Porošenkov Kijev ništa ne kontroliše

Za moskovski list VZGLJAD ukrajinski politikolog Rostislav Išćenko,  predsednik ukrajinskog Centra za sistemske analize i predviđanja, dao je intervju u kome je izneo svoje poglede na ukrajinsku krizu i objasnio zašto, po njegovom mišljenju, Ukrajina kao država više ne postoji. Evo kako on gleda na trenutno stanje i dalji razvoj situacije.

VZGLJAD: Zašto je, po vašem mišljenju, Petar Porošenko odjednom odlučio da ne nastavi primirje?

Išćenko: To je bio sasvim logičan postupak. Primirje nije poštovano, vojska je mirne savesti granatirala ne samo pozicije pripadnika narodne odbrane, nego i gradove.

Na samom početku, kada je proglasio prekid vatre, Porošenko je odmah izjavio da će to biti bez rezultata zato što je istog momenta postavio ultimatum Jugoistoku: zahtevao je polaganje oružja ili odlazak u Rusiju. Svima koji ostanu obećao je da će biti streljani ili zatvoreni. Da bi se zahtevala bezuslovna kapitulacija prvo je potrebno pobediti u ratu. Pitanje je bilo samo u tome koliko će to taktičko primirje potrajati, a to da se ono neće ničim završiti, bilo je jasno od samog početka.

Isto tako bilo je jasno da to nije traženje puta ka miru, bilo je neophodno da se Evropskoj uniji pokaže ljudsko lice kijevske vlasti: „Eto, vi kažete da stvar treba rešavati mirnim putem, evo, molim, mi nudimo mirovnu inicijativu“. Drugo, kad se već tako desilo, onda ćemo uzgred pregrupisati snage, povući rezerve i zatim sve iznova početi, kako se, zapravo, i desilo.

VZGLJAD: A kako ocenjujete to što su se nedavno među pripadnicima narodne vojske pojavile razmirice? Rukovodstvo DNR posvađalo se sa komandantom čiji je nadimak Bes.

Išćenko: U vreme građanskog rata kada ratuju neregularne formacije, konkretno narodna vojska, kada svaki odred formira pojedini komandir kojem se odred i potčinjava, često se dešava uzajamno nerazumevanje, pa čak i sukobi. Na primer, ovih dana u Kijevu su dve čete raščistile međusobne odnose. To je zajednička crta za period građanskog rata. „Crveni“ su takođe 1918.-1919. postreljali priličan broj svojih komandanata divizija.

VZGLJAD: DNR je zapretila da će nacionalizovati preduzeća (tajkuna) Renata Ahmetova. Koliko je to realno?

Išćenko: Nacionalizacija je sasvim moguća. Preduzeća se uglavnom nalaze na Jugoistoku zemlje i registrovana su u of-šor zonama. Sam Ahmetov sada je stacioniran u Kijevu – brani svoju političku poziciju i za Donjeck je neprijatelj.

Međutim, dozvoliti neprijatelju da na vašoj teritoriji ima industrijska preduzeća iz kojih novac odlazi u of-šor zone, a deo tog novca se troši za izdržavanje armije koja vas ubija, nije logično.

Sem toga ta preduzeća sada su praktično stala. Znači, odgovornost pred zaposlenima zbog toga što preduzeća stoje ne snosi Ahmetov nego lokalne vlasti. Da bi tu situaciju nekako razrešile lokalne vlasti moraju da imaju kontrolu nad tim preduzećima, jer treba da obezbeđuju ili privremeno izdržavanje desetina hiljada radnika tih preduzeća, ili isplatu zarada, ili organizovanje rada tih preduzeća, ili privremeno obustavljanje njihovog rada. To je važno i u ekonomskom i u političkom i vojno – političkom smislu. Prema tome, nacionalizacija je čak veoma realna.

VZGLJAD: Kako ocenjujete sadašnje stanje ukrajinske privrede?

Išćenko: Ocenjivati ekonomsku budućnost Ukrajine – isto je što i pokušaj da se oceni ekonomska budućnost Australije pre dolaska Evropljana. Ali, tada u Australiji nije bilo ekonomije, a u Ukrajini je ona umrla i sada je treba ponovo stvarati. Pri tom, treba uzeti u obzir da će za obnavljanje manje -više normalne privrede biti potrebno najmanje 2-3 godine i ulaganje desetina milijardi dolara.

VZGLJAD: Kakva je po vašem mišljenju politička budućnost Ukrajine?

Išćenko: Političke budućnosti nema zato što Ukrajina kao takva više ne postoji. Vodi se građanski rat tokom kojeg najmanje dve oblasti već ratuju i još je najmanje šest-sedam spremno da im se pridruži. Krim – više nije Ukrajina, a Kijev ne kontroliše ne samo Donjeckui Lugansku oblast, nego ni Dnjepropetrovsku, Zaporošku i Odesku, koje kontroliše Kolomojski. Šta tu ima da se kaže?

U suštini, Kijev ne kontroliše čak ni Kijev – nedavno su se desili sukobi uz primenu vatrenog oružja u kvartu vlade gde su dve čete Majdana raščistile međusobne odnose.

Oko zgrade administracije predsednika nalazio se nezamisliv broj bojovnika, oko tri bataljona, koji su zahtevali od Porošenka da prekine primirje. U takvoj situaciji govoriti o državi, jednostavno nema smisla. Ne znam da li će na teritoriji Ukrajine iščeznuti svaka državnost ili će se samo „razići“ po susednim državama i da li će biti uspostavljena nekakva jedinstvena država. Ako je i bude, onda samo na konfederalnoj osnovi.

VZGLJAD: Šta mislite, šta će dalje biti sa Novorusijom i njenim liderima?

Išćenko: Ostaće geografski naziv „Novorosija“. Da li će se ona očuvati kao politička tvorevina, sada ne mogu da kažem. Sada krupni geopolitički igrači, posebno Rusija i Sjedinjene Države, vode borbu za čitavu Ukrajinu. Još je rano da se govori o tome kakvo će biti posleratno uređenje tih teritorija.

Očigledno je da Novorosija može da bude konfederalni deo Ukrajine ili može da ode u Rusiju, ali će onda ući samo po oblastima: postoji pojam „srednja zona“ koja uključuje nekoliko oblasti, isto takav biće pojam „Novorosija“, koji takođe uključuje nekoliko oblasti. Politička budućnost te teritorije za sada je neodređena, jedino što je jasno jeste da – ona nikada više neće biti sastavni deo unitarne ukrajinske države nacionalističkog tipa.

Lideri koji se pojavljuju u prvom planu u vreme revolucije i građanskog rata, u miru brzo odlaze iz aktivne politike ili u privatnost ili, kome pođe za rukom, komanduju nekim formacijama ili većim jedinicama u armiji. U suštini, ljudi koji rukovode u miru i oni koji ratuju na frontu – ipak su različiti ljudi.

Zato mislim da će se sa liderima Novorosije desiti to isto, samo, kako kome pođe za rukom. U politički život otići će pojedinci, a u privatnost – većina.

Izvor: Fakti