Pogled ispod leteće tepiha „Er Srbije“

„Er Srbija leti iznad Amerike!“ „Srpskoj floti svi već zavide!“ „Hrvati u panici: Er Srbija ugrožava Kroacija erlajnz!“ „Do 2016. tri leta nedeljno za Njujork, Toronto i Čikago!“ Prizemni naslovi rulaju po neosvetljenoj političkoj pisti kako kontrolni toranj samo poželeti može! „Erbas 319“, mašina po meri do juče nebeskog naroda! Izvolite, ovo su naši modeli…

Elem, ne bih da budem zlurad. Ima nešto privlačno u dizajnu „Er Srbije“, neki zaziv budućnosti. Koloritni nagoveštaj boljeg vremena, mesečine na vrhu suvog bunara. Lepota primisli da se žaba krastača sa dna močvare javnih finansija pune krokodila poljupcem šeika može premetnuti u nevinu princezu na letećem ćilimu iz hiljadu jedne evropske noći.

Ali, maštovito oslikanom pa medijski umnoženom željom i nagoveštajem da bi za koju godinu budžet Srbije zaista mogao da bude kurtalisan finansijske crne rupe zvane „Jat ervejz“, sve se završava. Nema letova iznad Amerike – to je sa „Erbasom 319“ svejedno teško izvesti, srpskoj floti niko ne zavidi i Hrvati nisu u panici, naročito ne ovih dana.

Dizajn stvarnosti Srbije ponovo zasenjuje političku prostotu i prostituciju činjenicama, koja se promoviše u vrlinu životonosnog pragmatizma. Bez obzira što mislim da je sporazum sa „Etihadom“ u datim okolnostima solidno rešenje, ne treba zaboraviti kako se država ophodila prema „Jatu“ i sopstvenim građanima. Koje je prilike propuštala, šta je obećavala i šta nudila?

Priča se da Rusi dolaze…

Sudeći prema izjavi Milutina Mrkonjića, ruska kompanija bila je u igri za kupovinu „Jat ervejza“ možda i do poslednjeg minuta, uprkos nedaćama kojima je bivala izložena još od 2007. godine. Da se nešto gadno lomilo u Beogradu, možda govore i optužbe na račun direktora „Jat ervejza“ da je bio protiv aranžmana sa „Etihadom“, što je kasnije, barem zvanično, demantovano.

Ali, pođimo redom. Maja 2007. godine, Večernje novosti izvestile su da je „Aeroflot“ dao najkonkretniju ponudu za privatizaciju „Jat ervejza“. To je izjavio Velimir Ilić, tadašnji ministar za infrastrukturu. Ilić je rekao da je Vlada Srbije dobila interesantan predlog i da mu je drago što je stigao od ruske kompanije.

Konkretno, Rusi su ponudili da u srpskoj kompaniji ostanu svi zaposleni, da se avioprevoznik razduži i da se do 2009. godine nabave nove letelice. Pominjalo se da „Aeroflot“ želi da opremi „Jat ervejz“ sa 40 do 45 novih aviona, uz ulaganje od oko 250 miliona evra. Ali, nije želeo da preplati kompaniju.

Sredinom maja 2007. godine, „Jat ervejz“ i „Aeroflot“ u Sočiju potpisuju Pismo o namerama za partnerstvo. Početkom avgusta, premijer Vojislav Koštunica prima Valerija Okulova, generalnog direktora „Aeroflota“ i javno objavljuje da je ruska kompanija dobrodošla da učestvuje u nadmetanju za strateškog partnera „Jat ervejza“, a Okulov potvrđuje zainteresovanost „Aeroflota“.

U to vreme, kao ozbiljan kandidat za učešće u privatizaciji „Jat ervejza“ pojavila se i „Er Indija“. Saradnja sa Indijcima počela je decembra 2006. godine, potpisivanjem pisma o namerama. Dokumentom je bilo predviđeno iznajmljivanje srpskih pilota indijskoj floti, školovanje indijskih pilota u Vršcu, uspostavljanje direktnih letova “Er Indije” iz Beograda za SAD i Kanadu, kao i stvaranje zajedničke kompanije u Beogradu.

