Sarajevske kadije i nekažnjeni zločinci u parlamentu BiH

Volfgang Petrič, bivši Visoki predstavnik, u Sarajevu je 23. maja 2002. godine doneo Odluku o donošenju Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom veću na nivou BiH, ali i na nivou entiteta. Dok je za ovaj zakon, prividno, kako-tako na saveznom nivou, mogao naći i neka, istina neubedljiva, uporišta, u Aneksu 4 Dejtonskog sporazuma, za entitetske je prethodno morao izmeniti ustave Federacije i Republike Srpske amandmanima koji se odnose na način, izbor i imenovanje sudija. Ove odluke Visokog predstavnika neki su nazvali „odlukama sa Butmirskog aerodroma“ (Petrič je već spakovao kofere i napuštao BiH), koje su predstavljale prethodnicu tajno planirane degradacije Dejtonskog sporazuma i korak ka uspostavljanju dominacije saveznih institucija i unitarizacije zemlje. Ovaj nerazumni eksperiment međunarodne zajednice uništio je pravo i pravdu u BiH i prisilio Evropsku uniju da u reformu ovakvog sistema koji ne postoji nigde na planeti uloži nekoliko stotina miliona eura (u „najgori pravosudni sistem“, kako pišu: Deutsche Welle, Sunday Times, Al Jazeera, The New York Times, Der Standard, Der Kurier, Die presse, Le Figaro, La stampa, La Republica… i naravno svi regionalni i lokalni mediji). To pravosuđe štitilo je mudžahedine, teroriste, džihad ratnike, ekstremiste, ali i radikalizam i korupciju porodice Izetbegović.

Gotovo da postoji puna saglasnost i velikih sila koje oblikuju stvarnost BiH, da je pravosuđe ahilova peta i najgori stub vlasti u BiH. Ipak, kada iz Republike Srpske dođu primedbe na račun tog i takvog pravosuđa, odmah se u Sarajevu, Briselu, Berlinu, Londonu i Vašingtonu digne „kuka i motika“ da brani „autoritet pravosudnih institucija“. Iako krivična istraga zbog atentata na premijera Vlade Srbije Aleksandra Vučića, tapka u mestu ili korača unazad, ipak se najgori i najštetniji uticaj tog kriminalnog pravosuđa pokazao u sferi kažnjavanja ratnih zločina. U načinu na koji je upravljalo predmetima ratnih zločina pravosuđe BiH je izgradilo sistem jednonacionalne krivice za rat, doprinelo falsifikatima činjenica i bitno uticalo na kreiranje lažne istorijske slike koja u potpunosti amnestira Izetbegoviće (Aliju i Bakira) i razne kriminalce i ubice.

Tako su oslobođeni krivice neljudi poput Ilije Jurišića u Tuzli – kriminogenog policajca koji je naredio da se puca na mlade regrute, koji u koloni, bez borbenog poretka, u dogovoru sa muslimanksim vlastima i UNPROFOR-om pokušavaju napustiti Tuzlu i otići kući. Tu je i slučaj zločinačkog Zaima Backovića, čoveka koji je svojom naredbom, uličarskim radikalizmom i verskim fanatizmom Dobrovoljačku ulicu zalio krvlju nevinih ljudi. Danas ovaj ekstrem nastupa kao poslanik u Zastupničkom domu Parlamenta BiH te u odborima odlučuje o bezbednosti, odbrani i nadzoru nad Obaveštajnom službom. I ne samo on: Parlament Bosne i Hercegovine je primjer zločinačke institucije u kojoj glavnu reč vode ljudi poput Šemsudina Mehmedovića, ratnog šefa policije u Tešnju a danas poslanika u Parlamentu BiH, koji kao potpredsednik zajedničke komisije za odbranu i bezbednost bitno utiče da ova zemlja postane i ostane izvor terorizma. Kad se uzme u obzir da Zastupničkim domom Parlamenta BiH predsedava Šefik Džeferović, neosuđeni ratni zločinac sa Vozuće, ratni šef regionalne policije u Zenici tzv. Centra Službi bezbednosti, onda postaje jasno, da u Bosni i Hercegovini nikada neće doći do pomirenja jer su mu najveća smetnja pravosuđe koje sudi samo Srbima, zakonodavna vlast koju predstavljaju zločinci i izvršna vlast u kojoj na svim nivoima odlučuje Stranka demokratske akcije podržana od političkih sluga iz drugih partija, kao i stranaka tzv. Saveza za promene iz Republike Srpske. Odnos međunarodne zajednice u BiH – način na koji anatemišu Srbe a političkom Sarajevu gledaju kroz prste, dovodi u pitanje opstanak BiH.

