RPC i Sabor na Kritu – nezaobilazni predlozi

Trećeg juna 2016. godine u Patrijaršijskoj i Sinodskoj rezidenciji u Danilovom manastiru u Moskvi pod predsedavanjem Najsvetijeg patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila održani je zasedanje Svetoga Sinoda Ruske Pravoslavne Crkve (RPC). Stalni članovi Svetoga Sinoda su: mitropolit kijevski i sve Ukrajine Onufrije; mitropolit kruticki i kolomenski Juvenalije; mitropolit kišinjevski i sve Moldavije Vladimir; mitropolit astanski i sveg Kazahstana Aleksandar, poglavar Mitropolitske oblasti u Republici Kazahstan; mitropolit taškentski i uzbekistanski Vikentije, poglavar srednjeazijske mitropolitske oblasti; mitropolit sanktpeterburški i ladoški Varsonufije; mitropolit minskiй i zaslavskiй Pavle, patriaršijski egzarh cele Belorusije; mitropolit volokolamski Ilarion, predsedavajući Odeljenja za spoljne odnose Crkve Moskovske Patrijaršije. Za učešće u letnjem zasedanju pozvani su: mitropolit tobolski i tjumenski Dimitrije; mitropolit nižegorodski i arzamski Georgije; mitropolit gorlovski i slavjanski Mitrofan; arhiepiskop montrealski i kanadski Gavrilo; episkop daugavpilski i rezeknenski Aleksandar.

DNEVNIK ZASEDANJA BROJ 35                                 

RASPRAVLJALO SE  o ozbiljnim problemima koji su se javili u toku priprema za Sveti i Veliki Sabor Pravoslavne Crkve,  planiran da se održi od 18. do 26. juna 2016. godine, a naročito o odbijanju Bugarske Pravoslavne Crkve (BPC) da učestvuje na Saboru, ako se isti ne odloži, kao i o ozbiljnim kritikama  priprema za Sabor i projekata saborskih dokumenata, kako u RPC, tako i nizu drugih Pomesnih Pravoslavnih Crkava.                    

BELEŠKA:

Na skupu Predstojatelja Pomesnih Pravoslavnih Crkava u Carigradskoj patrijaršiji od 6. do 9. marta 2014. godine usvojeno je rešenje da će „Sveti i Veliki Sabor Pravoslavne Crkve sazvati Vaseljesnki patrijarh 2016. godine, ako se u tome ne ispreče nepredviđene okolnosti“. Uz to, usvojeno je da se „sva rešenja, kako u vreme Sabora, tako i u pripremnim fazama, usvajaju na osnovu konsenzusa“.                                                                                    

Sabranje Predstojatelja Pomesnih Pravoslavnih Crkava, održano od 21. do 28. januara 2016. godine u Ženevi, u Pravoslavnom centru Vaseljenske patrijaršije u Šambeziju, odlučilo je da će se „Sveti i Veliki sabor održati od 18. do 27. juna 206. godnie u Pravoslavnoj akademiji na Kritu“. Rešeno je da se stvori Svepravoslavni sekretarijat i Organizacioni komitet Svetog i Velikog Sabora.  Predstojatelji Pomesnih Pravoslavnih Crkava složili su se s predlogom Ruske Pravoslavne Crkve da se objave nacrti saborskih dokumenata koje su pripremila Svepravoslavna predsaborska savetovanja i Predstojatelji Pomesnih Crkava, da bi se o njima najšire raspravljalo. S pozivom vernima da izraze „svoja mišljenja i očekivanja od Svetog i Velikog Sabora“ obratio se u svojoj poslanici povodom Nedelje Pobede Pravoslavlja Najsvetiji patrijarh carigradski Vartolomej

Pokazujući potpunu spremnot na aktivnu saradnju u pripremi Sabora, RPC je bez oklevanja odredila svoje predstavnike za Svepravoslavni sekretarijat i Organiziacioni komitet Sabora (pismo Najsvetijeg  patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila Najsvetijem Patrijarhu konstantinopoljskom Vartolomeju № 01/818 ot 26 februara 2016. godine), ali su predstavnika Ruske Pravoslavne Crkve, bez obzira na opomene, pozvali da u radu učestvuje tek od 7. juna (pismo Najsvetijeg  Patrijarha Konstantinopoljskog Vartolomeja Najsvetijem patrijarhu moskovskom i sve Rusije Kirilu 31. maja 2016. godine). Aprila 2016. godine Sveti Sinod Ruske Pravoslavne Crkve odredio je ( dnevnik broj 34) sastav delegacije Ruske Pravoslavne Crkve na Svepravoslavnom Saboru, o čemu je Najsvetiji patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril obavestio Najsvetijeg patrijarha konstatinopoljskog Vartolomeja. 

