovanju istine i međunarodnog prava.

______________________________________________________________

Odrednice:

(1) www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/hronika/2659967/sud-u-kolmaru-trazi-pojasnjenje-srpskih-zakona.html
(2) www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2658872/kosovski-parlament-trazi-prekid-dijaloga-sa-beogradom.html
(3) www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2660756/srbija-treba-da-povuce-zastarelu-poternicu-protiv-haradinaja.html

Izvor: Fond Strateške Kulture