Šemsudin Mehmedović i prva ritualna odrubljivanja glava

Ratnom načelniku muslimanske policije u Tešnju Šemsudinu Mehmedoviću, bivšem potpredsedniku SDA i bivšem predsedniku Kluba poslanika SDA a danas poslaniku te stranke u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, potpredsedniku Zajedničke komisije za bezbednost i odbranu, u septembru 1992. godine mudžahedini su na poklon u stanicu policije doneli četiri odsječene glave, srpskih pozadinaca koji su sa manjerkama, kanticama i zapregom zalutali i bili zarobljeni kod „Crnog vrha“ između opština Teslić i Tešanj!

U šokantnom izveštaju tužilaštva i opširnom iskazu zaštićenog svedoka, čiji je transkript procureo u javnost, tvrdi se da je Mehmedović mudžahedinu koji mu je doneo odsečene srpske glave zauzvrat poklonio niklovani pištolj i obećao da će ga pohvaliti kod vođe zloglasnog odreda „El mudžahid“, Abdel Kadeer Mokhtarija zv. Abu Maali, s kojim je načelnik tešanjske policije tokom rata blisko sarađivao! U istom svedočenju Mehmedović se teško optužuje i za ratne zločine, koji uključuju ubistva, mučenja i maltretiranja zarobljenih srpskih civila iz Tešnja i okoline, koji su držani zatočeni u logoru u krugu policijske stanice u tom gradu. Prema izjavi svedoka, (Bošnjaka, muslimana, pripadnika policije u Tešnju, pod komandom Mehmedovića) odsečene srpske glave iz baze u selu Jablanica doneo je mudžahedin po imenu Zeid, koji se, u pratnji policajaca Envera i Amira Beše, te Besima Sejdića, dovezao pred policijsku stanicu u Tešnju u terenskom vozilu.

„…Zeid je uzeo prtenu vreću i uneo je u zgradu policije, bacivši je na sto dežurnog policajca Hakije Hadžana, koji je ishitreno upitao: „Šta ste to doneli, braćo?“ Zeid je na to odgovorio: „Što je načelnik tražio, mi smo uradili. Doneli smo, brate, četiri vlaške glave njemu na poklon“ – ispričao je svedok, naglašavajući da je nakon toga u stanici policije nastalo opšte grljenje i ljubljenje mudžahedina i policajaca. Svedok navodi i to da je Mehmedović došao u stanicu na poziv dežurnog policajca, koji je putem motorole koristio šifru „Hum 101“.

„…Dežurni policajac radosno mu je saopštio da su braća iz Jablanice donela hediju (poklon) i da on traži muštuluk. Nedugo zatim došao je Šemso (Mehmedović) u društvu Emira Ahmetovića. Tada je Zeid uzeo vreću i istresao glave u hodnik. Glave su bile krvave, sa stravičnim izrazom lica. Na mestu na kom su odsečene videlo se da su nečim tupim odvaljene, a po temenu su se videle rupe, najverovatnije od udaraca tupim predmetom. Na jednoj glavi nije bilo ušiju i nosa, a na jednoj nije bilo oka“ – navodi svedok u svom iskazu. Prema daljim navodima svedoka, Mehmedović je pljunuo u pravcu odsečenih glava i rekao da je šteta što su odsečene samo četiri: „Da ste, bogdom, odsekli i hiljadu drugih“, rekao je Mehmedović i, naredio policajcima Emiru Ahmetoviću, Smailu Smailbegoviću i Hakiji Hadžanu da pokupe odsečene glave i zakopaju ih ispod zgrade bolnice u Tešnju. Mehmedović je potom mudžahedina Zeida nagradio niklovanim revolverom, koji je doneo iz kancelarije: „Ovo je pronađeno kod jednog Srbina odavde. Njemu više sigurno nikada neće trebati, a evo tebi. Jeste da ćeš njime moći samo šest Vlaha ubiti“, rekao je tom prilikom Mehmedović, i dodao da će Zeida i lično pohvaliti glavnom emiru odreda, Abu Maaliju (Abdel Kadeer Mokhtariju, kasnije Halid ibn Abdullah i Halid Ćatić) kada dođe u Jablanicu.

