Sarajevo, teroristička pretnja i ucenjena Evropa (2)

U Rešenju br. R-III-60/96, stoji da je Viši sud u Sarajevu, i to sudija Amira Sadović, „kao sudija pojedinac odlučujući o vanparničnom postupku po zahtevu Humanitarne organizacije Fondacija za pomoć muslimanima / The Foundation for help to the muslims of Bosna, skraćeno FHMB/ iz Visokog za upis u registar humanitarnih organizacija“, dana 8. maja 1996. godine, doneo Rešenje o upisu u registar ove humanitarne organizacije. Na kraju Rešenja stoji da su lica ovlašćena za zastupanje i predstavljanje humanitarne organizacije Fondacija za pomoć muslimanima Bosne iz Visokog: 1. Hasan Čengić, 2. Mevludin Sinanagić, 3. Irfan Ljevaković.

Ova Fondacija pod okriljem Vlade u Sarajevu, udružena sa El Fatihom Hasaneinom i ABS bankom iz Tešnja, osnovaće glasovitu BBI (Bosnia Bank International). Deonički kapital BBI iznosio je 47,52 miliona konvertibilnih maraka, što je tada predstavljalo najveći uplaćeni kapital u poređenju sa drugim bankama u zemlji i prividno je pripadao: Islamic Development Bank iz Džede (Saudijska Arabija – sa kapitalom od 45,46%), Dubai Islamic Bank (27,27%), Abu Dhabi Islamis Bank (27,27%). U suštini, bio je to novac nastao zloupotrebom donacija iz islamskih i zapadnih zemalja upotrebljen u organizovanoj i nezapamćenoj trgovini oružjem. U bankarskim kuloarima je poznato da El Fatih Hasanein stoji i iza International Commercial Bank p.l.c. Sarajevo, iako ga u zvaničnom izveštaju nema, već je kao najveći deoničar, koji ima 62 posto kapitala, naveden Če Abdul Dam Bin Haji Zainudin.

Prema analizama CIA, jedan od poslova kojim se TWRA bavila u to vreme bilo je prikupljanje novca iz islamskih zemalja za finansiranje pokreta Muslimanska braća u Sudanu. Naime, Al Hasanein je još iz mladosti bio saradnik i prijatelj dr Hasana Abdulaha Turabija. Sedamdesetih godina ovaj Sudanac bio je generalni sekretar Muslimanske braće i dekan pravnog fakulteta na Univerzitetu u Kartumu. Od vremena kada je bio studentski lider i glavni retoričar protiv sekularističkih ideja, dr Turabi je svoje pravničko znanje posvetio metodama uvođenja šerijatskih zakona u Sudanu i drugim islamskim zemljama. Krajem osamdesetih, Turabi je osnovao Nacionalni islamski front (drugi naziv za Muslimansku braću u Sudanu). Vlada Sudana je 1989. zabranila ovu stranku i uhapsila Turabija, optuživši ga da podržava sve radikalne islamske pokrete i daje im utočište u Sudanu, što ova država skupo plaća na međunarodnom planu.

Kada je 1994. Saudijska Arabija oduzela državljanstvo i pasoš Osami bin Ladenu, Turabi je Ladenu omogućio utočište. Pod lažnim imenom, Bin Laden je otvorio trgovačku eksportnu firmu koja se bavila izvozom gume, kukuruza i suncokreta. Osama bin Laden je bio najveći donator novca za gradnju autoputa od Kartuma do aerodroma u Port Sudanu, uloživši pedeset miliona dolara. Kako je gradnja celog puta koštala 300 miliona američkih dolara, zapadni mediji su objavili da je Bin Laden “težak” stotine miliona dolara?! Pod pretnjom ekonomskim sankcijama, Sudan je krajem 1995. proterao bin Ladena i njegove dve stotine sledbenika u Avganistan gde su ga prihvatili talibani.