Međutim, pokazalo se da bi ovakav vid saradnje bio znatno nepovoljniji za “Jat ervejz” od ruskog predloga, jer Indijci ne bi preuzeli sve zaposlene, već samo neophodne kadrove, pre svih deo letačkog osoblja. Ostatak kompanije ostao bi sa starim avionima i smanjenim obimom saobraćaja. Nova komapnija postala bi konkurencija staroj.

Ako EU laže, tender ne laže

Da se razumemo, glavni motiv ruske i indijske kompanije bila je perspektiva pristupa evropskom otvorenom nebu. „Aeroflot“ je, tako, preko Beograda mogao da dobije praktično neograničen broj letova ka EU, a da uživa zaštitu ruske države.

Ta mogućnost ni malo se nije dopala Evropskoj komisiji, koja je Beogradu poručila da je pametnije da „Jat ervejz“, umesto „Aeroflotu“ koji je istrajavao u ponudi, proda nekome iz EU. Beograd je poslušao i tender je raspisan tek u leto 2008. godine, kada je interesovanje „Aeroflota“ splasnulo. Što zbog očiglednog političkog intervencionizma EU, što zbog prilika na međunarodnom tržištu, „Jat ervejz“ je nakon dugog čekanja „Aeroflotu“ postao nezanimljiv.

Međutim, iako je EU „preporučila“ da kupac bude sa njene teritorije, čak i da je „Aeroflot“ privatizovao „Jat ervejz“, to ne bi podrazumevalo ispadanje iz sporazuma o otvorenom nebu. Prema informacijama koje su se mogle tada čuti u Beogradu, konsultantska kuća „Rotšild“ sastavila je dva moguća scenarija za prodaju „Jat ervejza“ vanevropskoj kompaniji za izbegavanje nepovoljnih delova sporazuma.

Prema prvoj opciji, država bi prodala 49 odsto kapitala „Jat ervejza“ i nominalno zadržala većinsko vlasništvo, ali bi kupcu prenela sve upravljačke nadležnosti kao da on ima dominantan udeo. Upravo je taj scenario primenjen u aranžmanu sa „Etihadom“. Druga varijanta pretpostavljala je prodaju 49 odsto kapitala kupcu van EU i još dva procenta njegovoj ćerki-firmi, registrovanoj u nekoj od zemalja EU.

Ipak, do kraja septembra 2008. godine i isteka roka za učešće na tenderu, postalo je jasno da se niko nije prijavio i da je tender propao. Kriza je uveliko zahvatila avionske prevoznike. Na tacni su, pored „Jat ervejza“, nuđeni rumunski, češki, austrijski i drugi operateri.

E, tu počinje frljanje dnevnom politikom preko leđa građana i „Jat ervejza“. U želji da prikrije fijasko, doživljen zbog bespogovornog poslušništva Briselu, Beograd počinje seriju najneverovatnijih obećanja i kombinacija. Glavni cilj nije bio javni, već stranački interes. „Jat ervejz“ sve do juče bio je jedna od najslađih lovina partitokratije.

„Jat ervejz“ i desetorica biznismena

Prema Studiji o privatizaciji koju je za Vladu Srbije izradila IFC (“International Financial Corporation”), „Jat ervejz“ nalazio se već tada u vrlo lošem stanju. Pored hitnog zanavljanja flote, preporučena je temeljna reorganizacija, hitne mere stabilizacije i štednje.

U studiji je navedeno da su u kompaniji nedovoljno iskorišćena sredstva, da je produktivnost niska, da je izražen nedostatak kapitala, da preovlađuje praksa starih vremena, da je primetan nedostatak liderstva i razvojne vizije i da su troškovi nesrazmerno visoki, a niski prihodi. Studija je bila nedvosmislena: „Jat evejz“ mo­že opstati sa­mo pri­va­ti­za­ci­jom ili izborom strateškog partnera.

Iako su oko „Jat ervejza“ njuškali „Turkiš erlajns“, „Baltik“, „Azal“, „Er Island“, za koga se čak tvrdilo da ima lobi unutar srpske kompanije i još neke kompanije, krajem 2011. godine objavljeno je da desetorica srpskih biznismena kao konzorcijum žele da kupe „Jat ervejz“. Predlog za „spasavanje“ nacionalnog avio-prevoznika serviran je uz desert na večeri kod tadašnjeg premijera Mirka Cvetkovića. Društvo odabrano i anonimno, sa izuzetkom Miroslava Miškovića i Miodraga Kostića.