Ritualno odsečene glave vojnika Srpske uručene Mehmedoviću

Mudžahedin koga pominje svedok i koji je Mehmedoviću doneo glave na poklon je bio hrvatski obavještajac, „Zeid“, koji je u BiH prividno stigao iz Francuske i koji je, navodno, iz katoličanstva prešao na islam. Po nalogu Mehmedovića i vlasti SDA u Sarajevu, dobio je i BiH državljanstvo, ali se nije odrekao hrvatskog i danas živi uglavnom u Hrvatskoj, iako deluje u BiH, ali pod drugim imenom sa lažnim ispravama.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske zvanično je protiv Šemsudina Mehmedovića 2005. godine podnelo izveštaj o počinjenom krivičnom delu ratnog zločina protiv čovečnosti i protiv civilnog stanovništva na području opštine Tešanj. Krivična prijava primljena je iste godine u Okružnom tužilaštvu u Doboju, gde su po ovoj prijavi obavljene određene istražne radnje ali je, po nalogu Suda BiH, slučaj 2006. godine prebačen u Tužilaštvo BiH. Šest godina posle, ovaj predmet preuzeli su Viši inspektori agencije SIPA: Mario Kapetanović i Dženana Omerhodžić. Već naredne godine dostavili su izveštaj o počinjenom krivičnom delu ratnog zločina Tužilaštvu BiH te u okviru predmeta, kodnog naziva „Ozren“, uhapsili Mehmedovića.

U ovoj istrazi SIPA se suočila s opstrukcijama Tužilaštva BiH, objavila je Kristina Jozić portparol agencije, te naglasila da nisu imali podršku Tužilaštva i glavnog tužioca Gorana Salihovića. Mehmedovića su pripadnici SIPA uhapsili, 19.07.2013. godine, bez naloga Tužilaštva BiH a u skladu s članom 139 Zakona o krivičnom postupku BiH. Mehmedović je nakon 24 sata oslobođen iz pritvora, nikada više nije procesuiran, a protiv tadašnjeg direktora agencije Gorana Zubca Tužilaštvo je pokrenulo krivični postupak, vezan za proteste u Sarajevu, u kojima je zapaljena zgrada Predsedništva BiH i bukvalno ga smenilo.

Nakon što je agenciju SIPA preuzeo polupismeni poltron Perica Stanić iz SDS-a, poslušnik Bakira Izetbegovića, i viši inspektori Kapetanović i Omerhodžić suspendovani su sa sličnim bizarnim razlozima i do dan danas nisu vraćeni na posao u ovu agenciju. Međutim, uspeli su u izvještaju nepobitno utvrditi sledeće: „U pritvorskim prostorijama neki građani srpske nacionalnosti zadržavani su i do devet meseci bez ikakvog zakonskog osnova. Oni su višestruko ispitivani od strane pripadnika tadašnje Službe državne bezbjednosti SJB Tešanj, pripadnika Kriminalističke policije i pojedinih policajaca, prilikom čega su od njih pishičkim i fizičkim zlostavljanjem iznuđivana priznanja, a na osnovu kojih su neki i pravomoćno presuđeni na zatvorske kazne od 12 godina“. Istragom SIPA utvrđeno je i da je Mehmedović lično učestvovao u nekim ispitivanjima i iznuđivanjima priznanja od srpskih civila te ih prisiljavao na služenje u Armiji RBiH, te da je jedan srpski civil umro zbog fizičkog maltretiranja u garažama policijske stanice u Tešnju. Detaljno su opisani metodi mučenja, od odvođenja logoraša na kopanje rovova na prvim linijama fronta do polivanja vodom iz šmrkova usred zime u dvorištu stanice policije, po Mehmedovićevom naređenju. Opisan je i slučaj ubistva starca iz sela u okolini Tešnja, koji je uhapšen jer je pekao rakiju.

Mehmedović je specijalcima naredio da tuku starca, koji se prezivao Avrak. U jednom momentu starac je od udaraca pao niz stepenice. Kad je utvrđeno da je mrtav, Mehmedović je naredio da ga prebace u bolnicu, gde je ustanovljeno da je podlegao povredama od pada sa stepenica, pošto se navodno sam sapleo – piše u izveštaju.

Tokom istrage o ratnom zločinu nad Srbima u Tešnju pripadnici agencije SIPA „zadokumentovali” su i da je Šemsudin Mehmedović uticao na svedoke i upućivao pretnje svedocima i pripadnicima SIPA s ciljem ometanja istrage. „Postojali su i spiskovi za likvidaciju određenih osoba zbog čega je SIPA Tužilaštvu BiH podnela izveštaj protiv Mehmedovića zbog ometanja rada pravosuđa“, navedeno je u saopštenju agencije SIPA. To nije jedini kriminal bivšeg šefa policije Tešnja, veliki je spisak njegovih nekažnjenih dela.

U prvoj optužnici, sa kojom je bio suočen Mehmedović, Kantonalno tužilaštvo Zenica još 2003. godine je utvrdilo kako je u novembru 1996. podelom oružja, vrednog više od 500.000 KM, nanesena šteta od 9.140 maraka, jer građani u međuvremenu nisu vratili osam „heklera“ i 3.800 komada metaka. U toku suđenja pred Opštinskim sudom, tužilaštvo je promenilo optužnicu, tvrdeći da je Federalni MUP u stvari oštećen za 514.000 KM.