Već 1994. godine, opet u Beču, je osnovano Međunarodno udruženje za pomoć muslimanima BiH (International Asociations for the Aid to Moslems of BiH). Direktor zagrebačke podružnice bio je Salim Šabić, a njegovi pomoćnici Hasan Čengić i Al Hassanein. Po istom principu kao i TWRA, koju su austrijske vlasti u međuvremenu zabranile, delovala je i ova organizacija.

Prema izvorima iz bivšeg Predsedništva RBiH, Fatih Al Hasanein je tokom rata upriličio dva susreta dr Turabija sa Alijom Izetbegovićem, prilikom posete bliskoistočnim zemljama.

U julu 1999. na Trećoj skupštini udruženja Mladi muslimani, El Fatih Al Hasanein je izašao za govornicu, kratko „poselamio“ svoje prijatelje, i rekao tada zanimljivu rečenicu: “Meni je čast što stojim ispred vas. Bolje je i za mene i za vas da ne govorim mnogo”.

Istražujući trgovinu oružjem i finansijske transakcije, koje je El Fatih radio pune tri godine iz Beča – Kriminalistička policija Bavarske (Bayerisches Ladeskriminalamt) je uz pomoć vlade Austrije – Ministarstva inostranih poslova i Antiterorističke jedinice, izvršila pretres objekata iz kojih je delovala TWRA. Tom prilikom, došlo se do dragocenih dokumenata o obimu organizovanog kriminala i trgovine oružjem. Posebno važan dokument je zapisnik u kome se detektuje šifrovana komunikacija u kojoj postoje izrazi za oružje i drogu (čokolada), zatim enormne količine gotovog novca i spisak direktnih učesnika u ovom kriminalu.

Odelenje za antiterorizam Generalne direkcije MUP-a Austrije, vršeći pretres stanova i objekata koji su koristili ovi trgovci oružjem, u stanu El Fatiha Al Hasaneina su između ostalog (pored novca i oružja) pronašli mnoštvo trezorskih ključeva, gotovo 3.000.000 dolara u raznim novčanicama te (što je karakteristično za radikalne islamiste) oko 300 video kaseta ratnog i islamskog karaktera. Posebno indikativne kasete, njih 30, izdvojili su i izuzeli.

Taj važni podatak da i kada trguju, radikalni islamisti ne zaboravljaju na obavezu širenja svoje vere i izgradnju snažne mreže podrške za druga vremena i druge prioritete – predstavlja činjenicu, koju ni odeljenje za antiterorizam nije pravilno vrednovalo niti procenjivalo. Svakako je za analizu delovanja mreže koju je uspostavio El Fatih Al Hasanein značajna i izjava koju je pred službama bezbednosti Austrije i Nemačke dao njegov rođeni brat Sukarno Hasanein.

Na spisku dobavljača oružja ali i na Konsolidovanoj listi terorista Ujedinjenih nacija je i Tunižanin Ajadi Čafik, rođen 1963, koji se pod nekoliko lažnih imena, među kojima najčešće Bin Muhamad, sa pasošem i drugim dokumentima Bosne i Hercegovine koristio za kretanje po Evropi i Bliskom istoku. Iako je rat bio u začetku i nije bilo ozbiljnijih ratnih dejstava ipak je putem TWRA iskorišten trenutak da se novac dobijen iz Saudijske Arabije iskoristi za trgovinu oružjem iz svih izvora i preko svih kompanija koje učestvuju u takvoj trgovini, i koje ne obraćaju pažnju na činjenicu da tom trgovinom učestvuju u kršenju embarga na oružje koji je Savet bezbednosti UN doneo vezano za sukobe na području bivše Jugoslavije (8. Narudžba preko China North Industries Corp). Već 14.9.1992. godine, veće količine oružja naručene su iz Sudana. U ovo jedinstveno kršenje embarga Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija uključena je bila i Slovenija – preko aerodroma u Mariboru („Sudanski let“). Značajno je da je u trgovini oružjem direktno učestvovala i Islamska zajednica u Hrvatskoj i Sloveniji.