Ta senzacija, naravno, traje kratko i sledeće godine, do tada najglasniji zagovornici privatizacije odlučuju da donekle otvore karte. Vlada Srbije u novom sastavu, ali sa starim ministrom Mlađanom Dinkićem, saopštava da formira novi „Jat“, očišćen od dugova, ali da obnavlja flotu aktiviranjem starog ugovora sa „Erbasom“. Pre toga, neslavno je okončan i predlog Beograda o regionalnom udruživanju.

„Erbas“ ili Srbija – odlučite sami

U planu je bilo, kako su tada rekli, uzimanje 12 novih aviona na lizing, za šta bi nova kompanija dobila dodatne državne garancije od 140 miliona dolara. Manje više, to se formalizovalo ugovorom sa „Etihadom“, koji je obećao da će obnoviti flotu srpske kompanije „Erbasovim“ avionima, ukoliko to zaista budu novi avioni, a ne korišćeni kako je naknadno javljeno. U međuvremenu, kalkulisalo se i da država može sama da sprovede restrukturiranje kompanije kupovinom novih aviona.

Ekonomista Mladen Đorđević svojevremeno je ugovor sa „Erbasom“ definisao kao školski primer lošeg posla, jer se, osim broja aviona, ne zna precizan tip koji se kupuje, vreme isporuke i cene. Sporazum je u vreme zaključenja 1998. godine vredeo 580 miliona dolara i predviđao je isporuke aviona od 2000. do 2005. godine, a postao je važeći kada je Srbija platila prvu tromesečnu ratu od oko 25 miliona dolara.

Ugovor, između ostalog, predviđa da „Jat“ kao kupac ili država Srbija kao garant tromesečno mora da plaća po 25 miliona dolara, sve dok se ne odluči koji će tip aviona da kupi od „Erbasa“. Jer, pritisci „Erbasa“ na Srbiju jačali su sa razvojem ekonomske krize. Oni su počeli još 2007. godine, kada je i objavljeno da „Jat ervejz“ sa proizvođačem iz EU pregovara o mogućim izmenama ugovora.

Krajem prošle godine, pregovore sa „Erbasom“ vodio je Mlađan Dinkić. U jednom trenutku, saopšteno je da bi Srbija od „Erbasa“ mogla da kupi čak četiri nova aviona, izmenom ugovora iz 1998. godine, ako doplati još 20 miliona dolara i izda pomenute bankarske garancije u vrednosti od 140 miliona dolara. Povrh svega, formirana je i radna grupa za „Jat ervejz“.

Pre koji mesec, Mlađan Dinkić je počeo da obećava i otpis dugova „Jat ervejza“. Postajalo je očigledno da se stvar oko srpske kompanije ubrzava. Sada se samo postavlja pitanje da li je „Er Srbija“, trenutno u fazi dvodimenzionalne intervencije „Foto-šopom“ po goloj stvarnosti, časno rešenje sa državničkom i ekonomskom vizijom ili nešto drugo.

Zbog čega je odugovlačen tender za „Jat ervejz“ pre pet godina i šta je Srbija dobila tihom eliminacijom „Aeroflota“ iz privatizacione utakmice? Mnogi ekonomski eksperti i politički analitičari smatraju da bi srpska pozicija kod „Erbasa“, u vezi lošeg ugovora iz 1998. godine, bila povoljnija da je „Jat ervejz“ u partnerskom odnosu sa „Aeroflotom“.

Ovako, ostaje da se vidi hoće li aranžman sa „Etihadom“ biti u interesu građana Srbije ili „Erbasa“. Ostaje da se vidi i koliko će građane koštati zbrinjavanje viška zaposlenih sa otpisom dugova.

Premda mi je „Er Srbija“ odmah prirasla srcu, logika, sastav koji je dogovorio aranžman i iskustvo teraju me na oprez. Mnogo toga nagurano je ispod tepiha na kome jedino, za sad, leti „Er Srbija“, uključujući tu i nejasnu ulogu države kao garanta starog ugovora sa „Erbasom“. Put u EU vazda je bio popločan dobrim ugovorima i sporazumima, to se valjda odlično zna!