Rusija i Kina kao savez ravnopravnih

Mnoštvo vesti o rusko-kineskim pregovorima, masa saopštenja o potpisanim sporazumima i iniciranim projektima, navode na pomisao o tome da je saradnja Rusije i Kine postala ne samo strateško partnerstvo, nego i nešto više od toga. Dakle, vreme je da na jednom mestu skupimo raznovrsne novosti o različitim aspektima rusko-kineske saradnje i shvatimo kakvi ciljevi prate kontinentalne imperije i da li oni postaju jednaki subjekti u uzajamnim odnosima.

Prijateljstvo za mir: strateški ciljevi Rusije i Kine

Ključni cilj Rusije i Kine predstavlja opstanak u geopolitičkim konfontacijama sa SAD, što je nemoguće bez oštrog aktiviranja uzajamne političko-ekonomske saradnje. Samostalni opstanak nije moguć, što su shvatili kako u Moskvi posle građanskog rata u Ukrajini, tako i u Pekingu kome SAD potpiruju revoluciju “žutih kišobrana” u Honkongu.

Pobediti SAD bez udara po ključnoj robi – dolaru – nije moguće, pa zbog toga glavni zajednički projekat Druge Vizantije i Podnebesne[1] predstavlja maksimalan prelaz na uzajamna plaćanja u nacionalnim valutama i maksimalna stabilizacija kako njih uzajamno, tako i njihovih zemalja saveznica.

Karakteristično je da dvostrani devizni sporazum između Rusije i Kine, za Kinu nije jedini postojeći: plaćanje u juanima se ostvaruje i između Kine sa jedne strane i Brazila i Argentine sa druge.

Potencijalna bolna tačka za dve imperije jeste Srednja Azija, koja, budući oslabljena, može biti gurnuta u haos od strane bojevika koji su se zakleli na vernost Islamskoj državi. Kao preventivne mere Moskva i Peking sprovode jačanje najslabijih republika Srednje Azije. Rusija pomaže Kirgiziji da ojača državu i integriše se u Evroazijsku uniju, a Kina povećava investicije u Tadžikistan postepeno ga uvlačeći u orbitu uticaja Pekinga.

Važno je napomenuti da su podudarni interesi Rusije i Kine u Srednjoj Aziji i da zemlje tamo nisu konkurencija jedna drugoj – naprotiv, dopunjavaju jedna drugu što omogućava štednju resursa. Posebno treba istaći rad na učvršćenju pravosudih organa srdnjeazijskih republika.

Radi se na stvaranju dvostranog sporazuma o nenapadanju u kiberprostranstvu.

Sistematski se sprovodi istiskivanje SAD i Japana iz Mongolije.

Ušiti zemlju železnim šinama i vodenim koridorima

Takođe Rusiju i partnere u Evroazijskom savezu sa Kinom povezuje i realizacija projekta na stvaranju novog Puta svile, čiji solidan deo prolazi preko republika Srednje Azije. Prirodno, za realizaciju ovako velikog projekta potrebna je maksimalna stabilnost evroazijskih republika. Takođe, vanredne perspektive pruža i razvoj Severnog morskog puta koji je ne samo kraći od uobičajenog preko Sueckog kanala, nego i bezopasniji. Teško predvidljivi razvoj događaja na Bliskom Istoku i haotizacija Jemena mogu u perspektivi dovesti do smanjenja bezbednosti plovidbe u tom rejonu, dok će istovremeno ruski Krajnji sever već do kraja ove godine biti pouzdano pokriven ruskim vojnim prisustvom.

Mogu biti interesantni i zajednički projekti u oblasti železničkog transporta. Potpisani rusko-kineski memorandum o stvaranju Evroazijskog transportnog koridora velike brzine, praktično će postati severna maršruta Velikog puta svile.

Resursni interesi

Zalog opstanka Kine jeste stabilno snabdevanje resursima. Na primer, republika naftu dobija uglavnom iz mora, a solidan obim gasa dobija preko srednjeazijskih republika. Morske komunikacije u vezi sa konfrontacijama sa SAD i postojanja planova o morskoj blokadi od strane Vašingtona, mogu postati nepouzdani, što prisiljava Peking da aktivira saradnju sa Rusijom i drugim saveznicima.

Tako je uvoz nafte u septembru iz Saudijske Arabije u Kinu, smanjen za 2,7% u odnosu na prošlu godinu, dok je uvoz nafte iz Rusije porastao za 56,8%, iz Kolumbije za 389,6%. Radi se o tome da je ruska i kolumbijska nafta jeftinija za Kinu. Stručnjaci predviđaju da će u ovoj godini trećina obima ruske nafte biti isporučena Kini.

Ogromne perspektive su i u gasnoj saradnji. Zemlje Azijsko-pacifičkog regiona obezbeđuju svoje potrebe sa samo 40%, a u narednih 15 godina obim izvoza gasa će porasti sa 270 na 530 milijardi kubnih metara. Deo ovog obima može biti pokriven isporukama ne samo iz Rusije posredstvom gasovoda “Snaga Sibira”, nego i preko Srednje Azije. Prirodno, za to je potrebna stabilizacija regiona što posebnu pažnju dodeljuje Turkmenistanu kao zemlji resursnoj i Uzbekistanu i Tadžikistanu kao tranzitnim zemljama.

