Putin, Zelenski i Zapad kao Novi Levijatan

U savremenoj istoriji, ostaće zabeležene dve osobe koje su zbog svoje neizmerne gluposti upropaštavale sve oko sebe. Gorbačov je, potpuno sam, srušio čitavu jednu imperiju. Zelenski je to uradio sa Ukrajinom. U jednom i drugom slučaju, Sjedinjene države su bile glavni saigrač.

Volodimir Zelenski je ukrajinski Židov, uspešan glumac, komičar. Sudbina je htela da je Zelenski glumio predsednika Ukrajine u televizijskoj seriji Sluga naroda. Političku stranku Sluga narodu stvorila je u martu 2018. televizijska kuća Kvartal 95, koja je stvorila i istoimenu seriju, ali sama stranka nije imala neki veći politički uspeh. Zelenski je na predsedničkim izborima 2019. sa više od 73 % glasova pobedio Petra Porošenka, petog predsednika Ukrajine. Mandat mu je počeo 20. maja 2019. godine.

Ali, kao i najveći dio estradnih umetnika, Zelenski nije imao nikakvog znanja o politici, niti je za nju imao smisla. On je, nakon što je bio izabran, nastavio glumiti predsednika. Pravi predsednik je bio Igor Kolomojski.

Igor Kolomojski je, kao i Zelenski, ukrajinski Židov. Milijarder je, i Forbs ga svrstava među najbogatije ljude sveta. Ekstremni je desničar i patološki mrzi Ruse. Finansira sve antiruske nacističke formacije u Ukrajini, posebno Azov i Desni sektor. Finansirao je i sve antiruske predsednike: Timošenkovu, Juščenka i Porošenka. Njegova mržnja prema Rusima je tolika, da je, prema podnesenim optužbama, organizovao ubistva niza ukrajinskih Rusa! Bila je čak izdata i međunarodna poternica za njim, ali je Interpol nije hteo prihvatiti!

Kada je Kolomojski vidio da Porošenko, radi svoje korumpiranosti, gubi podršku naroda, setio se Zelenskog čija je popularnost kao komičara bila ogromna. Preko svoje TV kuće, ‘1+1’, osmislio je čitavu predsedničku kampanju, i politička marioneta Zelenski je bio izabran. Amerikanci su, naravno, bili u toku svega, i novoizabranom predsedniku bez političkog identiteta su počeli nametati NATO koncepte, pa je Zelenski najavio referendum u Ukrajini o pristupanju NATO-u. Zatim je, vraćajući se nedavno sa samita NATO, najavio stvaranje nuklearnog oružja u Ukrajini. Preko njega, Zapad je izazivao Rusiju da reaguje i napadne Ukrajinu. S druge strane, upao je u igru Kolomajskog i dozvolio nacističkim vojnim pokretima da intenziviraju granatiranje Donjecka i Luganska što je rezultiralo hiljadama novih žrtava. Slavili su se nacistički “junaci” kao što je Stepan Bandera, koji je pokušao uspostaviti satelitsku državu Ukrajinu vernu Hitleru i “protiv okupacije Moskve”. Njega je Juščenko proglasio “herojem Ukrajine”.

Tokom 2020. godine UN je na skupštini pokušao izglasati rezoluciju kojom se zabranjuje glorifikacija nacizma. Ukrajina i SAD bile su jedine zemlje koje su glasale protiv rezolucije.

Rusima je, konačno, sve to dozlogrdilo i vojno su intervenisali. Zelenski se malo igrao ugroženog predsednika, ali kada su stvari krenule po zlu, pobegao je iz Ukrajine. Za njega ne treba brinuti. Vrlo je bogat, i ima niz rezidencija i vila u Evropi. O pravom, rusofobičnom, predsedniku u senci, Kolomajskom, svi ćute kao zaliveni.

PUTIN

Ako je Petar Veliki bio taj koji je modernizovao Rusiju i uveo je u moderne evropske tokove, onda je Putin onaj koji je svoju zemlju iz najdublje kaljuge u  koju su je gurnuli Gorbačov i Jeljcin, doveo do neslućenih visina; Rusija je prešla put ‘per aspera et astra’ (‘od trnja do zvezda’) što bi rekli stari Rimljani. 

Jedan broj autora sa Zapada, kada u okviru modernizma govore  o Rusiji, izdvajaju ovu zemlju iz Evrope i stavljaju je u „Treći svet“. Ovi autori u potpunosti zanemaruju pitanje vremena, prostora i duha. Oni takođe zaboravljaju, da je Ruski jedan indoevropski jezik, da su Rusi hrišćani, da oni uglavnom žive u Evropi, i da je komunizam, koga je Rusija za jedno izvesno vreme prigrlila, jedna evropska doktrina. U stvari, pod plaštom nauke i objektivnosti, ovi autori samo loše prikrivaju svoju mržnju prema Rusima, koji su, istovremeno, i Sloveni i pravoslavci. Na sreću, istorija se ne osvrće na njihova mišljenja.