Tu jedinstvenu psihologiju potpunog i doslednog učešća u ratu koji je saglasan sa Islamom, ne samo da na zapadu nisu razumeli – oni su je, štaviše, ignorisali. Iako su imali saznanja o kršenju embarga na uvoz oružja i znali razmere ove internacionalne trgovine oružjem, austrijske službe bezbednosti nisu htele prihvatiti osnovnu činjenicu da je ovo samo bio lokalni balkanski konflikt u kome je međunarodni terorizam i radikalni islamizam našao ulogu za sebe kroz koju izgrađuje vlastitu organizaciju i finansira je profitom koji ostvaruje kroz sve vrste organizovanog kriminala iza koga je stajala agencija TWRA. Činjenica je i da su već u drugoj godini rata svi organizatori kriminalnih aktivnosti već razgovarali u Švicarskoj o formiranju vlastite banke.

Islamska zajednica Austrije danas predstavlja gotovo 500.000 muslimana u Austriji. Istovremeno, najbrojniju muslimansku zajednicu u Austriji čine Turci (gotovo polovina svih muslimana u Austriji su Turci) ali najprodornije i najradikalnije grupe dolaze iz zajednice koja je druga po brojnosti i čine je Bošnjaci, i upravo te organizacije predstavljaju faktor rizika jer su kroz rat u Bosni i Hercegovini stvorili snažan savez sa trećom po brojnosti zajednicom muslimana (Egipćanima) i snažne veze sa Saudijskim vehabijama i egipatskom Muslimanskom braćom. Te organizacije, koje prividno, u javnosti ispoljavaju visok stepen konfrontacije i oko islamskog učenja i oko određenih interesa, kao i izvora finansijskih sredstava i podrške iz Saudijske Arabije i drugih arapskih zemalja ili iz Turske, predstavljaju danas izvor snažnog pritiska na austrijsko društvo i Evropu u celini. Iako su emocije naroda Austrije prema Bošnjacima pozitivne i iskrene, mnogi deklarisani Bošnjaci i muslimani, ličnim delovanjem i formiranjem novih verskih organizacija učinili su Austriju, odskočnom daskom globalnog terorizma za napad na zemlje Evropske unije.

Značajni pojedinci, povezani sa tzv. Bosanskom mrežom, i novcem skupljanim od trgovine oružjem, povremeno i trgovine narkoticima, iza kojih je stojao klan Izetbegović, su za potrebe širenja radikalnog islamizma i ekstremizma formirali vlastite verske organizacije i zajednice.

Sa sigurnošću se zna da je vođa ekstremne zajednice u Sanskom Mostu (BiH) Nermin Beka (koji je čest gost i u Beču i u Maoči), dogovarao sa Feridom Tatarevićem, Elvisom Nukićem i Edisom Bosnićem odlazak i slanje muslimana u Jemen. Edis Bosnić (iz Novog grada – rođeni brat Bilala Bosnića), povezan sa „Inspire magazin“ koji je u stvari onlajn izdanje Al kaide, zadužen je za širenje poruka džihada među „braćom“. On prevodi sadržaje sa portala Al Kaide i prevedene informacije stavlja na Imamovićev portal www.putvjernika.com.

Glavnim ljudima Nusreta Imamovića u Beču smatraju se Adem Demirović i njegov brat Mirza i jedan Rom koji se predstavlja kao Ferhat. Radi se o važnim osobama koji šire ekstremno učenje s ciljem formiranja jake „ćelije“ pod kontrolom mreže Nusreta Imamovića u Beču, uz saradnju Džemat-ul-tevhid i Hafiza Porče. Poznato je da je za formiranje ekstremnih džemata u Beču zaslužan i Nazif Bilajbegović, koji ima zasluge u povezivanju Muhameda Štulanovića sa Muhamedom Porčom. Iako se od njih posle ogradio – neke veze su ostale. Osim jakih veza s ljudima u Austriji, u Lincu i Beču, zajednica u Gornjoj Maoči ostvaruje kontakte i sa vehabijama u Minhenu.

