Sirija kao poligon novih ruskih borbenih sredstava (video)

Autonomni borbeni modul „Vihor“ – jedan je od poslednjih dostignuća krimskog Otadžbinskog Vojno-industrijskog kompleksa (VIK) koji je učinio iskorak napred, pre svega zahvaljujući širokom programu modernizacije armijskog naoružanja i proširenju tržišta za prodaju. No, svoju ulogu je odigrao i rat u Siriji, u okvirima koga je bilo testirano nekoliko novih dostignuća otadžbinskog VIK-a. Čime će se ruska armija moći pohvaliti već u bližoj budućnosti?

Stanje nauke i visoko-tehnološke proizvodnje u Rusiji tradicionalno je u korelaciji sa stanjem VIK-a, ili narodnim jezikom rečeno – sa „odbranom“. U HH veku lavovski deo perspektivnih otadžbinskih dostignuća sprovodio se u interesu vojnih i drugih bezbednosnih snaga. Sa jedne strane to je stvorilo moćne fizičko-tehničke i matematičke škole i to je davalo podršku ne samo prikladnim, nego i fundamentalnim istraživanjima. Sa druge strane, krajem 80-ih godina u SSSR-u je nastala paradoksalna situacija: zemlja koja je stvorila supersložene kosmičke i nuklearne tehnologije, bila je nesposobna da obezbedi za svoje stanovništvo dovoljan broj normalnih televizora i veš mašina. Eksperimenti koji su usledili po pitanju preformatiranja i demontaže odbrambenih naučno-istraživačkih instituta (NII) i fabrika, kupovina gotovih inostranih tehnologija, dovelo je do toga sa čime smo i počeli: neophodno je sve umeti raditi sam, jer postoje sankcije i ograničenja, a slobodno svetsko tržište, naprotiv, ne postoji.

Ruski civilni sektor visoko-tehnološke industrije do dan danas nije stao na noge, a na nekim mestima je više mrtav nego živ. Dovoljno je zaviriti u bilo koji stan i oceniti ko je i u kojim zemljama stvorio tamo postojeću električnu i belu tehniku za domaćinstvo. Eksperimenti u duhu „prekovaćemo mačeve u plugove“ pokazali su da ruski konstruktori radiolokatora u celini nisu mogli da se nauče da rade na primer mikrotalasne pećnice, ali zato nisu zaboravili kako treba dizajnirati radare, zato je inovatorska proizvodnja ruskog VIK-a nastavila da i dalje redovno gravitira u polju interesovanja međunarodnih medija i stručnjaka.

U tim okvirima osnovni fon ostaje rat u Siriji, što je potpuno razumljivo. Pored borbe sa terorističkim grupacijama, taj rat u suštini vrši i ulogu gigantskog poligona za ispitivanje vojnih dostignuća, što vojno rukovodstvo RF uopšte i ne skriva. Još se ovde ne radi o jednostavnom ispitivanju u pustinjskim uslovima, nego i pri uzajamnom delovanju  sa neprijateljskim tehnologijama „zapadnih partnera“, koji direktno ili posredno vire iza leđa lokalnih bradonja.

Opširan je spisak novih ili duboko modernizovanih ruskih dostignuća koja su zasvetlela u Siriji – posebno u oblasti avijacije i raketne tehnike (uzimajući u obzir prevashodno distancioni karakter rata). Kao prvo, to je borbena avijacija: najnoviji lovci Su-35S, Su-30SM, lovci-bombarderi Su-34, višeciljni teški lovci Su-30. Kao drugo, to su visoko-precizne rakete H-101 i «Kolibr» sa njihovim znamenitim lansiranjem iz Kaspijskog mora. Međutim, ako je stvaranje novih aviona i raketa bila tradicionalno jaka oblast i u SSSR-u i u današnjoj Rusiji, to, na primer, borbeni roboti predstavljaju relativno novi trend koji nije mimoišao ni rusku „odbranu“, a stvar se uopšte ne ograničava pompezno izreklamiranim kiborgom na kvadrociklu.

