Ruski gas spreman za „rat cena“

Evropsko tržište gasa u skorije vreme očekuje suštinske promene. Glavna novost će biti rast cena za gas, koji će uticati kako na krupne energetske kompanije, tako i na obične potrošače. A ova okolnost, sa svoje strane, dovešće do promene konfiguracije čitavog sistema obezbeđenja enegretske bezbednosti u Evropi i nateraće države da pažljivo pristupaju ocenama dejstvujućih i perspektivnih gasnih projekata.

O tome da su izvozne cene gasa povezane sa kotiranjem nafte dostigle dno i da će u skorije vreme krenuti da rastu, govorio je zamenik predsednika Upravnog odbora “Gazproma” Aleksandar Medvedev. “Mi smo već dostigli dno sa niskim cenama, i zbog toga cena nafte više neće padati, pa se i cena za gas može početi podizati” – istakao je on.

Rast izvoznih cena za ruski gas u suštini se već primećuje. Posebno, premija prilikom inostranih isporuka “Gazproma” u poređenju sa cenom unutrašnjeg tržišta, dostigle su 20%, dok je početkom tekuće godine ona iznosila 16%. Pritom treba uzeti u obzir da je značajan deo izvoznih ugovora “Gazproma” (u tom smislu i evropskih) vezan za cenu nafte uz kašnjenje od 6-9 meseci. [1]

Nastala situacija omogućava nam da utvrdimo da se evropsko tržište gasa našlo na pragu novog zamajca rata sa cenama gasa. I glavna linija suprotstavljanja ovde može prolaziti između Rusije i Norveške kao ključnih evropskih dobavljača sa jedne strane i američkih kompanija u oblasti industrije dobijanja gasa iz škriljaca sa druge strane. “Norveška i Rusija su zatrpale tržište” – ukazuje s tim u vezi nemački časopis Die Welt i podseća da je tokom 2015. godine izvoz ruskog gasa u zapadnu i centralnu Evropu (u tom smislu i u Tursku) porastao za više od 8%, do 158,6 milijardi kubnih metara gasa: “To je skoro duplo više od godišnjih potreba Nemačke za gas i odgovara 31% čitavog evropskog izvoza “plavog goriva”. U prvom kvartalu te godine “Gazprom” je uvećao izvoz u Evropu za još 28%. Norveška sa svoje strane zauzima drugo mesto na spisku izvoznika gasa na evropsko tržište. Prema podacima časopisa Die Welt, ta zemlja je takođe sposobna da poveća izvozne dostavke koje su u prošloj godini iznosile 108 milijardi kubnih metara, a u prvom kvartalu 2016. godine porasle za 17%, “dostigavši, prema podacima norveškog operatera Gassco, dvogodišnji maksimum”. [2]

Isporuke američkog tečnog prirodnog gasa (TPG) u Evropu koje su počele u aprilu, dale su osnova da mnogi u Evropskoj komisiji prognoziraju dalji pad cena ruskog gasa i da počnu anonsirati revidiranje odgovarajućih dugoročnih ugovora evropskih potrošača i “Gazproma”. I zaista, za poslednju godinu dana, cena rasta ruskog gasa smanjena je za više nego uduplo – do 147 dolara za hiljadu kubnih metara – dostignuvši minimalni nivo cena u poslednjih deset godina. Navedena je i procena novog pada cena – 100 dolara za hiljadu kubnih metara do leta tekuće godine. Međutim, preokret tržišta nafte u stranu rasta cena i skraćenja izvoznih isporuka gasa u Evropu od drugih isporučilaca (sa izuzetkom Rusije i Norveške) pokazale su se značajnijim faktoro za situaciju sa cenama, nego čak i dolazak TPG iz SAD. U ovom trenutku, u skladu sa informacijama kojima raspolažemo, najskoriji nivo stabilizacije cena za ruski gas predstavlja pokazatelj od 160 dolara za hiljadu kubnih metara – što odgovara “rentabilnosti” američkog TPG. Međutim, ovaj nivo je sračunat sa polazištem od postojećeg nivoa svetskih cena na naftu – nešto ispod 50 dolara za barel. U slučaju produžetka naftnog relija sa cenama, nova polazna tačka za ruski gas za Evropu, prema postojećim podacima, može biti nivo od 205-210 dolara za hiljadu kubnih metara.