U isti mah, povodom nacrta saborskih dokumenata, odmah posle njihovog objavljivanja počele su da stižu kritičke primedbe od strane episkopata, sveštenstva i mirjana Ruske Crkve. U Moskovsku patrijaršiju, Odeljenje za spoljne odnose Crkve i druge sinodske ustanove počela su da stižu pisma sa kritikom saborskih tekstova i samog procesa pripreme Sabora. Kao odgovor na uznemirenost pastve, Odeljenje za spoljne odnose Crkve izašlo je sa neophodnim tumačenjima i komentarima, objavljujući odgovarajuće saopštenje. Zarad najšire rasprave nacrta dokumenata Sabora po blagoslovu Najsvetijeg patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila 19. aprila u Moskvi na Pravoslavnom humanitarnom univerzitetu Svetog Tihona održana je konferencija na temu „Svepravoslavni sabor: mišljenja i očekivanja“. Na osnovu rada konferencije, pripremljeni su i predani na razmatranje Jerarhiji ispravke saboskih dokumenata „Odnosi Pravoslavne Crkve sa ostalim hrišćanskim svetom“ i „Misija Pravoslavne Crkve u savremenom svetu“. 

Bez obzira na sve kraći rok do početka Sabora, ostaje mnogo nerešenih problema, koji dovode u pitanje samu mogućnost postizanja svepravoslavne saglasnosti na saboru.  Pravilnik o radu Sabora, koji je pripremljen na skupu Predstojatelja Pravoslavnih Crkava od 21. do 28. januara u Šamebziju, nije potpisala delegacija Antiohijske Patrijaršije.  Nacrt dokumenta „Sveta Tajna Braka i prepreke za nju“ nisu potpisale delegacije Antiohijske i Gruzijske Patrijaršije. Predlog Najsvetijeg patrijarha Kirila da se u periodu koji je preostao pristupi svepravoslavnom usagalašavanju tih pitanja u okviru rada Svepravoslavnog sekretarijata „sa potonjim razmatranjem izrađenih predloga na Sabranju Predstojatelja Pomesnih Prvaoslavnih Crkava“ ( pismo Najsvetijeg patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila Najsvetijem patrijarhu konstantinopoljskom vartolomeju br. 01/818 26. februara 2016. godine ) nije dobio podršku Konstatninopoljske patrijaršije. Sekretarijat se u ovom periodu sastao samo dva puta i bavio se uglavnom tehničkim pitanjima. Predlog predstavnika RPC da se u okviru Svepravoslavnog sekretarijata pitanje o usaglašavanju dokumenata bio je odbačen.

Nije rešeno ni pitanje nesuglasica između Antiohijske i Jerusalimske patrijaršije povodom crkvene jurisdikcije nad Katarom i s tim povezan prekid evharistijskog opštenja između njih, što je suštinska prepreka za učešće Antiohijske Crkve na Saboru. 

Tokom poslednje nedelje niz Pomesnih Pravoslavnih Crkava dao je zvanične izjave koje dovode u pitanje organizaciju Svetog i Velikog Sabora Pravoslavne Crkve u naznačenom roku, ili pak postizanje saglasnosti oko osnovnih tema na dnevnom redu sabora.   

25. maja 2016 godine Sveti Sinod Gruzijske Pravoslavne Crkve doneo je odluku da se u saborske dokumente „Sveta Tajna braka i prepreke za nju“ i „Misija Pravoslavne Crkve u savremenom svetu“moraju uneti značajne ispravke, a da dokument „Odnosi Pravoslavne Crkve sa ostalim hrišćanskim svetom“ mora biti „suštinski prerađen“. Rečeno je da, ako predložene izmene „ne budu razmotrene i unete u tekst dokumenta, Gruzijska Crkva ne nalazi mogućnost da ga potopiše“.                                          

