Samit u Bratislavi kao potvrda rasula u EU

U „evropskoj porodici“ koja je nekada izgledala među sobom vrlo prijateljski nastrojena, danas se izoluju i sudaraju zemlje „severa“ i „juga“; „istoka“ i „zapada“; stare Evrope i mlade Evrope; nemačko-francuskog bloka i Italije; zemlje sa „balkanske maršrute“ i Nemačke…

Jednodnevni samit Evropske unije u Bratislavi od 16.septembra, prvi put u 43 godine održan bez Velike Britanije,  uz činjenicu da se iz Luksemburga začulo da iz Unije treba da se isključi Mađarska, postao je, u suštini, parodija na evropsko jedinstvo.

Britanski referendum od 23. juna je pokazao da obični Evropljani ne prihvataju nadnacionalnu konstrukciju EU. Samit EU u Bratislavi je označio sledeću ideju – vodilju na tom putu: neprihvatanje počinje da se oseća i kod pojedinih grupa evropske političke klase sa vlasti. Kriza je mnogo oštrija nego što je još prošle godine moglo da se pretpostavi.

Pojavljuje se utisak da je Evropska unija izgubila ključ od sopstvene budućnosti i niko ni u Briselu, ni u Berlinu, ni u bilo kojoj drugoj prestonici ne zna kako da se taj ključ nađe, čak ni da li on uopšte može da bude nađen.

O krizi koja parališe strukture EU dovoljno  govori  neodređenost sa procedurom izlaska iz Unije Velike Britanije, koja se otegla. Evropski parlament je 28.juna doneo rezoluciju koja poziva London da odmah aktivira 50. član Lisabonskog ugovora o Evropskoj uniji, koji daje pravo svakoj državi-članici Evropske unije da dobrovoljno izađe iz sastava Unije. U praksi to znači da je Evropska unija dužna da od Londona dobije zvanično saopštenje o tome, da Britanija izlazi iz EU. Međutim, do sada takvo saopštenje nije stiglo u Brisel, a niko ne može da kaže – zašto.

Umesto „obnove društvenog poverenja u Evropsku uniju“ i određivanja „putne karte“ za izlazak iz „egzistencijalne krize“ (upravo je to ono što su obećali Donald Tusk i Žan-Klod Junker) samit u Bratislavi je pokazao sliku rasturanja, koja je samo olako zatamnjena veštački optimističkom zajedničkom konferencijom za štampu Angele Merkel i Fransua  Olanda o rezultatima sastanka evropske vlasti.

Umesto pojavljivanja na svetlost dana zajedničkog dokumenta pod kojim bi se potpisalo 27 šefova država i vlada koji su razgovarali u Bratislavi, pred novinarima se na završetku samita našao francusko-nemački par. Ako to nije dovoljan dokaz za propast pokušaja da se polumrtva „jedinstvena Evropa“ oživi, šta je onda?

Sliku rasturanja je dovršio italijanski premijer Mateo Renci koji je odbio da učestvuje u završnoj konferenciji za štampu Merkelove i Olanda. „Nemačka ne poštuje pravila, – citirala je italijanskog premijera „La Repubblica“.  – „Ne mogu da učestvujem u konferenciji za štampu sa Merkelovom i Olandom. Ne slažem se sa njihovom pozicijom ni po pitanju imigracije, ni po pitanju ekonomskih problema“.

Podsećanje razdraženog Rencija na „ekonomske probleme“ nije se čulo slučajno. Tačno nedelju dana pre samita u Bratislavi, 9.septembra, na inicijativu grčkog premijera Aleksisa Ciprasa preduzet je pokušaj da se konsoliduju pozicije „južnog bloka“ unutar EU, kao protivteža „Severu“, a pre svega Nemačkoj. Predstavnici 7 zemalja Juga Evrope (Grčka, Španija, Italija, Kipar, Malta, Portugalija i Francuska) koji su se sastali u Atini, potpisali su Atinsku deklaraciju u kojoj su pozvali da se prekine „dogmatski režim ekonomije“ i postavili pitanje opstanka takozvanog „Pakta stabilnosti i rasta“ (1997) koji je vrlo dugo predstavljao osnovu za finansijsku politiku Brisela i koji je postavljao čvrsta ograničenja za zemlje-članice EU u vezi sa deficitom budžeta i državnim dugovanjima. (Da u zagradama konstatujemo:  francuski potpis u dnu Atinske deklaracije je otkrio labilnost francusko-nemačke alijanse; nije slučajno u Berlinu Atinska deklaracija izazvala otvoreno nezadovoljstvo).