Odgovarajuće računice baziraju se na novim prognozama buduće dinamike svetskih cena za naftu. Tako su analitičari američke banke Citigroup u svom poslednjem izveštaju oštro povećali prognoze ocena za 2016-2017. godinu. Prema njihovim računicama, kotiranje nafte marke Brent premašuje nivo cena za 50 dolara za barel već u trećem kvartalu tekuće godine, a ne u četvrtom, kako se to pretpostavljalo ranije. “Tržište sirovina, po svemu sudeći je već ostavilo lošiju etapu iza sebe i sada na čelu sa naftnim tržištem nadoknađuju ranije nanete gubitke, kada su cene dostigle minimalnu vrednost krajem prošle godine” – kaže se u izveštaju Citigroup. [3]

Analogne prognoze čule su se i u zemljama-članicama OPEK. Posebno je Mohamed ben Saleh al-Sada, ministar energetike i industrije Katara, nazvao “pravednim” za njegovu zemlju nivo naftnog kotiranja na nivou ne manjem od 65 dolara za barel. “Tržište nafte se polako ali sigurno obnavlja. Fundamentalni faktori pokazuju da se tržište kreće u pravilnom smeru. Međutim, ja ne mislim da smo mi postigli pravedne cene, kako bi imali mogućnost za privlačenje većeg obima investicija. To je neophodno za obezbeđenje adekvatnog predloga na svetskom tržištu nafte i izbegavanja bilo-kakvog šoka sa cenama” – izjavio je on. [4]

Posebno je važno da je ova izjava bila data od strane predstavnika Katara uoči narednog samita naftnog kartela koji je predviđen da se održi u Beču 2. juna. Pritom upravo Mohamed ben Saleh al-Sad u tekućoj godini zauzima mesto aktuelnog predsednika OPEKA. [5]

Treba takođe uzeti u obzir da upravo Katar u ovom trenutku predstavlja najkrupnijeg izvoznika TPG, a iz toga sledi da je i direktan konkurent i za Rusiju, i za Norvešku – pritom treba uzeti u obzir da dve zemlje konkurišu na evropskom tržištu gasa ne samo sa Katarom i SAD, nego i međusobno.

I norveški dobavljači na čelu sa kompanijom Statoil, čak i po priznanju lokalnih medija, gube trku sa “Gazpromom”. “Norveškog gasa u Evropi nema dovoljno”, on je “skup i biće još skuplji” – svedoči između ostalog i norveško izdanje VG i privodi kao potvrdu ove teze sleduću računicu, sa oslanjanjem na istraživanja sprovedena u Oksfordu: “Nivo troškova u Norveškoj po tradiciji je jedan od najviših u Evropi”. Kvartalni izveštaj Statoil govori o tome da su troškovi kompanije prilikom proizvodnje gasa iznosili 1,04 dolara za milion Btu (britanska toplotna jedinica). Kod ruskog giganta “Gazproma” odgovarajuća cifra u 2015. godini iznosila je 0,4 dolara. Razlika u ceni bila bi još veća da kruna u poslednje dve godine nije oslabila otprilike za 30%. I ako govorimo otvoreno, nije teško videti ko ima veće šanse da prodaje u Evropu jeftiniji gas u budućnosti”.

“Za vreme tog, da ga tako nazovemo, “poslednjeg naftnog buma” – tokom 2008-2012. godine – urađene su gigantske investicije za obezbeđenje budućih isporuka gasa iz Norveške. Rezultati nisu utešni. Nađeno je malo novih nalazišta, oni nisu bili veliki i bili su skupi. Barencovo more nije postalo garancija preporoda norveške naftne i gasne bajke” – zaključuje izdanje VG. [6]

Što se tiče računica sa američkim isporukama, a konkretno toga da TPG iz SAD pomaže da se “obori” cena ruskog gasa – takva nada je u ovom trenutku neosnovana. Čak i ukoliko američki izvoznici dostignu vrhunac svojih izvoznih mogućnosti i otkažu od isporuka u druge svetske rejone (a to je praktično neostvarivo, uzimajući u obzir da je čak i “pilotni” tanker stigao u februaru tekuće godine ne u Evropu nego u Brazil), to obimi gasa koje su oni isporučili na evropsko tržište iznose otprilike 24 milijarde kubnih metara. Međutim, prema podacima evropske komisije, ukupna godišnja potreba zemalja Evropske unije za gasom u ovom trenutku iznosi 426 milijardi kubnih metara. Iz toga sledi da TPG iz SAD i uz napovoljnije okolnosti može da pokrije potrebe EU za otprilike 5 – 6%. I to ako ne računamo da će u skorije vreme zavisnost EU od spoljnih izvora energenata nastaviti da raste i do 2030. godine može po pitanju gasa prevazići 80%.

A u sličnim situacijama dopunsku efikasnost dobijaju upravo dugoročni ugovori i računica na višegodišnje isporuke kroz projekte gasovoda – u kojima vodeću ulogu igra Rusija.

_______________________________

Odrednice:

[1] – http://www.rbc.ru/economics/24/05/2016/5744bbbe9a79476c981a7fc3?from=main

[2] – http://www.welt.de/155249235%20/

[3] – http://www.vestifinance.ru/articles/71146

[4] – http://bigstory.ap.org/article/ccda60b97ade4cc09a6b79c0786b73cf/ap-interview-qatar-energy-minister-wants-fair-oil-price

[5] – http://www.vestifinance.ru/articles/71145

[6] – http://www.vg.no/nyheter/meninger/bellona/norge-loeper-putins-aerend/a/23667429/

Izvor: Fond Strateške Kulture