Šta je Davatoglu poručio u Banja Luci?

Kada je i zvanično potvrđeno da će otvaranju Ferhat-pašine džamije u Banja Luci, poznatije kao Ferhadija, prisustvovati turski premijer Ahmet Davutoglu, kod organizatora skupa, a prvenstveno u organima bezbednosti, upaljen je „crveni meteo alarm“. Razloga za bojazan da bi se tokom svečanog otvaranja džamije sagrađene 1579.[1] godine, a porušene tokom rata u Bosni, mogli dogoditi incidenti ili veći neredi, bilo je na pretek. Najavljena ceremonija otvaranja mnoge je podsetila na postavljanje kamena temeljca za ovu džamiju 7. maja 2001. godine, kada je u Banja Luci došlo do nereda koje je izazvala grupa od 4000 demonstranata koji su kamenovali okupljene Bošnjake, zapalili autobuse kojima su doputovali u Banja Luku, i sukobili se s policijom. Takođe, napad na premijera Srbije Vučića u Potočarima, u julu mesecu prošle godine, tokom obeležavanja dvadesetogodišnjice tragičnih događaja, još nerasvetljen od organa pravosuđa BiH, nije mogao biti zaobiđen kao razlog za brigu, u smislu mogućeg „revanša“ Srba u Banja Luci. Sem toga, ceremoniji otvaranja prisustvovali su najviši zvaničnici Srpske i BiH, predstavnici međunarodne zajednice i kompletan diplomatski kor, kao i i 270 akreditovanih novinarskih ekipa, što je značilo da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske imali pune ruke posla. Međutim, otvaranje Ferhadije proteklo je bez ikakvog incidenta, u opuštenoj atmosferi koja je bila vidna u gradu na Vrbasu.

Na platou ispred džamije, okupilo se više hiljada gostiju. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, iako je bio najavljen kao govornik, nije se obratio u oficijelnom delu ceremonije, što je objasnio mišljenjem da je ovo, pre svega, verski događaj. Akcenat, rekao je, treba staviti na stavove verskih zvaničnika iznesene u Banjaluci. „Najbolje bi bilo da političari danas nisu ni govorili, ali očigledno je da bez njih ne može“, naglasio je predsednik Srpske. Na koga je mislio? Na onoga čiji je govor izazvao brojna reagovanja – na premijera Turske u ostavci, Ahmeta Davutoglua, koji je dan ranije dao ostavku, što je bila kulminacija njegovih nesporazuma sa predsednikom Turske Erdoganom, koji ga je permanentno optuživao da je američki čovek i da je u sprezi sa zaverenicima. Šta je Davutoglu tačno rekao?

Davutoglu je u svom 40-minutnom govoru istakao važnost otvaranja Ferhadije, ali nije propustio i to da spomene Aliju Izetbegovića, poručivši da će BiH biti onakva kakvom ju je on zamislio, da su Turci „bili ovde, da su sada ovde i da će biti zauvek“. „Kada nekom u Sarajevu krv krene na nos, u Turskoj krv ide iz žile kucavice. Kada se ovde ošteti kamen džamije u Turskoj je zemljotres“, istakao je Davutoglu.[2]

Da li je Davutoglu govorio metaforički ili je najavio politiku Turske na Balkanu, koja se može sažeti u „bili smo ovde, sada smo ovde, bićemo ovde zauvek“? Kada se uporedi ono što je Davutoglu iznio u svojoj knjizi „Strategijske dubine“[3], sa potezima koje povlači zvanična Turska, pre će biti da se radi o spoljnjoj politici, opšteprihvaćenoj od političkog vrha Turske, čija platforma će ostati aktuelna i nakon Davutogluove ostavke. Naime, u pomenutoj knjizi Davutoglu objašnjava da bi za projekt obnove uticaja Osmanskog carstva, odnosno današnje Republike Turske kao njegovog naslednika, kao „građevinski materijal“ poslužilo muslimansko stanovništvo pojedinih regija.[4]

On Bošnjake i Albance smatra za dva „temeljna i tradicionalna oslonca osmansko-panturkističke politike na Balkanu“. Davutoglu prostor koji se proteže od Bihaća, preko Federacije BiH, zatim Raške, Kosova i Metohije, Albanije, Makedonije, Kirdžalije do Trakije, smatra za koridor koje je od velike važnosti za Republiku Tursku. Ovaj prostor je ranije definisan kao zelena transverzala. U svojoj knjizi Davutoglu opisuje tri koncentrična geopolitička kruga, odnosno turske interesne sfere. U „Unutrašnjem krugu“ se nalaze Republika Srbija (Kosovo i Metohija), Republika Albanija i Republika Makedonija; u „Središnjem krugu“ su Republika Srbija, Republika Grčka, Republika Bugarska i Bosna i Hercegovina; dok „Spoljni krug“ čine Republika Hrvatska, Republika Mađarska i Republika Rumunija.[5]