Problem Evropske unije predstavlja problem preživljavanja. Odnosno, kako bi se preživelo – Uniji je potrebna ozbiljna reforma. Navedena teza je u evropskim političkim krugovima postala zajednička. Međutim, ako se misli na karakter i usmerenost tih reformi – ne sme ni na pamet da dođe ideja da kod članica „evropske porodice“ može da dođe do saglasnosti.

„Mi smo u kriznoj situaciji“ – melanholično je pred početak samita konstatovala Merkelova. Ipak ona nije mogla da kaže ništa konkretnije u vezi s tim. Nije imala šta da doda ni za vreme njene i Olandove konferencije za štampu. Da li se treba čuditi što se uz ovakav diskurs zajedno sa politikom „otvorenih vrata“ prema migrantima broj kritičara savezne kancelarke u samoj Nemačkoj brzo povećava?

Mađarski premijer Viktor Orban koji je osvojio čvrstu reputaciju uznemirioca uoči sastanaka u Bratislavi je saopštio da će „Višegradska četvorka“ – Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka  na samitu da prikažu poseban dokument koji je napisala Mađarska, a koji će postati „važan momenat za život  te četiri zemlje“.

Diskusija o tom dokumentu „četvorke“ je obavljena u Bratislavi iza zatvorenih vrata, za sada njegova sadržina nije obelodanjena, a čime će razgovor o njemu završiti može samo indirektno da se sudi po lakonskom komentaru Viktora Orbana, koji je on sam dao posle samita.

Komentar je vrlo izražajan: Ukoliko Nemačka ne odredi čvrstu cifru za reku migranata koju hoće da primi, izjavio je šef mađarske vlade, nastaviće da deluje „efekat usisavanja“ (suction  efect)  i Evropa će  nastaviti da usisava sve nove i nove mase migranata. „I tada će da dođe do nečega“ – mračno je predskazao Orban.

Uostalom, ne treba da se misli, kao što bi to pomislio neki drugi evroskeptik, da zbog sve jačih nesuglasica od „ujedinjene Evrope“ praktično neće ništa ostati. Hoće, i to mnogo. Ostaju, konkretno, najnoviji francusko-nemački dogovori koji se odnose na vojnu integraciju u Evropskoj uniji.

Četiri dana pre sastanka u Bratislavi ministri odbrane Francuske i Nemačke – Žan-Iv Le Drijan i Ursula fon der Lajen su visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i politiku bezbednosti Federiki Mogerini poslali kratak dokument kao zajednički dokument Berlina  i  Pariza. Nemačko-francuski plan za vojnu integraciju EU kao da menja plan rada – on na izvestan način Evropsku uniju udaljava od njenih najakutnijih problema – migracije  i ekonomije.

Koliko može da se sudi po vestima iz medija, plan sadrži tri osnovne tačke:

1. formiranje stalnog evropskog generalštaba.

2. formiranje evropskog odbrambenog fonda za jačanje istraživanja i inovacije.

3.  ubrzanje u radu na pripremi  kontingenata za borbu (battle groups) brojnosti do 1500 ljudi, koji na „rotacionoj bazi“ mogu da budu dislocirani po teritorijama država-članica EU i  tu mobilisani na period do 15 dana“.

Još pre nego što je gospođa Mogerini dobila taj dokument Ursula fon der Lajen je posetila Viljnus (glavni grad Litvanije) i tamo je izjavila da je neophodno da se formira „evropski odbrambeni savez,  svojevrsni odbrambeni Šengen“ jer je „Severnoatlantskoj alijansi [čitaj: Vašingtonu – G.V.] potreban snažan oslonac u Evropi“.  26 –  27. septembra,  a zatim 15.novembra, ministri odbrane članica EU nameravaju da održe dva sastanka kako bi konkretizovali nemačko-francuski plan „odbrambenog Šengena“.

To je s jedne strane. A sa druge je Viktor Orban, koji je imigracionu politiku Brisela i Berlina žigosao kao „samorušilačku i naivnu“ i koji je objavio da će se 24. septembra u Beču (i Austrija je oponent Berlinu što se tiče problema migranata) okupiti radi savetovanja predstavnici članica EU koje se nalaze na „balkanskoj maršruti“ i koje odbacuju politiku samouništenja Evrope zbog dejstva „efekta usisavanja“.

Ali pitanje da li će Evropska unija dočekati proslavu svoje 60-godišnjice, koja treba da se održi  iduće godine, ne gubi svoju aktuelnost.

Izvor: Fond Strateške Kulture