predrag ceranicКада је и званично потврђено да ће отварању Ферхат-пашине џамије у Бањa Луци, познатије као Ферхадија, присуствовати турски премијер Ахмет Давутоглу, код организатора скупа, а првенствено у органима безбедности, упаљен је „црвени метео аларм“. Разлога за бојазан да би се током свечаног отварања џамије саграђене 1579.[1] године, а порушене током рата у Босни, могли догодити инциденти или већи нереди, било је на претек. Најављена церемонија отварања многе је подсетила на постављање камена темељца за ову џамију 7. маја 2001. године, када је у Бања Луци дошло до нереда које је изазвала група од 4000 демонстраната који су каменовали окупљене Бошњаке, запалили аутобусе којима су допутовали у Бања Луку, и сукобили се с полицијом. Такође, напад на премијера Србије Вучића у Поточарима, у јулу месецу прошле године, током обележавања двадесетогодишњице трагичних догађаја, још нерасветљен од органа правосуђа БиХ, није могао бити заобиђен као разлог за бригу, у смислу могућег „реванша“ Срба у Бања Луци. Сем тога, церемонији отварања присуствовали су највиши званичници Српске и БиХ, представници међународне заједнице и комплетан дипломатски кор, као и и 270 акредитованих новинарских екипа, што је значило да су припадници Министарства унутрашњих послова Републике Српске имали пуне руке посла. Међутим, отварање Ферхадије протекло је без икаквог инцидента, у опуштеној атмосфери која је била видна у граду на Врбасу.

На платоу испред џамије, окупило се више хиљада гостију. Председник Републике Српске Милорад Додик, иако је био најављен као говорник, није се обратио у официјелном делу церемоније, што је објаснио мишљењем да је ово, пре свега, верски догађај. Акценат, рекао је, треба ставити на ставове верских званичника изнесене у Бањалуци. „Најбоље би било да политичари данас нису ни говорили, али очигледно је да без њих не може“, нагласио је председник Српске. На кога је мислио? На онога чији је говор изазвао бројна реаговања – на премијера Турске у оставци, Ахмета Давутоглуа, који је дан раније дао оставку, што је била кулминација његових неспоразума са председником Турске Ердоганом, који га је перманентно оптуживао да је амерички човек и да је у спрези са завереницима. Шта је Давутоглу тачно рекао?

Давутоглу је у свом 40-минутном говору истакао важност отварања Ферхадије, али није пропустио и то да спомене Алију Изетбеговића, поручивши да ће БиХ бити онаква каквом ју је он замислио, да су Турци „били овде, да су сада овде и да ће бити заувек“. „Када неком у Сарајеву крв крене на нос, у Турској крв иде из жиле куцавице. Када се овде оштети камен џамије у Турској је земљотрес“, истакао је Давутоглу.[2]

Да ли је Давутоглу говорио метафорички или је најавио политику Турске на Балкану, која се може сажети у „били смо овде, сада смо овде, бићемо овде заувек“? Када се упореди оно што је Давутоглу изнио у својој књизи „Стратегијске дубине“[3], са потезима које повлачи званична Турска, пре ће бити да се ради о спољњој политици, општеприхваћеној од политичког врха Турске, чија платформа ће остати актуелна и након Давутоглуове оставке. Наиме, у поменутој књизи Давутоглу објашњава да би за пројект обнове утицаја Османског царства, односно данашње Републике Турске као његовог наследника, као „грађевински материјал“ послужило муслиманско становништво појединих регија.[4]

davatoglu-banja luka

Он Бошњаке и Албанце сматра за два „темељна и традиционална ослонца османско-пантуркистичке политике на Балкану“. Давутоглу простор који се протеже од Бихаћа, преко Федерације БиХ, затим Рашке, Косова и Метохије, Албаније, Македоније, Кирџалије до Тракије, сматра за коридор које је од велике важности за Републику Турску. Овај простор је раније дефинисан као зелена трансверзала. У својој књизи Давутоглу описује три концентрична геополитичка круга, односно турске интересне сфере. У „Унутрашњем кругу“ се налазе Република Србија (Косово и Метохија), Република Албанија и Република Македонија; у „Средишњем кругу“ су Република Србија, Република Грчка, Република Бугарска и Босна и Херцеговина; док „Спољни круг“ чине Република Хрватска, Република Мађарска и Република Румунија.[5]

