Podsećanje na Bobija Fišera – prognanog srpskog prijatelja

Posle skoro dvadeset godina boravka daleko od očiju javnosti, Bobi Fišer je prihvatio da sa Borisom Spaskim odigra još jedan meč kao svojevrstan nastavak njihovog meča za svetsku titulu u Rejkjaviku (1972). Fišer je insistirao da se događaj smatra mečom za titulu svetskog prvaka. Meč je od septembra do novembra 1992. održan u Saveznoj Republici Jugoslaviji, prvo na Svetom Stefanu u Republici Crnoj Gori, a potom u Beogradu u Republici Srbiji. Nakon trideset odigranih partija rezultat je bio 10:5 za Fišera uz 15 remija.

Pokazalo se, međutim, da je ovaj meč za Fišera u životnom smislu bio i prelomniji od onog koji je 1972. igran u Rejkjaviku. Naime, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je u maju 1992. uveo potpunu blokadu Saveznoj Republici Jugoslaviji koja je podrazumevala, pored ostalog, i ekonomske i sportske sankcije. Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država je 21. avgusta 1992, dakle pre početka šahovskog meča u Saveznoj Republici Jugoslaviji, obavestilo Bobija Fišera da će učešćem prekršiti odluku (naređenje) predsednika Džordža Buša (starijeg) iz juna 1992, koje ima snagu zakona, da su uvođenjem međunarodnih sankcija prekinute sve ekonomske veze sa Saveznom Republikom Jugoslavijom.

Savezni sud Sjedinjenih Američkih Država je 15. decembra 1992. optužio Bobija Fišera za kršenje međunarodnih sankcija protiv Savezne Republike Jugoslavije i kršenje odluke (naređenja) predsednika Džordža Buša (starijeg). Istog momenta je izdat nalog za hapšenje Bobija Fišera koji je od tad smatran beguncem.

Fišer je 1992. iz Savezne Republike Jugoslavije otišao u Mađarsku, pa u Nemačku, zatim na Filipine i u Japan. Uprkos tome što je bio begunac, Fišerov američki pasoš mu je još neko vreme omogućavao kretanje. Međutim, Sjedinjene Američke Države su 2003. poništile Fišerov pasoš. Dok se spremao da se s tokijskog aerodroma vrati na Filipine, japanske vlasti su 13. jula 2004. uhapsile Fišera u skladu sa zahtevom Sjedinjenih Američkih Država.

Bobi Fišer je u japanskom zatvoru proveo osam i po meseci. Komitet za oslobođenje Bobija Fišera, na čelu s kanadskim novinarom srpskog porekla Džonom Bosnićem, osnovan je kako bi američkom šahisti pružio podršku i našao način za dobijanje azila u nekoj od inostranih država. Fišer je, što zvanično što nezvanično, tražio azil i utočište od Japana, Nemačke i Državne zajednice Srbija i Crna Gora, a na kraju i od Islanda.

Crnogorski predsednik Filip Vujanović je početkom avgusta 2004. kazao: „Crna Gora će imati pozitivan odnos prema zahtevu bivšeg svetskog prvaka u šahu, Roberta Fišera, za azil u SCG ukoliko o tome bude postignut dogovor između Amerike i Japana“. No, Vujanović se ubrzo povukao: „Očigledno, nema uslova da Fišer dobije azil“ jer „zahtev Amerike se mora poštovati“. S tim u vezi, Džon Bosnić je u intervjuu franfurtskim “Vestima” (27. mart 2011) izjavio: „Bobi Fišer je bio veliki srpski prijatelj… Nažalost, morao sam i da mu se izvinim što Srbija nije uslišila Fišerovu želju da se nastani među našim narodom“.

Da je Fišer bio srpski prijatelj potvrdio je srpski i jugoslovenski šahovski velemajstor Borislav Ivkov koji je podržao inicijativu Večernjih novosti da jedna ulica u Beogradu nosi ime Bobija Fišera: „Kada je 1992. godine došao u Srbiju, to je verovatno bio njegov najpogrešniji potez. Zbog toga je zapao u nemilost svoje države. Zaslužio je ulicu i zbog onoga što je dao šahu i zbog svog odnosa prema Srbima“.

Parlament Islanda je u martu 2005. jednoglasno, iz humanitarnih razloga, pružio azil Bobiju Fišeru koji je u toj zemlji, u kojoj je osvojio titulu svjetskog prvaka, živeo do smrti. Umro je 17. januara 2008. a sahranjen je 21. januara 2008. na malenom hrišćanskom groblju pokraj crkve u mestašcetu Logardelir. Kada već nije mogao da počiva u zemlji srpskog naroda koju je veoma voleo.

KOMENTAR CEOPOM-a:

Sjajnom tekstu Aleksandra Rakovića dodaćemo da je najbolji crnogorski velemajstor svih vremena i šahovska legenda nekadašnje Jugoslavije Božidar Bonja Ivanović, tokom 2018-te uputio pismo američkom predsedniku Donaldu Trampu, sa molbom za posthumnu rehabilitaciju jednog od najvećih šahista u istoriji ove drevne igre:

„Kao prijatelj i poštovalac američkog velemajstora, molim veliku i prijateljsku Ameriku i vas lično da ga posthumno oslobodite optužbi, kako bi duša najvećeg genija u istoriji šaha mogla da dobije svoj mir u grobu na Islandu“ – naveo je Ivanović u pismu upućenom Trampu.

Takođe, pokrenuta je inicijativa za jedna ulica u Beogradu dobije njegovo ime. Svojom odlukom da, uprkos sankcijama, zaigra u Beogradu i ode na prijem kod predsednika Miloševića, bez obzira što je bio upozoren da će, ako to učini, platiti skupu cenu, Robert Džejms Fišer upisao je svoje ime ne samo u knjigu najvećih šampiona drevne igre, već i istinskih boraca protiv Globalizma i istinskih prijatelja srpskog naroda.

Izvor: IN4S