S firmom „Krstić“

Danima će trajati polemike oko novih, ekonomskih mera Vlade i, nije teško pogoditi, politička kasta će se podeliti po partijama-stranke iz vladajuće koalicije će tvrditi da od Apola 11 nije smišljeno ništa bolje od ovih mera, dok će opozicija tolkovati da je ovo samo jedan korak više ka provaliji prema kojoj idemo.

Ukratko: opozicija će biti u pravu. Mere, koje je osmislio genije „za poneti“, Lazar Krstić, u suštini su replika mera koje je, pre tačno godinu dana, preduzeo jedan drugi priručni genije, Mlađen Dinkić. Tada sam prorekao da mere neće videti Deda-Mraza, a mirne duše to proričem i ovom ingenioznim potezima Laze Kamikaze.

Ne mogu da se otmem utisku da su ove mere, koje će samo ubrzati ekonomski slom, i donesene da bi se, negde u rano proleće, najavila prodaja EPS-a, vodovoda, Telekoma i tla, pod izgovorom da je to apsolutno neophodno da bi se država spasla. Izjave, kojima se najavljuje bankrot, veoma su štetne, jer će doprineti bežanju kapitala iz Srbije. Ko normalan želi da drži kapital u zemlji nad kojom se nadvio bankrot?

Za početak: porast PDV-a sa 8 na 10%, poguraće cene za barem desetak procenata, jer će trgovci i proizvođači u nove cenovnike ugraditi ne samo porast PDV-a, već i porast cena komunalija i ostalih zavisnih troškova, a dodaće i neki procenat „na strah“. Narod će na poskupljenja reagovati padom potrošnje, u dlaku isto kao krajem prošle godine, kad je gornja stopa PDV-a porasla sa 18 na 20%, tako da će prihod od PDV-a pasti, umesto da poraste. To su osnovi ekonomije i ja prosto ne mogu da verujem da Laza to ne zna, već moram da pretpostavim da svesno gura budžet u probleme, upravo da bi se, u senci straha od neisplaćivanja plata i penzija, na proleće lakše proturila priča o prodaji poslednjih resursa države.

Kresanje plata, u vidu nekakvog „solidarnog poreza“, samo je jeftin populistički potez, koji će, u vrh glave, u kasu uterati dvadesetak miliona evra, ali će doprineti padu opšte tražnje, tako da će, usled pada kupovne moći, glavni ceh platiti ovo malo proizvođača, koji još preživaljavaju u arktičkom ekonomskom okruženju u Srbiji. Naravno, solidarnost tajkuna nije predviđena ovim merama, odnosno njihove desetine i stotine miliona neće biti oporezovane. Mere ne sadrže ni jedan monetaristički potez, niti se bave trgovinskim deficitom (oko 6 milijardi evra godišnje), još manje odlivom kapitala (oko 5 milijardi evra godišnje), a pogotovu mere ne dotiču javne nabavke, u kojima nestaje jedna milijardica na godinu. U prvom slučaju, štiti se uvoznički lobi, u drugom politička kasta, koja budžetske pare preliva u svoje džepove.

Država je, u pogledu uvoznika, čak i entuzijastična, jer PDV na uvoznu robu sa nekih 20-tak procenata puni budžet. Isto tako, država podmuklo navija za rast cena, jer što su one veće, veći su i prihodi od PDV-a. Doduše, to je ono „kako mali Perica razmišlja“, jer će, istina, procenat prihoda od PDV-a u budžetu ostati isti, ali će u masi padati.

Što se štednje na putovanjima i troškovima voznog parka tiče, to su mere na „keve mi mile“. Država koja ne zna koliko ima zaposlenih, a kamo li nešto drugo, nema efikasan mehanizam da kontroliše aparat. Ove mere su priče za malu decu. Jedina mera koja je suvisla jeste ukidanje Razvojnog fonda, ali to je ideja Saše Radulovića, a ne Laze Kamikaze.