Berđajev, ruski filozof, kaže, kako su reforme Petra Velikog, jedan težak jaram, navukle jednu neizmernu stegu, na rusku dušu, i njena verovanja. Ma kako bilo istina je da je Petar Veliki, bio jedan revolucionar na čelu države. On je želeo da uništi staru Moskovsku, feudalnu Rusiju, ubije sve one načine na koje je ona osećala i živela, a koji su predstavljali njenu konzervativnu, jalovu, ne-istorijsku suštinu.  Katarina druga, učenica enciklopedista, koja se dopisivala sa Volterom i  Didroom, nastavila je da radi u ovom smeru.

Lenjin zaslužuje ime   ultramoderniste.  On je, i to bez mnogo oklevanja, izabrao Državni kapitalizam. Poznato je uostalom, da je Lenjin, bio vrlo vezan za tejlorizam, za menadžere, stručnjake i za kapitalistički način podsticanja.   Njegov moto, koji je često ponavljao, bio je: elektrifikacija, industrijalizacija, obrazovanje  jednako socijalizam. Nažalost, mnogi tvrde da je direktan krivac za sadašnju situaciju u Ukrajini.

Staljin, ličnost zahvaćena ubistvenom paranojom, nastavio je Lenjinovu politiku industrijalizacije, i za trideset godina njegove vladavine, SSSR je dostigao Zapad naučno i tehnološki. Obožavao je američki kapitalizam: „Taj praktičan američki duh, predstavlja onu neodoljivu snagu, koja niti zna za prepreke, niti ih prepoznaje, a koje, uz istrajnost u poslu, brišu sve brane, i  koje, kada jednom nešto započne, to mora i da se završi, pa čak i onda, kada to nije od neke velike važnosti, što samo potvrđuje ozbiljnost ovoga duha.“ Zahvaljujući takvoj politici, Rusi su prvi krenuli u svemir, što je bio traumatizirajući šok za Zapad.

U 1983., broj naučnih radnika u SSSR-u dostiže 1,4 miliona ljudi, ili četvrtinu svetskog istraživačkog potencijala; troškovi predviđeni za istraživanja, predstavljali su 3,7% bruto društvenog proizvoda, kada se to uporedi sa 2,7% u Sjedinjenim Državama, 2,1 % u Francuskoj. SSSR je još od 1953 počeo sa serijskom proizvodnjom računara, i bio je jedna od prvih zemalja na svetu koja je razvila ovakvu proizvodnju.

Čak i da su se bili stekli svi uslovi, da se iz „komunizma“ pređe na „ kapitalizam“, puki slučaj je hteo tako, da se ova tranzicija obavi na jedan neočekivan način. Ovaj slučaj se dogodio dolaskom na vlast Gorbačova. Seljačkog porekla, u posedu dve univerzitetske diplome, uspinjao se lestvicama vlasti. Relativno mlad, sa 54 godine, postao je i generalni sekretar komunističke partije. Gorbačov je posedovao jednu osobinu, koja je nadmašila sve ostale. Bio je takav nesposobnjaković za politiku, jedne naivnosti, a zašto to i ne reći, takve jedne gluposti, koja je bila neverovatna. Njegov poguban boravak u Kremlju, bio je dovoljno dug, da zauvek „obogati“, nauku o moći . U tom smislu, on je sasvim sigurno, vrlo brzo ušao u sve priručnike političke nauke, kao jedinstven primer ljudske nesposobnosti.  Želeo je da čitavo jedno carstvo, drugu po redu svetsku silu, učvrsti, „na novim osnovama“, DA OBNOVI „ISTINSKI KOMUNIZAM“, a uspeo je praktično, sam samcit, da ga uništi, za šest godina svoje vladavine. Nikada istorija nije videla jedan takav sličan „podvig“, a malo je verovatno, da nešto slično može da se ponovi.

Jeljcin, njegov nastavljač, notorni alkoholičar, bacio je Rusiju u najdublje blato. Najveći deo vremena, provodio je, umesto u Kremlju, u SAD, po Vošingtonskim ulicama, pijan i izazivajući saobraćajne nesreće.

I taman kada je Zapad mislio da je Rusija bačena na kolena, desilo se čudo čije je božansko poreklo neupitno. Putin je jednu korumpiranu zemlju, Rusku federaciju, prepunu kriminala, zemlju kojom su vladale izdajice i oligarsi i koja je bila na rubu raspada, pretvorio u ono što je nekada bila, u jednu od najmoćnijih zemalja sveta. I ono što je najvažnije, insistira na moralnosti u međunarodnim odnosima.

