Путин, Зеленски и Запад као Нови Левијатан

У савременој историји, остаће забележене две особе које су због своје неизмерне глупости упропаштавале све око себе. Горбачов је, потпуно сам, срушио читаву једну империју. Зеленски је то урадио са Украјином. У једном и другом случају, Сједињене државе су биле главни саиграч.

Володимир Зеленски је украјински Жидов, успешан глумац, комичар. Судбина је хтела да је Зеленски глумио председника Украјине у телевизијској серији Слуга народа. Политичку странку Слуга народу створила је у марту 2018. телевизијска кућа Квартал 95, која је створила и истоимену серију, али сама странка није имала неки већи политички успех. Зеленски је на председничким изборима 2019. са више од 73 % гласова победио Петра Порошенка, петог председника Украјине. Мандат му је почео 20. маја 2019. године.

Али, као и највећи дио естрадних уметника, Зеленски није имао никаквог знања о политици, нити је за њу имао смисла. Он је, након што је био изабран, наставио глумити председника. Прави председник је био Игор Коломојски.

Игор Коломојски је, као и Зеленски, украјински Жидов. Милијардер је, и Форбс га сврстава међу најбогатије људе света. Екстремни је десничар и патолошки мрзи Русе. Финансира све антируске нацистичке формације у Украјини, посебно Азов и Десни сектор. Финансирао је и све антируске председнике: Тимошенкову, Јушченка и Порошенка. Његова мржња према Русима је толика, да је, према поднесеним оптужбама, организовао убиства низа украјинских Руса! Била је чак издата и међународна потерница за њим, али је Интерпол није хтео прихватити!

Када је Коломојски видио да Порошенко, ради своје корумпираности, губи подршку народа, сетио се Зеленског чија је популарност као комичара била огромна. Преко своје ТВ куће, ‘1+1’, осмислио је читаву председничку кампању, и политичка марионета Зеленски је био изабран. Американци су, наравно, били у току свега, и новоизабраном председнику без политичког идентитета су почели наметати НАТО концепте, па је Зеленски најавио референдум у Украјини о приступању НАТО-у. Затим је, враћајући се недавно са самита НАТО, најавио стварање нуклеарног оружја у Украјини. Преко њега, Запад је изазивао Русију да реагује и нападне Украјину. С друге стране, упао је у игру Коломајског и дозволио нацистичким војним покретима да интензивирају гранатирање Доњецка и Луганска што је резултирало хиљадама нових жртава. Славили су се нацистички “јунаци” као што је Степан Бандера, који је покушао успоставити сателитску државу Украјину верну Хитлеру и “против окупације Москве”. Њега је Јушченко прогласио “херојем Украјине”.

Током 2020. године УН је на скупштини покушао изгласати резолуцију којом се забрањује глорификација нацизма. Украјина и САД биле су једине земље које су гласале против резолуције.

Русима је, коначно, све то дозлогрдило и војно су интервенисали. Зеленски се мало играо угроженог председника, али када су ствари кренуле по злу, побегао је из Украјине. За њега не треба бринути. Врло је богат, и има низ резиденција и вила у Европи. О правом, русофобичном, председнику у сенци, Коломајском, сви ћуте као заливени.

 

ПУТИН

Ако је Петар Велики био тај који је модернизовао Русију и увео је у модерне европске токове, онда је Путин онај који је своју земљу из најдубље каљуге у  коју су је гурнули Горбачов и Јељцин, довео до неслућених висина; Русија је прешла пут ‘per aspera et astra’ (‘од трња до звезда’) што би рекли стари Римљани. 

Један број аутора са Запада, када у оквиру модернизма говоре  о Русији, издвајају ову земљу из Европе и стављају је у „Трећи свет“. Ови аутори у потпуности занемарују питање времена, простора и духа. Они такође заборављају, да је Руски један индоевропски језик, да су Руси хришћани, да они углавном живе у Европи, и да је комунизам, кога је Русија за једно извесно време пригрлила, једна европска доктрина. У ствари, под плаштом науке и објективности, ови аутори само лоше прикривају своју мржњу према Русима, који су, истовремено, и Словени и православци. На срећу, историја се не осврће на њихова мишљења.

