Štra traži OEBS na Krimu

Pošto su se sudarili sa organizovanim otporom u Novorusiji, posebno na Krimu, zapadni pokrovitelji nacističkog puča u Ukrajini ne prekidaju pokušaje da poslove završavaju „okolo-naokolo pa na mala vrata“! Trenutno su glavni napori diplomatije SAD i niza drugih zemalja-članica NATO-a usmereni na ubacivanje misije vojnih posmatrača OEBS-a na teritoriju Autonomne  Republike Krim. „Rusija ima, – izjavio je zvanični predstavnik Bele kuće Džej Karni, – lak izlazak [iz situacije] koji je u tome da se podrži dolazak na Krim posmatrača UN ili OEBS-a, jer bi oni mogli da daju nezavisnu ocenu  situacije sa lica mesta, da procene status etničkih Rusa i da se uvere da su njihova prava zaštićena. Mi, i još mnogi drugi, smo govorili jasno da vlada Ukrajine treba da obezbedi zaštitu prava svih ukrajinskih stanovnika.“ Tako je OEBS  odlučio da u Ukrajinu, uključujući Krim, na molbu novoformiranih kijevskih vlasti, pošalje svoje vojne posmatrače.  Interesantno je da se u početku radilo ne o zvaničnoj misiji koja ima mandat OEBS-a, već o tome da pojedine zemlje-članice te organizacije samostalno pošalju svoje posmatrače. U suštini, to bi bila  grupa ljudi kojima se nudi da bude zaštićena mandatom, tj. dozvolom poznate evropske organizacije, ali organizacije koja može na malo šta da utiče. Tu nimalo jednostavnu misiju zaštite na sebe je uzelo ministarstvo odbrane (!) Litvanije, koje smatra da za rad vojnih posmatrača na Krimu uopšte nije potrebna dozvola OEBS-a, jer države imaju pravo da šalju dobrovoljce-inspektore na teritoriju na kojoj se, možda,   nešto dešava u vojnom smislu, što   kod međunarodne javnosti izaziva sumnjičavost. Međutim, ako bismo pratili tu logiku onda, recimo, Rusija ili Kina imaju mnogo više razloga da svoje vojne posmatrače pošalju u Kijev, u kome deluju pobunjenici-teroristi „Desnog sektora“ i gde su već počeli da se okupljaju najamnici iz različitih zemalja…

Igor Šiškin, zamenik direktora Instituta zemalja Zajednice Nezavisnih Država kaže: „Kada su nacisti pod zastavama banderovaca uništavali oblasne administracije po Ukrajini tamo nisu slate nikakve misije. To, što se tada radilo oni nisu primećivali, kao što sada ne primećuju „Desni sektor“. Ali trebalo je da Rusija samo kaže da ona neće dozvoliti da se po jugu i istoku Ukrajine prolije krv, odmah se misija OEBS-a pojavila jer je ona, prirodno, pozvana da razobliči „ruski imperijalizam i da ispriča da „jadni banderovci pate ni zbog čega“. I  baš je zgodno da se sada vratimo   rečima Džeja Karnija koji je Rusiji predložio „lak izlazak“. Krimljani su se već ubedili na koji se to način „vlada Ukrajine“ sprema da štiti prava ruskih stanovnika Ukrajine. Dovoljno je da se setimo kako je na teritoriji Ukrajine pucano u autobus koji se iz Kijeva vraćao na Krim, ili masovnih nereda na centralnom trgu Simferopolja do kojih je došlo 2.februara.

Nema ni najmanje sumnje da će pojavljivanje na Krimu evropskih „posmatrača“, uključujući tu i aktivne oficire, dovesti do zaoštravanja međunacionalnih odnosa. Na to skreće pažnju i Boris Lurze,  predstavnik opštine Krimljana, koji je izjavio da članovi misije OEBS-a svojom posetom Krimu imaju nameru da isprovociraju međunarodni konflikt. „Sve do juče Krim je živeo mirno, ja sam svakog dana među dobrovoljcima za zaštitu reda i mira, mirno je bilo sve do danas. Od danas je, zato što su stigli rukovodioci OEBS-a i videli da je Krim miran – da spava, i da se ne dešava ništa, zaključeno da mora nešto da se uzburka, da mora da se isprovocira. I  provokacije su odmah, od danas, počele. Do njih je došlo u neposrednoj blizini 32. (armijskog) korpusa, i sve do sada stoje  ljudi i tamo već počinje da se igra, kako  ja to kažem, na krimsko-tatarsku kartu. Pokušavaju da jednu nacionalnost nahuškaju na drugu, provokacije se stalno pojavljuju, i narodi se uporno truju jedan protiv drugog“ – ispričao je B.Lurze na konferenciji za štampu koja je održana  u Simferopolju.