Islamisti okupljeni oko mesdžida u Beču, Asim Ćejvanović i Mehmed Đudić, bili su umešani i u pokušaj napada na američku ambasadu u glavnom gradu Austrije. U ruksaku punom eksploziva koji je terorista uspeo da unese u ambasadu, pronađena je i knjiga „Namazi u islamu“, koju je izdao mesdžid hfz. Muhameda Porče, iz 12. bečkog okruga. Istovremeno, važno je napomenuti,da su vehabije iz Beča imale kontakt sa Mevludinom Jašarevićem i tačno znale vreme terorističkog napada na ambasadu SAD u Sarajevu.

Četiri organizovane Islamske zajednice, koncentrisane oko četiri verska lidera i oko pripadnosti širim zajednicama vernika. danas, predstavljaju izvor novih bezbednosnih izazova i ucene, ne samo za Austriju nego i za celu Evropu. To su:

1. ISLAMSKA ZAJEDNICA BOŠNJAKA AUSTRIJE – IZBA: pod kontrolom ove zajednice je 40 džemata (osnovnih zajednica vernika) i 26 nevladinih organizacija uredno registrovanih u Austriji; predsednik je Esad ef. Memić, potpredsednik Husejin Malkoč, sekretar Hasudin Atanović i zamenik Ibrahim Čikarić, blagajnik Samir Redžepović i zamenik Adis Čandić te tzv. referenti: Abdulmedžid Sijamhodžić za pravna pitanja i Senad Kusur za omladinu i medije. Ovom Islamskom zajednicom, u stvarnosti i potpuno, upravljaju braća Podojak, Senad i Vehid, i ta činjenica predstavljala je dugo vremena problem Reisu Mustafi Ceriću. Njegov uticaj na ovu zajednicu bio je ograničen činjenicom da je Vehid Podojak oženio kćerku osnivača Islamskog centra „DACHVERBAND“, čoveka koga su zvali „Vehabijski babo“ – Irfana Buzara.

2. DACHVERBAND – “ISLAMSKI CENTAR ZA POMOĆ NARODU BiH” – Beč, vodi Irfan Buzar, bivši dugogodišnji predsednik IC “Ebu Hanife – Beč”, predsednik najstarijeg bošnjačkog džemata u Austriji “Gazi Husrev beg”. Ova islamska zajednica je početkom 2012. godine pristupila jedinstvenoj Islamskoj zajednici Bošnjaka Austrije, ali je i dalje potpuno samostalna u finansiranju, verskom učenju i delovanju u krovnoj Islamskoj zajednici Austrije. Činjenica je da je upravo Irfan Buzar pružio utočište Hfz. Muhamedu Porči, angažovao ga da radi u ovom centru i omogućio nastanak i razvoj radikalne islamističke misli i organizacije u Beču. Najvažnija činjenica je, ipak, da je rođeni brat Irfana Buzara u stvari Hfz. Adnan Buzar, koji je bio glavni imam njegovog Islamskog centra i predsednik te Islamske zajednice, a koji je oženjen Badijom Khalil, ćerkom “Oca džihada” – “Oca borbe”, poznatog Arafatovog i palestinskog komandanta “Fataha”, koji se smatra tvorcem koncepta politički motivisanog terorizma. Buzar je delovao iz džemata „Ebu Hanife“ iz desetog okruga Beča, a kao najbliži saradnici smatrani su – braća Senad i Vehid Podojak, Esad ef. Memić, Samir ef. Redžepović, Sulejman ef. Šabanović, Saudin ef. Atanović, Rasim ef. Zahirović te braća Mujkić (vlasnici zatvorenog restorana “Balkan gril” u Beču sa novim restoranom “Ramada” kao bazom tj. centrom šireg delovanja u Beču).