Берђајев, руски филозоф, каже, како су реформе Петра Великог, један тежак јарам, навукле једну неизмерну стегу, на руску душу, и њена веровања. Ма како било истина је да је Петар Велики, био један револуционар на челу државе. Он је желео да уништи стару Московску, феудалну Русију, убије све оне начине на које је она осећала и живела, а који су представљали њену конзервативну, јалову, не-историјску суштину.  Катарина друга, ученица енциклопедиста, која се дописивала са Волтером и  Дидроом, наставила је да ради у овом смеру.

Лењин заслужује име   ултрамодернисте.  Он је, и то без много оклевања, изабрао Државни капитализам. Познато је уосталом, да је Лењин, био врло везан за тејлоризам, за менаџере, стручњаке и за капиталистички начин подстицања.   Његов мото, који је често понављао, био је: електрификација, индустријализација, образовање  једнако социјализам. Нажалост, многи тврде да је директан кривац за садашњу ситуацију у Украјини.

Стаљин, личност захваћена убиственом паранојом, наставио је Лењинову политику индустријализације, и за тридесет година његове владавине, СССР је достигао Запад научно и технолошки. Обожавао је амерички капитализам: „Тај практичан амерички дух, представља ону неодољиву снагу, која нити зна за препреке, нити их препознаје, а које, уз истрајност у послу, бришу све бране, и  које, када једном нешто започне, то мора и да се заврши, па чак и онда, када то није од неке велике важности, што само потврђује озбиљност овога духа.“ Захваљујући таквој политици, Руси су први кренули у свемир, што је био трауматизирајући шок за Запад.

У 1983., број научних радника у СССР-у достиже 1,4 милиона људи, или четвртину светског истраживачког потенцијала; трошкови предвиђени за истраживања, представљали су 3,7% бруто друштвеног производа, када се то упореди са 2,7% у Сједињеним Државама, 2,1 % у Француској. СССР је још од 1953 почео са серијском производњом рачунара, и био је једна од првих земаља на свету која је развила овакву производњу.

Чак и да су се били стекли сви услови, да се из „комунизма“ пређе на „ капитализам“, пуки случај је хтео тако, да се ова транзиција обави на један неочекиван начин. Овај случај се догодио доласком на власт Горбачова. Сељачког порекла, у поседу две универзитетске дипломе, успињао се лествицама власти. Релативно млад, са 54 године, постао је и генерални секретар комунистичке партије. Горбачов је поседовао једну особину, која је надмашила све остале. Био је такав неспособњаковић за политику, једне наивности, а зашто то и не рећи, такве једне глупости, која је била невероватна. Његов погубан боравак у Кремљу, био је довољно дуг, да заувек „обогати“, науку о моћи . У том смислу, он је сасвим сигурно, врло брзо ушао у све приручнике политичке науке, као јединствен пример људске неспособности.  Желео је да читаво једно царство, другу по реду светску силу, учврсти, „на новим основама“, ДА ОБНОВИ „ИСТИНСКИ КОМУНИЗАМ“, а успео је практично, сам самцит, да га уништи, за шест година своје владавине. Никада историја није видела један такав сличан „подвиг“, а мало је вероватно, да нешто слично може да се понови.

Јељцин, његов настављач, ноторни алкохоличар, бацио је Русију у најдубље блато. Највећи део времена, проводио је, уместо у Кремљу, у САД, по Вошингтонским улицама, пијан и изазивајући саобраћајне несреће.

И таман када је Запад мислио да је Русија бачена на колена, десило се чудо чије је божанско порекло неупитно. Путин је једну корумпирану земљу, Руску федерацију, препуну криминала, земљу којом су владале издајице и олигарси и која је била на рубу распада, претворио у оно што је некада била, у једну од најмоћнијих земаља света. И оно што је најважније, инсистира на моралности у међународним односима.

