Шта то Руси не разумеју а по њих је опасно

Напади Вашингтона на Русију прешли су границе апсурда, право у територију лудила. Нови шеф америчког државног бироа за емитовање Ендру Лек (Andrew Lack) прогласио је руску агенцију RT – која емитује програм на бројним језицима – за терористичку организацију попут Боко Харам или Исламске Државе. За то време, кредитни биро Стандард енд Пур (Standard and Poor’s [1]) је прогласио руске обвезнице за „смеће”.

Данас (26. јануара 2015 – прим. НМ) сам о тим лудачким делима дао изјаву за РТ. У прошлим временима, када је Америка била при здравој памети, Лек би због овакве изјаве био исмејан, морао би да поднесе оставку и склони се од очију јавности. Али у данашњем свету маште, који је исконструисала западна пропаганда, Лекова изјава се узима озбиљно, а РТ се проглашава терористичком претњом. Право говорећи, иако Боко Харам и Исламска Држава користе тероризам, то нису терористичке организације већ политичке организације које желе власт. Лек, међутим, не разуме ту разлику. Знам, могло би се рећи да му штошта недостаје (игра речи: на енглеском реч lack означава “недостатак” – прим. НМ).

Какви год били Лекови недостаци, сумњам да верује у сопствену глупост да је РТ терористичка организације. Шта је онда по среди?

Одговор је у томе што су сами западни медији постали проститутке, министарство пропаганде Вашингтона – и тако створили потребу за РТ, иранском Прес ТВ и Ал-џазиром. Што се више народа света окреће овим поштенијим изворима вести, све је мања способност Вашингтона да производи изговоре по сопственој мери.

РТ има велику публику на Западу. Контраст између истинитог извештавања РТ и лажи које бљују амерички медији угрожава контролу Вашингтона над чињеницама. И то је постало неприхватљиво.

Лек је зато послао поруку РТ: увуците рогове; престаните да извештавате мимо наше “партијске линије”; престаните да оспоравате чињенице Вашингтона и проститутки; придружите нам се или…

Другим речима, “слобода говора” коју на сав глас хвале Вашингтон и његови европске, канадске и аустралијске марионете значи тек слободу Вашингтона да лаже и пропагандише. А истина? Истина је највећа претња Вашингтону, и зато је истина – тероризам.

Вашингтон жели да избегне непријатност огољене репресије РТ – као што су њихови вазали у Британији урадили са иранском Прес ТВ. Радије би да ућуткају РТ. Отуд и Лекова порука: цензуришите сами себе.

Мишљења сам да се и РТ и Ал-џазира већ превише устручавају у свом извештавању. Обе мреже знају да не смеју бити претерано искрене, бар не сувише често.

Често се питам зашто власти у Русији допуштају да 20 одсто руских медија функционише као пета колона Вашингтона. Чини ми се да је разлог што Руси гаје наду да ће толеранција према отвореној пропаганди Вашингтона омогућити РТ и другим руским медијима да говоре истину у Америци. Врло је вероватно, међутим, да ће и ова руска нада о Западу на крају бити изневерена. Ако РТ забране или асимилују у „преститутке“ Запада, о томе нико неће рећи ни реч. Али ако руска влада забрани медијске агентуре Вашингтона, лажове све до једног, свакодневно ћемо слушати крике о руској репресији „слободе говора”. Јер ако се сећате, једини дозвољени „слободни говор” је пропаганда Вашингтона.

Да ли ће РТ бити забрањена због тога што говори истину, или ће се придружити легији пропагандиста Вашингтона, показаће време.

Друга тема интервјуа била је проглашавање руских обвезница за „смеће”.

Одлука Стандард-енд-Пура је без сумње политички чин. Доказ је онога што већ знамо, а то је да су америчке агенције за процену корумпиране политичке агентуре. Сећате ли се да су очигледно ђубре попут “нижеразредних” меница вредновали као “инвестициони потенцијал”? Те агенције плаћа Волстрит, и попут Волстрита оне служе америчким властима.

Политичка природа одлуке постаје јасна када се погледају чињенице. Не очекујте да то уради покварена финансијска штампа у САД, али зашто не бисмо ми? Хајде да сагледамо чињенице у контексту америчког дуга.

По цифрама које су доступне јавности, руски национални дуг је 11 одсто бруто државног производа (БДП). Амерички дуг је 105 одсто америчког БДП-а, скоро десет пута већи. При томе је стварни амерички дуг далеко већи од званичне процене, што смо документовали Дејв Кранзлер, Џон Вилијамс и ја (Dave Kranzler, John Williams).

Руски национални дуг по глави становника је 1.645 долара. Амерички је 56.952. Сума руског националног дуга је 235 милијарде долара. Амерички национални дуг је 18 трилиона – дакле 76,6 пута већи. По званичним подацима, амерички БДП је 17,3 трилиона долара, док је руски БДП 2,1 трилиона. Дакле, амерички БДП је осам пута већи од руског, али је амерички дуг 76,6 пута већи од руског!

Ако ичије менице треба сматрати за смеће, онда су то америчке. То је, дабоме, неизводљиво. Ако нека америчка агенција за вредновање каже истину, не само да ће је затворити већ ће је извести на суд, на основу било какве апсурдне оптужнице: антиамериканизам, тероризам (као РТ!), итд. Они то врло добро знају. Зато не очекујте истину од било кога са Волстрита: њихов посао је да лажу.

Почетком јануара 2013, САД су биле дужне Русији 162,9 милијарди долара (извор). Ако је руски национални дуг 235 милијарди, онда 69 одсто тог дуга покривају дужничке обавезе САД према Русији. Ако је то “криза руске привреде,” ја сам Александар Велики.

