Ruskog gasa ima dovoljno za sve

Govor Alekseja Milera, predsednika Upravnog odbora “Gazproma”, održan 26. juna na godišnjoj skupštini akcionara, predstavljao je hladan tuš za sve one koji su računali na odlazak Rusije sa gasnog tržišta u Evropi. Bez obzira na to što je znatan deo izveštaja bio posvećen “dalekoistočnom” pravcu u radu “Gazproma”, podaci koje je izneo Miler potvrdili su uzaludnost proračuna da će Rusija biti istisnuta iz evropskog energetskog bilansa. Štaviše, u narednim godinama će udeo ruskog gasa u energetskoj bezbednosti Evrope neprekidno rasti.

Ključni faktor predstavlja objektivna statistika. Ona svedoči o tome da je u Evropi poslednjih godina primetna tendencija smanjenja potrošnje gasa. U poslednje četiri godine (2010-2014) to sniženje je iznosilo skoro 20%. Ali se istovremeno značajno smanjilo i snabdevanje gasom Evrope, uključujući i prirodni gas. “U tom periodu samo su `Gazprom` i norveški proizvođači uspeli da povećaju isporuke, pritom je indeks povećanja isporuka `Gazproma` pet puta veći od norveškog“, istakao je Miler. „Međutim, još karakterističnija je“, nastavio je šef `Gazproma`, „činjenica da je pri smanjenju tražnje gasa u Evropi `Gazprom` povećavao svoje isporuke.na gasnom tržištu Evrope već 10 godina. Samo u periodu 2010-2014. taj rast je iznosio 7%. To je dugoročna tendencija koja će delovati u korist `Gazproma` nezavisno od stanja u evropskoj i svetskoj privredi.”

S obzirom na pad domaće proizvodnje u Evropi – EU će morati u narednim godinama da rešava probleme sa popunjavanjem određenih `opadajućih` kapaciteta. Zbog toga “kapaciteti isporuke ruskog gasa u apsolutnom smislu i njegova uloga na evropskom tržištu, mogu samo rasti”, podvukao je šef “Gazproma”.

Ako govorimo o distribuciji ruskih isporuka gasa u Evropu po maršrutama, onda je 2014. godine otprilike 35% ukupnih kapaciteta bilo isporučeno gasovodima “Plavi tok” i “Severni tok”. I podaci o kapacitetima u skorije vreme se mogu povećati, uzimajući u obzir ugovor koji je “Gazprom” potpisao sa kompanijama E.On, Shell i OMV, o izgradnji trećeg i četvrtog kraka gasovoda iz Rusije u Nemačku po dnu Baltičkog mora, kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Planira se da se i kompanija BASF/Wintershall priključi ovom projektu.

Uvođenje u eksploataciju gasovoda koji je već dobio naziv “Severni tok – 2”, planirano je tokom 2019. godine. Za to vreme, na “južnom krilu” energetskih maršruta proradiće gasovod “Turski tok”. Prvi krak ovog gasovoda računa na isporuke na unutrašnjem tržištu Turske, a krenuće punim kapacitetom u decembru 2016. godine.

“Povećanje kapaciteta transporta na Baltiku i izgradnja `Turskog toka` predstavljaju diversifikaciju izvoznih kanala za ruski gas i jačanje enrgetske bezbednosti Evrope”, uvereni su u ”Gazpromu”: “Ove godine smo se još jednom uverili da ni ekonomska kriza, ni spoljnopolitičke tenzije, ne mogu omesti naše planove za kretanjem napred”.

Nema sumnje da će projekat “Turski tok” biti realizovan nezavisno od sastava nove vladajuće koalicije u Turskoj. Analitičar turskog fonda političkih, ekonomskih i socijalnih istraživanja (SETA) Erdal Tanas Karagolj svedoči da politička situacija koja je nastala u Turskoj posle izbora od 7. juna, a takođe i proces formiranja koalicione vlade, ne može uopšte negativno uticati na “tako sveobuhvatne energetske projekte” kao što je “Turski tok”.

Sa njim se slaže i Husnu Ozegin, šef turske kompanije FİBA Holding. On ističe neophodnost da njegova zemlja nastavi takve zajedničke  “gigantske” projekte sa Rusijom, kao što je modernizacija nuklearke “Akuju” i izgradnja “Turskog toka”, nezavisno od procesa formiranja nove koalicione vlade u Turskoj. “To nisu projekti bilo koje partije, nego cele zemlje”, podseća Ozegin.

Da li se može ignorisati tako važan faktor kao što je uspostavljeni konstruktivni odnos lidera Rusije i Turske? Susret predsednika Vladimira Putina i Tajipa Redžepa Erdogana koji je održan sredinom juna u Bakuu na “marginama” dao je moćan impuls bilateralnoj saradnji. Predsednik Erdogan i Ministar energetike i prirodnih resursa Turske Taner Jildiz, posle susreta u Bakuu istakli su da je potrebno što pre potpisima ojačati zajednike projekte. Kako je s tim u vezi izjavio Taner Jildiz: “Rusija i Turska su nezamenljive jedna drugoj”. I Predsednik Erdogan je istakao potrebu što skorijeg prevazilaženja “perioda neizvesnosti” i da je potrebno uraditi sve neophodno da bi se u okvirima odgovarajućih međuvladinih sporazuma izgradio gasovod “Turski tok”.

I na kraju, još jedan faktor koji govori u korist izgradnje gasovoda “Turski tok” jesu – ma koliko to paradoksalno spolja izgledalo – grčko-turske protivrečnosti. Obe zemlje su u ovom trenutku, iz različitih razloga ali jednako jako, zainteresovane za saradnju sa Rusijom – i pritom ljubomorno gledaju na uspeh druge. Grčki odgovor na pregovore Rusije i Turske u Bakuu predstavljalo je potpisivanje u Petrogradu, na ekonomskom forumu, rusko-grčkog međuvladinog memoranduma o “Turskom toku”. Čak su i turski mediji, poput gazete Radikal na primer, morali priznati da učešće Grčke omogućava da se napravi “gigantski korak napred” u realizaciji projekta. Pa i Bugarska je poslednjih nedelja poslala signal Rusiji da je zainteresovana za novi projekat – posebno predloživši da na svojoj teritoriji izgradi gasno skladište za obezbeđenje funkcionisanja “Turskog toka”. Tako da nova arhitektura energetske bezbednosti Evrope na osnovu stabilnih, jeftinih i rastućih isporuka ruskog gasa i opsežne regionalne infrastrukture, dobija sve realnije obrise. “Bez obzira na sve političke argumente u korist energetske bezbednosti, glavna determinanta ostaje cena gasa koja stiže u Evropu”, ističe s tim u vezi tursko izdanje DUNYA.[1] I sa te tačke gledanja, Rusija nema konkurenciju.

[1] http://www.dunya.com/turk-akiminin-rakibi-kim-160435yy.htm

Izvor: Fond Strateške Kulture