Током 2007., обраћајући се у Минхену једнополарном свету, Путин је ствари једноставно и јасно назвао правим именима. Употреба војне силе није могућа на захтев држава или НАТО пакта, већ само одлуком Већа сигурности Уједињених нација.

САД не могу силом наметати другим државама свој правни поредак у политици, економији и хуманитарној сфери. Док Русија строго спроводила Уговор о конвенционалним оружаним снагама у Еуропи, НАТО је доспео до руских граница и тамо концентрисао своје трупе. Запад је лагао Русију о неширењу на исток у случају распуштања Варшавског пакта. ОЕБС се претвара у вулгарни инструмент за заштиту интереса неких земаља на штету других.

И што је најважније, Путин је рекао: „Русија је земља с више од хиљаду година историје и готово увек је уживала привилегију да води независну спољну политику. Данас ту традицију нећемо мењати.”

Због изузетних државничких квалитета које има, Путин је, засигурно, најмаркантнијих политичких личности двадесет првог века. Наравно, у овом часу, Запад га оптужује да је „нови касапин“ и „руски Хитлер“, те покушава да га Међународни суд правде осуди. Али то је већ виђено.

Када су га новинари једном упитали шта Русија хоће од Запада, НАТО и Украјине, Путин је кратко одговорио: „Жели правду“.

ЗАПАД

За разлику од модернизма, који је конституисан кроз Запад као модерно цивилно друштво с усвојеним начелом једнакости свих, садашњи постмодернизам је супротан свему грађанском. Тржишна економија све лошије функционише, напуштене су велике утопијске идеје: хришћанство и марксизам, „нова људска права“ уништила су све племенито од већ проглашених универзалних људских права.

У насталом безнадном хаосу, забринуте због успона Кине и Русије, најважније снаге на Западу прешле су у „илегалу“, стварањем глобалне дубоке државе, Новог Левијатана.

Левијатан је морско чудовиште споменуто у библијској Књизи о Јову, где је повезан са силама хаоса и зла. Метафорички, Левијатан је огроман и моћан друштвени организам који живи скривен у дубокој тами, изван било какве правне друштвене контроле.

Нови Левијатан делује, према потреби. Ако је нужно, он се такођер противи властима својих држава ако сматра да њихови поступци урушавају ову цивилизацију. Добар пример за то је амерички предсједник Трамп који је био уништен јер је био против рата и за добре односе са Русијом. Нови Левијатан је против хуманизације међуљудских односа; има огромна финансијска и техничка средства и нељудске, еугеничке идеје о смањењу светске популације. Више нема сумње да његове методе укључују производњу и ширење смртоносних вируса. Многобројне лабораторије те врсте, посебно пронађене у Украјини, изазивају страх код сваке нормалне особе.

Циљеви деловања тих антилибералних светских власти у сенци, јесте уништење постојећег хуманизма. Желећи да поврате стари сјај Запада, успоставиле су цинизам као основицу међуљудске комуникације. Прете економским и војним санкцијама неистомишљеницима посвуда где могу. Искористила су Зеленског да Русију увуче у рат, а онда су тог председника оставиле на цедилу знајући да ће Руска федерација тај рат добити, али уз велике цивилне жртве!

Сада се одају хистерији против свега што је руско. Бесправно и разбојнички плене руску приватну имовину. Дају отказе невиним јавним радницима који су руског порекла. Терају руске студенте са западних универзитета. Посвуда искључују руске спортисте из одговарајућих организација и такмичења. Чак ни руским мачкама није дозвољено да учествују на међународним приредбама о установљавању педигреа!

ЕПИЛОГ

Руси ће, наравно, овај наметнути рат добити, и Бог зна што ће бити са Украјином. Антируска хистерија Запада ће се још дуго наставити. Створиће се жариште у Србији, као и Босни и Херцеговини. Можда ће се и границе на том делу Балкана мењати. 

---

Извор: Правда