3. UNIJA DŽEMATA SELEFIJSKE DAVE – koju predvodi Hf. Muhamed Porča sa Mesdžidom “Tevhid” u Dvanaestom okrugu Beča i prostorima za molitvu u Drugom, Trećem i Desetom okrugu Beča. Nepoznat je broj džemata pod kontrolom ove Unije ali je sigurno ovo najorganizovanija radikalna islamska ideja i praksa u Evropi. Hfz. Porča (rođ. 1966) je završio Gazi Husrev-begovu medresu u Sarajevu 1985/1986. Zajedno sa svojim prijateljima Senadom Podojkom (rođ. 1966) i rahmetli Jusufom Barčićem, rođ. 1967 – koji je za života predstavljao vođu svih selefija-vehabija u BiH, upravljajući njihovim pokretom kao vođa radikalne islamske zajednice iz Gornje Maoče (locirane pod Majevicom, na granici Brčko distrikta i Tuzlanskog kantona). Svi skupa zajedno sa Adnanom Buzarom (koji je stariji tri godine i koji je 1983. završio istu medresu) predstavljali su grupu radikalnih hodža čiji je duhovni učitelj i autoritet bio šejh Halid Hadžimulić, glavni imam Careve džamije u Sarajevu. U ovu grupu verskih radikala spadaju i Safet Kuduzović i njegov brat Abdulah.

4. Bosanski Vehabijski Džemati organizovani oko mesdžida “SAHAB” u Sedmom okrugu Beča – pod kontrolom šejha Nedžada Balkana “Ebu Muhamed” (bivši kik-bokser rodom iz Tutina u Sandžaku – Srbija) je najradikalniji verski vođa ali i najslabiji. Za mnoge on je “Vođa neznalica”, za Porču je dugo vremena bio predavač (vodio molitve i držao hutbe) u mesdžidima i potreban verski fenomen, koji svojim radikalizmom odvlači pažnju od onog što rade Porča, Buzar ili Podojak.

Evidentno je da sve četiri islamske zajednice Bošnjaka imaju snažne personalne veze i odnose i da je Islamska zajednica Austrije najvažniji amortizer pritiska austrijskih službi bezbednosti na ove zajednice. Ove islamističke organizacije i njihova povezanost sa globalnim terorizmom ali i sa političkom strukturom Bakira Izetbegovića, njegovom strankom i delovima Islamske zajednice BiH, bitno ograničavaju objektivan pristup austrijskih političara (poput Valentina Incka) i generala austrijske vojske koji, već dugo vremena, upravljaju operacijom „Altea“ i komanduju snagama „EUFOR-a“ u BiH. Zato je uloga austrijske vlade u BiH, uglavnom negativna i pristrasna.

Vehabijsko učenje i njegova agresivnost – snažna podrška finansijske i verske „super-sile“ Saudijske Arabije, status koji Saudijska Arabija i njeni vladari imaju u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi, uz mrežu koja snažno deluje i postaje sve organizovanija i agresivnija – pred Evropsku uniju postavlja mnoga pitanja izgradnje i funkcionisanja jedinstvenog sistema bezbednosti. Taj sistem ne može biti puki zbroj nacionalnih policija i planski oslabljenih obaveštajno-bezbednosnih agencija. On mora biti sposoban da uoči bezbednosne izazove i adekvatno (pre svega jedinstveno) odgovori na njih, i da prepozna partnere i saveznike koji su itekako potrebni zapadu da bi očuvao svoju bezbednost i mir svojim građanima u borbi sa zlom.

Vehabizam je najveći bezbednosni problem i izazov za svaku zajednicu u razvoju i na taj problem se ne može odgovarati instrumentima kulturnog i verskog sadržaja. Prava pozornica na kojoj Vehabizam vodi i dobija mnoge bitke jeste bezbednost. Religija je tu samo da uspori ili spreči tako potrebnu akciju i inicijativu. To nije problem za jedan dan: to će vremenom biti najveća kočnica daljeg profilisanja Evropske unije kao demokratske zajednice nacionalno i kulturno zrelih nacija i država.

Izvor: Fond Strateške Kulture