Uopšte nije slučajna pažnja koju su funkcioneri OEBS-a posvetili medžlisu – najradikalnijoj krimsko-tatarskoj organizaciji. Vrhovni komesar za   prava nacionalnih manjina OEBS-a – Astrid Turs – je   6.marta  imala sastanak sa Refatom Čubarovom, posle koga je izrazila zabrinutost zbog situacije na Krimu. Gospođa Turs uverava da će „iskoristiti ceo spektar diplomatskih mogućnosti kancelarije OEBS-a kako bi se na poluostrvu smanjila napregnutost i pronašao izlaz iz krize.“

5.marta je, pozivajući se na rukovodioca MIP-a Litvanije,  saopštena   informacija da „vojni posmatrači Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi nisu uspeli da dođu na Krim“. Gospodin Linkjavičjus je takođe dodao da je „na poluostrvu specifično rukovodstvo koje nema dovoljno dobre volje da kontaktira sa drugim organizacijama“. Pošto je ispalio nov propagandni plotun uperen prema rukovodstvu autonomije, glavni litvanski diplomata je zaboravio da podseti na specifičan karakter rada sličnih misija. Da se samo prisetimo Kosova. Tamo je 16.januara 1999. godine    iznenada u selo Račak banuo Amerikanac Vilijam Voker, rukovodilac Kontrolne, tzv. Verifikacione misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji, koji je otkrio tragove „obračuna“ sa „mirnim albanskim stanovništvom“. To je poslužilo kao povod da se napadne Jugoslavija. U svoje vreme su i stanovnici Južne Osetije imali priliku da se uvere kako mogu da izgledaju napori sličnih misija. Uoči napada gruzinske armije  na Chinval poljska misija OEBS-a u Južnoj Osetiji se aktivno bavila prikupljanjem informacija i drugim poslovima koji su zatim olakšali agresiju.

Naravno, Krim ima svoju specifičnost: snage za odbranu poluostrva poseduju dovoljno mogućnosti da odbiju spoljne provokacije, ali verovatnoća pokušaja unutrašnje destabilizacije ne može da se isključi. Dezinformacija koja je stigla iz Kijeva o tome da je pokušana „otmica“ specijalnog izaslanika UN Roberta Serija, može da bude samo početak. Simferopoljski hoteli su prepuni ljudi koji govore na različitim  evropskim jezicima i koji, po svemu sudeći, predstavljaju zapadnu štampu, nevladine organizacije i neke „znatiželjnike“. Tako nešto uvek upozorava na približavanje  ozbiljnih događaja. Ako je reč o Krimu, onda to nije samo provociranje  međunacionalnih sukoba već i pokušaji da se raskine referendum koji je zakazan za 16.mart  o statusu autonomije i njenog državnoj pripadnosti. Pokušaji da se na Krim  ubace posmatrači koje niko niti je zvao, niti očekivao, se ne prekidaju.

Opasnost od korišćenja međunarodnih organizacija za podrivanje stabilnosti na Krimu  oseća i ruska diplomatija. „Imali smo sastanak sa Džonom Kerijem o situaciji u Ukrajini, u vezi sa delovanjem koje naši partneri pokušavaju da izvedu po liniji OEBS-a, Saveta Rusija-NATO  i drugih međunarodnih organizacija. Delovanje koje ne doprinosi da se stvori atmosfera dijaloga i konstruktivne saradnje“ – izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Uopšte ne treba da se sumnja da će posle tih izjava biti učinjeni i odgovarajući  koraci, koji će onemogućiti da na Krimu dođe do provokacija, prikrivenih OEBS-om ili Ujedinjenim Nacijama. Previše se dobro pamti krvavi trag koji je takvo prikrivanje ostavilo i na Balkanu, i na Kavkazu.

Izvor: Fond Strateške Kulture