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve (SPC) koji je završen 25. maja 2016. usvojio je dokument posveećn pripremi Svepravoslavnog Sabora. U njemu je „izražen stav episkopa SPC po svim glavnim pitanjima koja će se razmatrati na Velikom Saboru i o kojima će se donositi odluke“. U ovom dokumentu, koji je radi znanja poslat Predstojateljima i Svetim Sinodima Pomesnih Pravoslavnih Crkaava postavlja se pitanje „da li predstojeći Sabor odgovara meri i kriterijumu istinskih Sabora, poznatih iz istorije Pravoslavne Crkve…da li će Sabor izraziti jedinstvo Crkve Hristove u Duhu Svetom na slavu Boga Oca“. Arhijereji SPC uočavaju nedostatke nacrta Pravilnika za rad Sabora, postavljaju pitanje o ulozi i statusu episkopa na Saboru, kao i neopravdanog ograničavanja broja učesnika Sabora; smatraju da je na Saboru neophodno razmotriti temu autokefalnosti i načina proglašavanja iste ( na čemu je, pored ostalih Crkava, stalno nastojavala Ruska Crkva ); iskazuju stav da nacrti saborskih dokumenata „traže izmene i pojašnjenja u sladu sa zahtevima života i misije Crkve“, naročito to smatrajući neophodnim kad su u pitanju dokumenti „Misija Pravoslavne Crkve u savremenom svetu“ i „Odnos Pravoslavne Crkve sa ostalim hrišćanskim svetom“, a daju i druge primedbe. 25. maja 2016. završeno je zasedanje Arhijerejskog Sabora Grčke Pravoslavne Crkve, na kome su, kako piše u okružnoj saborskoj poslanici, „razmatrana rešenja i predlozi Stalnog Svetog Sinoda povodom saborskih dokumenata, sastavljeni na osnovu predloga koje su uputili episkopi na molbu Najblaženijeg arheispiskopa atinskog i sve Grčke Jeronima. Čuvajući odanost učenju proroka, apostola i otaca Crkve, Arhijerejski Sabor Grčke Crkve je pažljivo, jedan po jedan, izučio sve predlog Stalnog Svetog Sinoda i u duhu jednodušnosti, odgovornosti i ozbiljnosti predložio popravke i dopune na predložene tekstove, koji su nakon toga dobili konačni vid zvaničnih rešenja Grčke Crkve kad su saborski dokumenti u pitanju. Ove ispravke i dopune odražavaju mnogovekovno iskustvo i predanje Crkve… bez obzira što je bilo razlike u mišljenjima između episkopa, dokumenti su usvojeni skoro jednoglasno“. Pri tom je uočeno da su „prethodno tekstovi, koje će razmatrati Sveti i Veliki Sabor, izazvali uglavnom opravdanu uznemirenost kod mnogih predstavnika sveštenstva, monaštva i mirjana“.

Istoga dana Svešteni Kinot Svete Gore Atonske na osnovu zaključaka naročito sazvanog Vanrednog dvostrukog sabora svih antiprosopa i igumana dvadeset svetih obitelji Svete Gore Atonske uputio je Najsvetijem patrijarhu konstantinopljskom Vartolemeju i Predstojateljima Pomesnih Pravoslavnih Crkava poslanicu, u kojoj je rečeno da „neka mesta iz predsaborskih dokumenata traže preciziranje da bi se kroz njih jasnije izrazilo vekovno predanje Svetih Otaca i saborno nasleđe Crkve. Povodom tih mesta mi smerno izražavamo svoje mišljenje i predlažemo sopstvene ispravke“. Ove ispravke se tiču projekata dokumenata „Odnosi Pravoslavne Crkve sa ostalim hrišćanskim svetom“ i „Miisija Pravoslavne Crkve u savremenom svetu“. Nudeći ove „predloge, koji su …plod razmišljanja i molitve“, Svetogorci podvlače da je popravljanje predsaborskih tekstova nužno kako bi Sveti i Veliki Sabor  uspeo da „izbegne raskole i podele“.                     

27. maja 2016. Sveti Sinod Antiohijske Pravoslavne Crkve izdao je saopštenje da su članovi Sinoda „razmotrili sve podrobnosti i dokumente Velikog Pravoslavnog Sabora“, „usaglasili opštu formulaciju odnosa Antiohijske Crkve prema temama dnevnog reda“ i „odlučili da usvoje predložene ispravke“, koje je ponudila prethodno za to određena komisija, i još jednom su istakli „neophodnost konačnog crkvenog rešenja sukoba s Jerusalimskom Patrijaršijom“. 

