Popis stanovništva u BiH pretvara se u poraz Sarajeva

Rezultati popisa stanovništva BiH iz 2013. su objavljeni uprkos protivljenju RS, a uz prećutnu podršku Zapada.

Odluka je donesena bez saglasnosti i protivno sporazumu tri člana Predsedništva BiH. A to stavlja tačku na građansku državu BiH i ma kako to čudno delovalo – konačni je poraz sarajevske političke elite.

Sve oni koji su se upinjali u poslednjih dvadeset godina, od završetka etničkog i sektaškog rata, da pokažu da su Bošnjaci drugačiji, da su oni, pre svega Bosanci i Hercegovci, građani, kao i da značajan broj Srba i Hrvata, to prihvata, te da na taj način dokažu da tokom devedesetih godina nije bio etnički sukob u BiH već agresija na građane BiH – popis je demantovao na brutalan način.

Ispostavilo se da na sarajevski stadion Koševo mnogu stati svi Srbi i Hrvati popisani u tom gradu i da ostane i mesta za ostale.

U Sarajevu trijumfalno objavljeni rezultati popisa definitinvo su potvrdili da u toj zemlji ne žive ni Bosanci ni Hercegovci, ni građani, već – Srbi, Hrvati i Bošnjaci. To je bila poslednja karta na koju više ni s blefom ne mogu zaigrati sarajevski lideri pred međunarodnom zajednicom, ali ni pred onim Srbima i Hrvatima koji su progutali aspirin mondijalizma i isključive krivice pre svega srpskog naroda (Čede, Nataše, Sonje…).

BiH je jedina država u Evropi u kojoj ateisti, ili verski neopredeljeni, gotovo da ne postoje, barem na papiru, naravno.

Manje od tri odsto stanovništva ne pripada nijednoj od velikih religija. To je podatak na kojem bi BiH pozavidele i države u islamskom svetu. Čak bi i u teokratskim državama pronašli malo više „nevernika“ nego u BiH.

Ako Bošnjaci žele da zovu jezik kojim govore bosanskim, zašto ne bi to ispoštovali, baš kao što bi trebalo i da ispoštujemo želju većine Srba i Hrvata u BiH da ih ne zovu Bosancima ili bosanskim Srbima i Hrvatima, već samo Srbima ili Hrvatima.

Ipak, po ko zna koji put su predstavnici srpskog naroda uz pomoć „stranaca” preglasani.

Suština neslaganja na liniji Banjaluka-Sarajevo je u tome da li 196.000 ljudi (6% ukupne populacije) od kojih većina radi u inostranstvu, treba da dobije status stalnih stanovnika. Među njima je ubedljivo najviše Bošnjaka, a najmanje Srba. Zašto onda ne bi popisali i oko pet miliona Srba iz dijaspore i prikazali ih stanovnicima BiH?!

Ključno je famozno 40. pitanje na popisnicama kojim se testira mesto rada i školovanja koje traje duže od godinu dana izvan zemlje.

Stav Zavoda iz RS je da se te popisnice isključe, jer je očigledno da tih preko oko 120.000 ljudi godinama, odnosno decenijama ne žive u BiH. Identičan stav srpskih predstavnika je i po drugoj „velikoj kontroverzi“, koja se odnosi na preko 70.000 popisnica kod kojih odgovori na ključnih sedam popisnih pitanja nisu konzistentni ili ih nema. Indikativno je da oficijelna postpopisna anketa ukazuje na čak 10% manje ljudi od broja popisanih, dok je npr. u Srbiji taj pokazatelj za prethodne popise bio oko 1,5% (i to uglavnom da je manje popisano od stalno prisutnih).

Po nezvaničnim procenama sarajevskog magazina „Stav”, koncept stalnog stanovništva koji je usvojen preglasavanjem Srba značiće da će 50,1% populacije BiH činiti Bošnjaci (oko 1,764 miliona). Srba 1,085 miliona ili 30,8% ukupne populacije BiH, a Hrvata će biti 543 hiljada (15,4%) – od ukupno 3,52 miliona ljudi.

Šta ovo donosi Bošnjacima!? Ništa, sem što će Bakir Izetbegović mahati papirom da Bošnjaci konačno čine apsolutnu većinu stanovništva BiH. U stvarnosti doneće malu prednost Bošnjacima u Brčkom i Srebrenici, na lokalnim izborima.

Uračunavanje onih koji žive na Zapadu u stalnu populaciju Distrikta Brčko verovatno će dovesti do toga da Bošnjaci postanu blaga relativna većina te teritorije koja spaja ili odvaja dva dela Republike Srpske. S obzirom na statut Distrikta, to neće imati nikakve direktne posledice po budućnost BiH i Republike Srpske.

Šta su Bošnjaci izgubili!? Definitivno više niko ne može da govori o jednoj državi i jednoj naciji. Srbi su po ko zna koji put preglasani, pitanje Mostara je još dalje od rešavanja (drugi ključni problem na relaciji Bošnjaci-Hrvati), bošnjačka građanska elita je zakopana dva metra pod zemlju, a priča o agresiji je i formalno završena.

Ipak, da se osvrnemo na realno stanje na terenu.

Na osnovu stopa nataliteta, mortaliteta, te broja dece u školama u BiH, lako se može zaključiti da je stalna populacija BiH između 3 i 3,1 miliona stanovnika. Jasno je da demografski trendovi u BiH ne mogu bitnije odstupati od regiona, a posebno od Hrvatske i Srbije. Stope nataliteta u ove dve zemlje su 9,1, odnosno 9,3 promila, dok su stope mortaliteta 12,2 odnosno 14,4 promila 2015. godine (inače, slične stope nataliteta imaju praktično sve istočnoevropske zemlje, dok su stope mortaliteta uglavnom u rasponu između Srbije i Hrvatske).

Istina, autohtona muslimanska populacija u Evropi ima nešto veće stope nataliteta, ali to bi samo moglo da ukazuje da je Bošnjaka još manje u BiH.

Po realnom stanju na terenu, može se pretpostaviti da je RS 2013. imala oko 1,050 miliona ljudi (Distrikt Brčko oko 70.000, a Federacija BiH 2.030.000 stanovnika).

Etnička struktura tog entiteta („na terenu“) izvedena na osnovu nataliteta i mortaliteta po nacijama (te i školaraca po maternjem jeziku) ukazuje da većinski narod čini ne manje od 90% populacije Republike Srpske, dok je Bošnjaka oko 7%, a to više ne može da ospori ni jedan Pedi Ešdaun.

Ključna politička dilema BiH je: obnavlja li se „partnerstvo protiv trećeg“. Popis je upravo to vratio u stvarnost.

Popisom je BiH dobila ogledalo u koje, ako je suditi prema komentarima popisnih rezultata, gleda sa izopačene strane. Pa se tako ono što bi trebalo da bude poraz – slavi kao pobeda.

Izvor: Vremeje.rs