Када се Давутоглуове тезе имају на уму, распоред потеза Турске, сарадња са Саудијском Арабијом и Катаром, као и конфронтација са Русијом, никога не чуди. Коначно, реализација стратегијске дубине захтевала је стварање политичко – територијалних претпоставки. Политичке су остварене, а по свему судећи следе и територијалне, што се може закључити не само на основу доктрине неоосманизма, већ и по изјави Ердогана од 15. 09. 2012. године, која је дата у Сарајеву, и остала прилично незапажена. Ердоган је рекао да ће Турска на Сарајево гледати „оком срца и оком љубави“[6]. Посматрајући Сарајево са околних брда, Ердоган је био еуфоричан, али порука је јасна. Сувишно је подсећати на дугогодишњу пријатељску везу Ердогана и Бакира Изетбеговића.

То треба имати у виду када се читају Изетбеговићеве поруке које су софистициране, интелигентне, којима се континуирано указује на судбину Срба који стану на пут „држави БиХ“, односно „стратегијској дубини“. То што Сарајево не поштује принципе ЕУ, што се види и кад је реч о резултатима пописа становништва и механизма координације, у ЕУ као да никога не брине. Изетбеговић отворено и систематски опструише пут БиХ у ЕУ и уопште му није стало до ЕУ, већ једино да БиХ постане власник војне имовине у оба ентитета.

Намера Турске је да се „угнезди“ на Балкану куповином компанија, политичара, челних људи у полицији и војсци. Не треба губити из вида да Турска има способну обавјештајну службу и да води обавештајне службе туркофонских земаља. Симпатије према Турској у БиХ, на Косову и у Албанији су велике. Политичка и економска доминација Турске на Балкану  Русији на овом простору затвара врата. Уједно, отвара се пут према Украјини и Закавказју, где је Анкара већ извела „показну вежбу“ анимирајући Азербејџан да „опипа пулс“ Јерменима, односно Москви. Турска својим уласком на Балкан умјесто ИСИЛ-а (којег центри моћи припремају за будуће активности против Русије) реализује процену да би упади ИСИЛ-а на Балкан били контрапродуктивни, јер би се џихадистима земље Балкана оштро супротставиле, а супротставила би се и ЕУ, која је почела благонаклоно гледати на Србе као на савезнике. Све нам је то поручио Давутоглу у Бања Луци речима да су Турци „били овде, да су сада овде и да ће бити заувек“.

________________________________

[1] Ферхат-пашина џамија (Ферхадија) је саграђена од откупнине којом је глава Херберта VIII Турјашког (њем. Herbert VIII Auersperg) њемачког кнеза, откупљена од босанског санџак-бега Ферхат паше Соколовића, по којем је и добила име. Херберт Турјашки је погинуо у бици са Османлијама на Будачком пољу 1575. године, када је са мањом личном гардом покушао да разбије турски одред. Глава му је одрубљена и предата султану у Истанбул. Главу је родбина Турјашког откупила за велику своту.

[2] http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=200604

[3] Давутоглу, Ахмет: Стратегијске дубине – међународни положај Турске, Службени гласник, Београд, 2014.

[4] Дарко Танасковић: Неоосманизам – повратак Турске на Балкан, ЈП „Службени гласник“, Београд, 2010.

[5] https://hr.wikipedia.org/wiki/Neoosmanizam

[6] http://vijesti.ba/clanak/105601/turska-ce-na-sarajevo-gledati-quot-okom-srca-i-okom-ljubavi-quot


Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Шта је Даватоглу поручио у Бања Луци?

* Обавезна поља