31. maja 2016. godine Sveti Sinod Carigradske Patrijaršije predložio je da se „odmah posle Svetog i Velikog Sabora“ formira „dvostrana komisija od predstavnika tih Crkava uz koordinativnu ulogu Vaseljenske Patrijaršije“, a radi proučavanja problema u uzajamnom odnosu Antiohijske i Jerusalimske Patrijaršije i pronalaženje rešenja koje bi bilo prihvatljivo za obe strane.

S tim u vezi sekretarijat Svetog Sinoda Antiohijske Patrijaršije 1. juna 2016. dao je izjavu da je Antiohijska Patrijaršija taj predlog primila „sa velikom ogorčenošću i zaprepašćenjem“ i priznao da „gorepomenuto rešenje svedoči o tome da su svi napori, koji su preduzeti u prethodne tri godine“ od početka sukoba “ni do čega nisu doveli…Ti napori su naročito preduzimani pred početak Svetog i Velikog Sabora, da bi taj Sabor mogao da postane izraz pravoslavnog jedinstva. Najbolja projava tog jedinstva je Božastvena liturija, koju bi služile sve autokefalne Crkve na dan praznika Pedesetnice. Zajedničko služrnje – to je istinski put rešavanja pitanja, koja se tiču sveukupne punote Pravoslavne Crkve, kao i izraz jednodušnosti po tim pitanjima“. Ipak, „priziv da se odloži rešenje datog problema posle završetka Sabora ni na šta svodi cilj sprovođenja Sabora, koji je prizvan da buzde izraz pravoslavnog jedinstva“, i „preti održavanju Svetog i Velikog Sabora na datum koji je određen. Na to je Antiohijska Crkva ne jednom upozoravala“. Saopšteno je da „Sveti Sinod nastavlja da zaseda i da će se sabrati da prouči zbivanja vezana za Sveti i Veliki Sabor, i da usvoji odgovarajuća rešenja“.                                            

1. juna 2016. Sveti Sinod Bugarske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju u punom sastavu „održao je utemeljenu raspravu o pitanjima vezanim za saziv Velikog i Svetog Sabora Pravoslavne Crkve, od 16. do 26. juna 2016. godine na ostrvu Krit“. Sveti Sinod BPC je ukazao na:                                                                              

1. odsustvo na dnevnom redu Svepravoslavnog Sabora naročito važnih tema za Pravoslavlje, koje imaju aktuelna značenja i traže pravovremena svepravoslavna rešenja;                     

2. nesaglasnosti u vezi sa nekim od već odobrenih saborskih tekstova koje su se pojavile i  o kojima su Pomesne Crkve već dale zvanične izjave; 

3. nemogućnost, u skladu sa već usvojenim Pravilnikom o radu Velikog i Svetog Sabora Pravoslavne Crkve da se tekstovi rediguju u toku rada Sabora;

4.predloženi raspored Predstojatelja Pomesnih Pravoslavnih Crkava u sali određenoj za saborsko zasedanje, koji narušava načelo jednakosti Predstojatelja autokefalnih Pravoslavnih Crkava;                                                                       

5. neodgovarajuće mesto rasporeda posmatrača i gostiju Sabora;

6. neophodnost velikih i neutemeljnih finansijskih troškova u slučaju Bugarske Pravoslavne Crkve. Zaključci zasedanja Svetog Sinoda BPC bili su jednoglasni:

1. Nastojavati na tome da se Veliki i Sveti Sabor Pravoslavne Crkve 16-26. juna ove godine odloži, a da se produže pripreme za njegovo održavanje;                 
2. U suprotnom, Sveti Sinod BPC kategorično izjavljuje o svojoj odluci da neće učestviovati u radu Velikog i Svetog Sabora Pravoslavne Crkve 16-26. juna“. 2. juna 2016. Najsvetiji patrijarh bugarski Neofit svojim pismom saopštio je ovo rešenje Predstojateljima Pomesnih Pravoslavnih Crkava.   