Kada se Davutogluove teze imaju na umu, raspored poteza Turske, saradnja sa Saudijskom Arabijom i Katarom, kao i konfrontacija sa Rusijom, nikoga ne čudi. Konačno, realizacija strategijske dubine zahtevala je stvaranje političko – teritorijalnih pretpostavki. Političke su ostvarene, a po svemu sudeći slede i teritorijalne, što se može zaključiti ne samo na osnovu doktrine neoosmanizma, već i po izjavi Erdogana od 15. 09. 2012. godine, koja je data u Sarajevu, i ostala prilično nezapažena. Erdogan je rekao da će Turska na Sarajevo gledati „okom srca i okom ljubavi“[6]. Posmatrajući Sarajevo sa okolnih brda, Erdogan je bio euforičan, ali poruka je jasna. Suvišno je podsećati na dugogodišnju prijateljsku vezu Erdogana i Bakira Izetbegovića.

To treba imati u vidu kada se čitaju Izetbegovićeve poruke koje su sofisticirane, inteligentne, kojima se kontinuirano ukazuje na sudbinu Srba koji stanu na put „državi BiH“, odnosno „strategijskoj dubini“. To što Sarajevo ne poštuje principe EU, što se vidi i kad je reč o rezultatima popisa stanovništva i mehanizma koordinacije, u EU kao da nikoga ne brine. Izetbegović otvoreno i sistematski opstruiše put BiH u EU i uopšte mu nije stalo do EU, već jedino da BiH postane vlasnik vojne imovine u oba entiteta.

Namera Turske je da se „ugnezdi“ na Balkanu kupovinom kompanija, političara, čelnih ljudi u policiji i vojsci. Ne treba gubiti iz vida da Turska ima sposobnu obavještajnu službu i da vodi obaveštajne službe turkofonskih zemalja. Simpatije prema Turskoj u BiH, na Kosovu i u Albaniji su velike. Politička i ekonomska dominacija Turske na Balkanu  Rusiji na ovom prostoru zatvara vrata. Ujedno, otvara se put prema Ukrajini i Zakavkazju, gde je Ankara već izvela „pokaznu vežbu“ animirajući Azerbejdžan da „opipa puls“ Jermenima, odnosno Moskvi. Turska svojim ulaskom na Balkan umjesto ISIL-a (kojeg centri moći pripremaju za buduće aktivnosti protiv Rusije) realizuje procenu da bi upadi ISIL-a na Balkan bili kontraproduktivni, jer bi se džihadistima zemlje Balkana oštro suprotstavile, a suprotstavila bi se i EU, koja je počela blagonaklono gledati na Srbe kao na saveznike. Sve nam je to poručio Davutoglu u Banja Luci rečima da su Turci „bili ovde, da su sada ovde i da će biti zauvek“.

________________________________

[1] Ferhat-pašina džamija (Ferhadija) je sagrađena od otkupnine kojom je glava Herberta VIII Turjaškog (njem. Herbert VIII Auersperg) njemačkog kneza, otkupljena od bosanskog sandžak-bega Ferhat paše Sokolovića, po kojem je i dobila ime. Herbert Turjaški je poginuo u bici sa Osmanlijama na Budačkom polju 1575. godine, kada je sa manjom ličnom gardom pokušao da razbije turski odred. Glava mu je odrubljena i predata sultanu u Istanbul. Glavu je rodbina Turjaškog otkupila za veliku svotu.

[2] http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=200604

[3] Davutoglu, Ahmet: Strategijske dubine – međunarodni položaj Turske, Službeni glasnik, Beograd, 2014.

[4] Darko Tanasković: Neoosmanizam – povratak Turske na Balkan, JP „Službeni glasnik“, Beograd, 2010.

[5] https://hr.wikipedia.org/wiki/Neoosmanizam

[6] http://vijesti.ba/clanak/105601/turska-ce-na-sarajevo-gledati-quot-okom-srca-i-okom-ljubavi-quot

Izvor: Fond Strateške Kulture