U novoj optužnici iz 2004. se tvrdilo da je Šemsudin Mehmedović „u toku novembra 1996. u Zenici, u svojstvu ministra MUP-a Ze-Do kantona i načelnika CSB-a Zenica, postupio suprotno obavezama iz Aneksa 11 Dejtonskog sporazuma, da sve naoružanje i MTS stavi pod kontrolu IPTF-a, i pored upozorenja ministra FMUP-a i njegovog zamenika da mora ispoštovati ovu obavezu“. Mehmedović je, prema optužnici, naredio da se iz policijskog magacina u Zenici dislocira 500 pušaka „argentinki“ i 50 „heklera“, 38.000 metaka kalibra 7,62 mm i 90 granata za RPG. Oružje i municija su podeljeni na području Zenice i Tešnja. Na području opštine Zenica oružje i municija su podeljeni meštanima planinskih sela Puhovac, Briznik i Orahovica. Prema optužnici, Halimu (Islama) Spahiću iz Puhovca dato je 80 pušaka „argentinki“ i 6.000 metaka; Senaidu (Osmana) Hasiću iz Briznika 125 „argentinki“ i 10.000 metaka; Ahmetu (Huseina) Brkiću iz Briznika 50 „argentinki“ i 10.000 metaka; Zahidu (Ibrahima) Pašaliću 50 „argentinki“ i 5.000 metaka; Rami (Huse) Čišiću 95 „argentinki“ te 2.000 metaka i 90 granata za RPG. Istovremeno je 50 „heklera“ predato, prema optužnici, policajcu Benjaminu (Hasana) Mehmedoviću u Tešnju.

Korajlić se teretio da je izvršio usmeno naređenje Šemsudina Mehmedovića podelivši oružje na području Zenice i Tešnja. Benjamin Mehmedović se tereti da je „bio svestan da se, suprotno zakonu, deli 50 ‘heklera’ građanima“. Također, Benjamin Mehmedović se tereti da je po jedan „hekler“ dao Mirzi Lišinoviću i Enveru Ibrahimkadiću iz Tešnja. Ovi „hekleri“ su bili kod građana od novembra 1996. do novembra 2000, kada su oduzeti.

Prema podacima Federalnog MUP-a, „heklere“ u Tešnju su, lično ili putem posrednika, preuzeli: Osman Brka (preuzeo Fikret Bešo); Mehmed Ćeman, Mirsad Ahmić (preuzeo Mehmed Ćeman); Salko Đogić, Fikret Bešo, Sabahudin Sinanović, Osman Krličević, Himzo Krličević, Mujo Zukanović (preuzeo Osman Krličević); Senad Terzić je preuzeo oružje za sebe, te Adema Omahića, Nedžada Hrvića, Saliha Omerbašića, Senada Čehajića i Fikreta Garića; Hamdo Vejzić (preuzeo Adem Omahić); Sakib Muminović, Edib Zaimović, Husejn Brkić, Nedžad Korajlić, Mensur Krdžalić (preuzeo Nedžad Korajlić); Husein Ahmić, Enes Hadžić, Ibrahim Salkanović, Mirza Lišinović, Enver Ibrahimkadić, Husein Honić, Šaban Sivić, Hamdo Kurdić, Fuad Šišić (preuzeo Abaz Alić); Iso Vehab, Izudin Ahmetlić, Abaz Alić, Emir Ahmetović, Mensur Ruštić, Jasmin Helja i Berzad Velašević.

Ni od ovog predmeta nije bilo ništa kao ni od događaja iz 2013. godine kada su, prvo u julu te godine, istražioci SIPA u okolini sela Kaloševići, kod Tešnja, pronašli 588 projektila za ručni bacač, barutna punjenja za projektile i 60 projektila za bestrzajni top a zatim, na lokalitetu Trešnjev panj, na području opštine Tešanj, po dojavi građana, pripadnici MUP-a ZDK i SIPA pronašli 1. novembra iste godine više od 600 granata za bestrzajne topove.

Mehmedovićeva povezanost sa mudžahedinima, a posebno sa tzv. Alžirskom grupom, koja je od strane vlasti u BiH isporučena Sjedinjenim Američkim Državama i upućena u vojnu bazu Guantanamo gde su proveli od 8 do 11 godina, je sigurno važan razlog zbog koga Izetbegovićeva (od Alije do Bakira) vlast ne sme žrtvovati ovog policajca prividno lokalnog značaja. Članovi Alžirske grupe su tokom celog rata boravili u Tešnju i upravo ih je Mehmedović venčao sa Bošnjakinjama, stvarajući zakonske uslove da dobiju državljanstvo Bosne i Hercegovine i zajedno sa još 1170 drugih mudžahedina izigraju Dejtonski sporazum.

Izvor: Fond Strateške Kulture