ODLUČILI SMO:

1. Da odobrimo napore oko učešća u pripremi Svetog i Velikog Sabora Pravoslavne Crkve, koje je na sebe uzeo patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril sa predstavnicima Moskovske Patrijaršije u periodu posle Arhijerejskog sabora RPC, održanog od 2. do 3. februara 2016. godine.
2. Da se utvrdi predlog RPC za ispravke nacrta dokumenata „Odnosi Pravoslavne Crkve sa ostalim hrišćanskim svetom“ i „Misija Pravoslavne Crkve u savremenom svetu“, koje bi bile uobličene na osnovu iskazanih stavova arhijereja, klirika, monaha i mirjana.
3. Da se uoči da su na osnovu zaključaka analiza nacrta dokumenata Svepravoslavnog sabora od strane Gruzijske, Srpske, Bugarske i Grčke Pravoslavne Crkve, kao i Sveštenog Kinota Svete Gore Atonske, ponuđene suštinske ispravke, koje su umnogome saglasne s predlozima RPC. One zahtevaju temeljno razmatranje zarad pronalska svepravoslavne saglasnosti.
4. Ukazujući na to da rešenja Svepravoslavnoga Sabora moraju biti usvojena samo na osnovu konsenzusa (Odluka Sabora Predstojatelja Pravoslavnih Pomesnih Crkava održanog 6-9. marta 2014. godine, tačka 2.a), to jest jednodušnim izricanjem volje svih opštepriznatih autokefalnih Pravoslavnih Crakava, uočiti da neučestvovanje na Saboru makar jedne od njih prestavlja nepremostivu prepreku za sprovođenje Svetoga i Velikoga Sabora.
5. Konstantovati da rešenje Svetog Sinoda BPC od 1. juna 2016. godine, kao i nastavak nejasnoće oko učešća Antiohijske Patrijaršije na Svetom i Velikom Saboru, kao i odsustvo prethodne saglasnosti oko Pravilnika Sabora i dokumenta „Sveta Tajna braka i prepreke za nju“, znači da sada, kada su do otvaranja Sabora ostale još dve sedmice, postoje ozbiljni problemi koji zahtevaju hitno svepravoslavno delovanje.
6. Smatrati da bi izlaz iz vanredne situacije koja je nastala mogla biti organizacija ekstrenog Svepravoslavnog predsaborskog savetovanja radi razmatranja novonastale situacije i pruočavanja ispravki za saborske dokumente koje su ponudile Pomesne Pravoslavne Crkve da bi se izradili usaglašeni predlozi.
7. Prihvatiti da bi sazivanje takvog savetovanja, s obzirom na veliki obim posla i važnost pokrenutih pitanja, moralo da se obavi bez odlaganja, ne kasnije od 10. juna ove godine, da bi na osnovu rešenja, nastalih na temelju zaključaka istog, Pravoslavne Pomesne Crkve mogle da donesu sud o mogućnosti organizovanja Svepravoslavnog Sabora u predviđenim rokovima.
8. Umoliti patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila da se sa odgovarajućim predlozima obrati Najsvetijem patrijahu konstantinopoljskom Vartolomeju.
9. Odmah uputiti gorepomenute predloge RPC Predstojateljima Pomesnih Pravoslavnih Crkava.

Prevod sa ruskog: VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ

NAPOMENA:

Dokument Moskovske Patrijaršije koji stavljamo na uvid javnosti jasno svedoči da se u Crkvi Hristovoj vredi boriti. Jer, Sveti Sinod RPC u ovom dokumentu, koji ima više nego načelan karakter, navodi primedbe svih Pomesnih Pravoslavmih Crkava i Svete Gore u vezi sa nacrtima predsaborskih dokumenata, kao i drugim problemima, tražeći da se ovaj problem pod hitno reši, inače saborovanja neće i ne može biti. Sve primedbe koje su episkopi Pomesnih Crkava uputili povodom skupa na Kritu nisu glas samo višeg klira, nego punote sveštenstva, monaštva i naroda Božjeg, koji, po reči Poslanice Istočnih patrijaraha iz 1848, čuva veru jednom predatu Svetima.

Šta će se dalje zbivati, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, pravoslavni se pokazuju kao budni i odlučni u bori za Sveto Predanje, što daje nadu da će i čovečanstvo opstati. Jer, ono opstaje dok ima duša koje traže Hrista, i dok ima Crkve Božje koja te duše prihvata.

Izvor: Fond Strateške Kulture