Otkaz zapadnih transnacionalnih kompanija da sarađuju sa Rusijom u oblasti proizvodnje nafte, dovela je do toga da će u proizvodnji nafte u ruskom arktičkom šelfu učestvovati kineske kompanije. Planira se učešće kineskih investitora i istraživanje rudarstva na Dalekom Istoku.

Drugo mesto za ulaganje zajedničkih napora jesu rudarski radovi u Srednjoj Aziji, naročito nalaziša retkih metala u Tadžikistanu.

Finansijsko-novčane potrebe

Ako kod Rusije i srednjeazijskih saveznika postoje neophodni resursi za Podnebesnu, to i Kina ima novčana sredstva od kojih je Rusija postala odrezana od glavnih kreditora Moskve – zbog sankcija zapadnih zemalja.

Ruske banke i korporacije već su počele dobijati kreditne resurse iz Kine što je omogućilo da se ublaži udar Zapada. Rejting agencija Moody’s prognozira finansiranje ruskog korporativnog sektora na račun kineskog novca.

Oko 4 milijarde rubalja. Demokratska Republika Kina  želi da investira u preduzeća za proizvodnju tečnog prirodnog gasa u Saratovskoj oblasti, kao i u razvoj altenrativne energetike. Razmatra se otvaranje zajedničkih poljoprivrednih preduzeća i izvoz kineske prehrambene produkcije u Rusiju.

Tehnološka komplementarnost

U stadijumu otvaranja nalazi se niz izuzetno privlačnih projekata u oblasti avijacije. U narednih 20 godina Kini će biti potrebno otprilike 6 000 novih aviona. U planovima Moskve da se potpiše sporazum sa Kinom o zajedničkoj razradi tehničkih projekata na dalekometnim superteškim avionima. Pored toga, planira se zajednička razrada superteškog helikoptera nosivosti otprilike 40 tona. Kinezi se interesuju i za zajedničku proizvodnju obnovljene varijante putničkog aviona Il-114.

U toku su i pregovori o isporuci Kini borbenih aviona Su-35.

Uspostavlja se saradnja na daljinskom očitavanju zemlje i navigacionom objedinjenju sistema GLONASS i Bei Dou.

U planovima o zajedničkoj saradnji Rusije i Kine stoje i planovi o stvaranju baze na mesecu. Kao potporu, Moskva je predložila Pekingu stvaranje  zajedničkih projekata u oblasti raketnih motora. Kinezi insistiraju na davanju tehnologije proizvodnje i njenom prenosu u Kinu. U zamenu, Kina predlaže skidanje svih ograničenja na izvoz elektronike u Rusiju i da se uspostavi proizvodnja neophodnih mikrošema.

***

I tako, ukoliko bi se samo gore opisani zajednički rusko-kineski projekti ostvarili, to bi ujedinilo dve zemlje još jače i čvršće nego sa zemljama Evropske Unije. Za razliku od zemalja Zapada, Rusija sa Kinom ima:

–        Zajedničkog geopolitičkog neprijatelja.

–        Jedinstven zadatak preživljavanja u borbi sa SAD.

–        Zajedničku strategiju borbe sa Vašingtonom.

–        Postojanje iskustva praktično bezkonfliktnog egzistiranja.

Pored borbe sa dolarom, Peking i Moskva sprovode ciljanu politiku na stabilizaciji regiona uz istiskivanje SAD i EU iz Centralne Azije. Rusija i Kina se veoma dobro međusobno dopunjuju. Na primer, Rusija ima značajne energetske rezerve bez kojih privreda Kine može da se uguši, a Peking ima dovoljno finansijskih resursa, bez kojih nije moguć razvoj Rusije. Superiornost Kine u mikroelektronici nadoknađuje se tehnološkim preimućstvom Moskve u avio industriji, industriji motora, raketne tehnike kao i razvijenijim vojno-industrijskim kompleksom.

Na političkom planu, uzajamne odnose između Rusije i Kine složno je nazvati odnosima između starijeg i mlađeg brata. Pre bi to bio savez jednakih, ali različito razvijenih suseda, koji se međusobno dopunjuju.

Pošto Rusija i Kina predstavljaju suvozemne imperije koje graniče jedna sa drugom, to oružani konflikti među njima postaju praktično nemogući, posebno ukoliko uzmemo u obzir sudbinu koju su u Vašingtonu pripremili Pekingu i Moskvi sa njihovim saveznicima.

Oporavak privrede srednjeazijskih republika i jačanje njihove državnosti, omogućiće Rusiji i Kini da razrade model ponašanja u susednim zemljama koji će ih osigurati od konflikata minimalno u kratkoročnoj i srednjoročnoj perspektivi.

I na kraju, želeo bih čestitati Amerikancima i njihovom geopolitičkom proroku Zbignjevu Bžežinskom. Možda njegov najstrašniji noćni košmar, savez dve kontinentalne imperije – Rusije i Kine – postaje više nego realan.

Izvor: Odnako, Fond Strateške Kulture