Tokom 2007., obraćajući se u Minhenu jednopolarnom svetu, Putin je stvari jednostavno i jasno nazvao pravim imenima. Upotreba vojne sile nije moguća na zahtev država ili NATO pakta, već samo odlukom Veća sigurnosti Ujedinjenih nacija.

SAD ne mogu silom nametati drugim državama svoj pravni poredak u politici, ekonomiji i humanitarnoj sferi. Dok Rusija strogo sprovodila Ugovor o konvencionalnim oružanim snagama u Europi, NATO je dospeo do ruskih granica i tamo koncentrisao svoje trupe. Zapad je lagao Rusiju o neširenju na istok u slučaju raspuštanja Varšavskog pakta. OEBS se pretvara u vulgarni instrument za zaštitu interesa nekih zemalja na štetu drugih.

I što je najvažnije, Putin je rekao: „Rusija je zemlja s više od hiljadu godina istorije i gotovo uvek je uživala privilegiju da vodi nezavisnu spoljnu politiku. Danas tu tradiciju nećemo menjati.”

Zbog izuzetnih državničkih kvaliteta koje ima, Putin je, zasigurno, najmarkantnijih političkih ličnosti dvadeset prvog veka. Naravno, u ovom času, Zapad ga optužuje da je „novi kasapin“ i „ruski Hitler“, te pokušava da ga Međunarodni sud pravde osudi. Ali to je već viđeno.

Kada su ga novinari jednom upitali šta Rusija hoće od Zapada, NATO i Ukrajine, Putin je kratko odgovorio: „Želi pravdu“.

ZAPAD

Za razliku od modernizma, koji je konstituisan kroz Zapad kao moderno civilno društvo s usvojenim načelom jednakosti svih, sadašnji postmodernizam je suprotan svemu građanskom. Tržišna ekonomija sve lošije funkcioniše, napuštene su velike utopijske ideje: hrišćanstvo i marksizam, „nova ljudska prava“ uništila su sve plemenito od već proglašenih univerzalnih ljudskih prava.

U nastalom beznadnom haosu, zabrinute zbog uspona Kine i Rusije, najvažnije snage na Zapadu prešle su u „ilegalu“, stvaranjem globalne duboke države, Novog Levijatana.

Levijatan je morsko čudovište spomenuto u biblijskoj Knjizi o Jovu, gde je povezan sa silama haosa i zla. Metaforički, Levijatan je ogroman i moćan društveni organizam koji živi skriven u dubokoj tami, izvan bilo kakve pravne društvene kontrole.

Novi Levijatan deluje, prema potrebi. Ako je nužno, on se također protivi vlastima svojih država ako smatra da njihovi postupci urušavaju ovu civilizaciju. Dobar primer za to je američki predsjednik Tramp koji je bio uništen jer je bio protiv rata i za dobre odnose sa Rusijom. Novi Levijatan je protiv humanizacije međuljudskih odnosa; ima ogromna finansijska i tehnička sredstva i neljudske, eugeničke ideje o smanjenju svetske populacije. Više nema sumnje da njegove metode uključuju proizvodnju i širenje smrtonosnih virusa. Mnogobrojne laboratorije te vrste, posebno pronađene u Ukrajini, izazivaju strah kod svake normalne osobe.

Ciljevi delovanja tih antiliberalnih svetskih vlasti u senci, jeste uništenje postojećeg humanizma. Želeći da povrate stari sjaj Zapada, uspostavile su cinizam kao osnovicu međuljudske komunikacije. Prete ekonomskim i vojnim sankcijama neistomišljenicima posvuda gde mogu. Iskoristila su Zelenskog da Rusiju uvuče u rat, a onda su tog predsednika ostavile na cedilu znajući da će Ruska federacija taj rat dobiti, ali uz velike civilne žrtve!

Sada se odaju histeriji protiv svega što je rusko. Bespravno i razbojnički plene rusku privatnu imovinu. Daju otkaze nevinim javnim radnicima koji su ruskog porekla. Teraju ruske studente sa zapadnih univerziteta. Posvuda isključuju ruske sportiste iz odgovarajućih organizacija i takmičenja. Čak ni ruskim mačkama nije dozvoljeno da učestvuju na međunarodnim priredbama o ustanovljavanju pedigrea!

EPILOG

Rusi će, naravno, ovaj nametnuti rat dobiti, i Bog zna što će biti sa Ukrajinom. Antiruska histerija Zapada će se još dugo nastaviti. Stvoriće se žarište u Srbiji, kao i Bosni i Hercegovini. Možda će se i granice na tom delu Balkana menjati. 

Izvor: Pravda