Da bi se spasla naša privreda, neophodno je odmah raskinuti SSP, trenutno podići carine na uvoznu robu, čak i kinesku, da bi naši proizvođači postali konkurentni. Zatim, hitno tužiti strane banke u Srbiji Strazburu zbog devizne klauzule, udariti im takve poreze na dobit da požele da napuste Srbiju i vratiti SDK. Naravno, oterati MMF, Svetsku banku i ostale krvopije. Dalje: država treba hitno da interveniše u privredi, odnosno da, makar i inflatorno, finansira revitalizaciju velikih privrednih sistema i javne radove, da bi zaposlila narod i podigla broj potrošača. Obavezno je i obaranje dinara na nivo od, recimo, 150 dinara za evro, ukidanje dve nule i fiksiranje kursa na neko vreme.

Pošto ništa od ovog vlast neće uraditi, desiće se sledeće:

1. Budžetski deficit će rasti i dalje

2. Kupovna moć će padati, promet na malo će postati smešno nizak, a to će trgovce naterati da dižu cene, da bi sačuvali masu profita. To je začarana spirala na dole.

3. Iako će direktne subvencije stranim investitorima biti ukinute, one će, preko tzv. „državnih sporazuma“, poput onih sa Etihadom i Fijatom, još i porsati, ali iza leđa javnosti.

4. Podmuklo se sprema istiskivanje Južnog toka i priprema se prodaja poslednjih resursa

5. Država će gledati da lična svojina građana, poput stanova i ostalih nekretnina, postane još dostupnija bankama i izvršiteljima. Rob ne sme da ima ličnu svojinu, iznad nivoa krpa na sebi.

6. Tajkuni će i dalje ostati zaštićeni, kao i politička kasta. Jednom godišnje, oko Nove godine, hapsiće se po jedan „krupan zver“, a između novih godina, po nekoliko lopova iz trećeg ešalona, ali sve to samo u propagandne svrhe.

7. Do proleća se će se ozbiljno otvoriti pitanje Vojvodine i Sandžaka. Reagovaće se pričom da je samo EU važna, sve ostalo je nebitno.

8. U toku naredne godine će zaduživanje, zajedno sa prodajom resursa, verovatno dostići cifru od 6 do 8 milijardi evra.

9. Sistem će, usled socijalnih potresa, postati bitno represivan

10. Ukoliko socijalni potresi postanu toliki da ih nije moguće kontrolisati, pozvaće se trupe NATO pakta da „zaštite demokratiju u Srbiji“.

11. Biće ugušeno ono malo slobodnih medija što još postoji.

12. Moguće su svakojake provokacije, pa čak i izmišljeni atentati, da bi se, pod plaštom borbe protiv kriminala i terorizma, sprovela neka nova „Sablja“.

13. Siromaštvo će dostići apokaliptične razmere, glad će postati masovna.

14. Kosovo će biti priznato od naših političara.

15. Crkva će bitno napredovati u pravcu ekumenizma.

16. Gej parada će biti održana „crklo-puklo“.

Laza Krstić je, ovim merama, otklonio svaku sumnju oko svoje genijalnosti, ali je, brzinom podmazane munje, već upao u jedan upravni odbor, kako geniju i priliči. Nije mu bilo potrebni ni petnaest dana da se ofira kao diletant i sitan sluga.

Sa ovom ekipom, ovakav scenario je gotovo siguran. Oni niti umeju, niti znaju, a na kraju krajeva, ni ne žele da urade nešto dobro za Srbiju. Srpska politika je opala do ličnih ambicija i svela se na golu gramzivost. Na narod i na državu, na politiku kao javnu stvar, ne postoji više ni daleko sećanje. Stoga, ove mere i nisu tu da bi narodu ili državi bilo bolje, već da bi neko, po cenu ogromnih žrtava, ispunio svoj zadatak prema onome ko ga na vlasti drži.
Nikada nijedan narod nije platio ovako visoku cenu za nekoliko ličnih sudbina.

Izvor: Vaseljenska TV