Ако Русија има довољно долара на располагању да откупи цео свој национални дуг и још добије пар стотина милијарди кусура, у чему је проблем?

Један од проблема је Централна банка Русије. Руски економисти су углавном иста сорта неолибералних неспособњаковића каква постоји на Западу. Опседнути су својим везама са “супериорним” Западом и престижом који (у заблуди) мисле да им то доноси. Све док се руски економисти слажу са својим колегама на Западу, добијаће позивнице на међународне скупове. Свесно или несвесно, ови руски економисти су de fakto агенти Америке.

Тренутно руска централна банка траћи руске девизне резерве у одбрани рубље од напада са Запада. То је узалудна работа. Руским централним банкарима добро би дошло да се присете – или науче, ако нису знали – како је Сорос напао Банку Енглеске.

Руске девизне резерве требало би искористити за отплаћивање националног дуга, чиме би Русија постала једина земља на свету без дужничких обавеза. Остатак долара требало би потрошити у удруженом подухвату са Кином да се уништи долар, на којем почива амерички империјализам.

Друга опција је да руска влада објави како је њихов одговор на нападе владе у Вашингтону и агенција са Волстрита отказивање свих дужничких обавеза западним повериоцима. Пошто су америчке санкције већ ускратиле Русији приступ западним кредитима, Русија нема шта да изгуби. Тако би се изазвала криза у европском банкарском систему, што би пореметило европску подршку америчким санкцијама. А то је Русији и циљ.

По мом мишљењу, неолиберални економисти на челу руске економске политике далеко су већа претња суверенитету Русије од америчких санкција или ракета. Како би преживела напад Вашингтона, Русији су очајнички потребни људи који немају романтичне илузије о Западу.

Да будем драматичан, ако ми председник Путин да руско држављанство и дозволи ми да преузмем руску централну банку, а за заменике именујем Мајкла Хадсона (Michael Hudson) и Номи Принс (Nomi Prins), сахранио бих Запад.

То би, међутим, захтевало од Русије да преузме ризик победе. Атлантски интеграционисти унутар руске власти желе победу Запада, а не Русије. Земља која у власти има издајнике тешко ће се изборити са одлучним Вашингтоном.

Још једна пета колона унутар Русије су америчке и немачке “невладине” организације, које делују под маском “бораца за људска права” и “права жена”, промоцију “демократије” или каквим год већ невиним именом у ово доба политичке коректности.

Додатна претња за Русију је онај део руске омладине обузет пожудом за извитопереном културом Запада: сексом, порнографијом, дрогама, себичношћу. То – и убијање муслимана – јесте културна понуда Запада.

Ако Руси желе да подрже америчку хегемонију код куће и у свету, и да убијају људе из забаве, онда нека слушају „Атлантске интеграционисте” и окрену леђа руском национализму. Зашто бити Рус, када можеш бити амерички поданик?

Амерички неоконзервативци прижељкују руску подршку хегемонији Вашингтона у свету. То подржавају неолиберални економисти и „интеграционисти” у Русији. Ови Руси су вољни да постану робови Америке како би постали део Запада, и своју издају желе добро да наплате.

Док сам разговарао о овим темама са новинаром РТ, он је покушавао да се чињеницама супротстави оптужбама Вашингтона. Запањује ме што руски новинари не схватају да им у овој причи чињенице не вреде. Руски новинари – бар они које Американци нису купили – мисле да чињенице пресуђују у спору око руских дела. За њих је чињеница да украјински нацисти са подршком Америке убијају цивиле. Али та чињеница не постоји у западним медијима: тамо су за све што се дешава у Украјини одговорни Руси и само Руси.

Прича коју намеће Вашингтон је да зли Путин жели да обнови Совјетску империју и да је то узрок сукоба. Није битно што та прича нема ама баш никакве везе са истином.

Мислим да је Русија у великој опасности. Руси се ослањају на чињенице, а Вашингтон на пропаганду. За Вашингтон, чињенице нису битне. А руски гласови се не чују толико далеко колико западни.

Разлог томе је сама Русија – која је дуго прихватала да живи у свету који контролишу амерички финансијски, правни и медијски агенти. Живети у том свету значи пристати да једино Вашингтон има глас.

Зашто је Русија пристала на овај стратешки хендикеп је загонетка. Али због те стратешке грешке, Русија је сада у заостатку.

Имајући у виду у којој мери је Вашингтон продро у руску власт, колико је моћних олигарха и државних службеника са западним везама, колики је утицај на руске медије и руску омладину, колико стотина невладиних организација немачким и америчким парама може да изведе Русе на улице да протестују кад год се Русија брани, доведена је у сумњу будућност Русије као суверене државе.

Амерички неоконзервативци су неумољиви. У самој Русији, прихваћена је њихова хладноратовска пропаганда по којој су САД спаситељ и будућност човечанства. И тако се светом шири мрак Сауронове Америке…

_____________________

Напомена преводиоца:

[1] Компанија „Стандард енд Пур” нема везе са енглеском речи за сиромахе. Настала је 1941, удруживањем издавачке куће коју је 1868. основао Хенри Варнум Пур (Henry Varnum Poor) са бироом Стандард Статистикс (Standard Statistics Bureau) Лутера Блејка. Већ 1966. откупила их је велика издавачка кућа Мегро-Хил (McGraw-Hill). Седиште им је на Мехнетну и баве се издавањем финансијских анализа и берзанским индексима (S&P 500).

Превод – Небојша Малић

Извор: Стање ствари