Konkretno u Siriji (a pre toga – u Čečeniji i Ingušetiji) bili su provereni na delu roboti za razminiravanje «Uran-6». Ta distanciono upravljana mašina sa sistemom trala u mogućnosti je da razruši municiju koja se nalazi u bunkerima ili da inicira njihovo podrivanje. U Sirijskoj arapskoj republici koristili su ga mineri u Palmiri – sudeći prema kadrovima eksplozija, robot se nije dosađivao zbog odsustva zadataka. Sredinom januara, načelnik inženjerije OS RF general-lajtnant Juri Stavicki saopštio je podatke o sledećim modelima koji su razrađeni na bazi „Urana“, u rezultatu njegovih ispitivanja na terenu.

https://www.youtube.com/watch?v=gx9kmi0HDzw

No, ako je robot-miner zvanično priznata mašina za obezbeđenje operacija, to se slika sa primenom robota vatrene podrške u OS RF sve do sada oslanja pre svega na „priča se“. U ruskim i zapadnim izvorima saopštava se o primeni ruskih ofanzivnih sistema tipa „Argo“ i „Platforma-M“. Slična razrada realno postoji u Oružanim Snagama i u mogućnosti je kako da prikuplja informacije o borbenom polju, tako i da uništava otkrivene ciljeve uz upravljanje od strane operatera. U blogosferi je saopštavano da postoji minimum jedna činjenica „visokotehnološkog“ juriša bunkera od strane ruskih robota zajedno sa sirijskom pešadijom, ruskom artiljerijskom podrškom pod kontrolom BPLA i opštom koordinacijom preko sistema upravljanja bojevim poljem «Andromeda-D».

Trend blizak robotizaciji jeste – pojava u Ruskoj armiji sistema odbrane objekata, koji radi u vidu stacionarnih i pokretnih bojevih platformi, specijalizovanih za, na primer, potrebe Raketne vojske strateške namene (RVSN). Naoružani mitraljezima i automatskim granatama, oni se mogu pokrenuti iz zaštićenog skloništa i otvoriti vatru na otkrivene diverzante ili se sa istim ciljem premeštati na terenu. Na taj način, mesto „čoveka sa oružjem“ biće dopunski ojačano elektronskim naoružanim pomoćnikom.

Ne možemo da se ne radujemo i zbog krimskih konstruktora visokotehnološkog oružja, koji ne sede besposleno posle prisajedinjenja poluostrva sa Rusijom. Tako je u Autonomnoj oblasti Sevastopolja u Naučno-tehničkom centru «Impulьs-2» stvoren univerzalni distanciono upravljani bojevi modul „Vihor“ koji se koristi na robotizovanoj bojevoj platformi na šasiji BMP-3 i drugim nositeljima.

Važna komponenta gore opisanih sredstava visokotehnoloških bezbednosnih operacija, jeste i primena bespilotnih letećih aparata (BPLA). Prethodna godina je po tom pitanju bila bogata zbog najavljene razvojne razrade. Progres sa bespilotnim letelicama u Rusiji je posebno očigledan, ako to uporedimo sa petodnevnim ratom u Južnoj Osetiji – posle čega je RF hitno kupila od Izraela gotove modele i linije za njihovu proizvodnju, na fonu očiglednog neuspeha u sopstvenim dostignućima. Posle osam godina slika je u neku ruku obrnuta: PVO Izraela saopštava o neuspešnom pokušaju uništenja na svom nebu nečije (CAHAL aludira čije) bespilotne letelice koja je doletela iz Sirije – ona je preživela dosledni napad dve zenitne rakete i lovca-presretača F-16. Drugi perspektivni primer primene bespilotnih letelica jeste pokušaj njihovog povezivanja sa tenkovima: konstruktori iz MAI i MGTU Bauman, stvorili su uređaj koji leti 20-30 m iznad tenka, dobija od njega energiju putem kabla i predaje informacije posadi tenka. Tako posada tenka dobija sliku bojevog polja i može operativno da gađa ciljeve.

U najboljim tradicijama borbe „štita i mača“ u Rusiji, nastavlja se i evolucija sistema za radioelektronsku borbu (REB). To takođe u celini odražava svetski trend za prevođenje suprotstavljanja u oblast digitalnih tehnologija, na preuzimanje sistema upravljanja oružjem. Treba istaći kao minimum dva kompleksa koja su boravila u Siriji.

Prvi od njih – «Ler-3» – hibridna tehnologija BPLA i REB. Mobilni sistemi montirani na bazi bespilotne letelice «Orlan-10» i automobilskog centra za upravljanje, počeo je sa radom u armiji od 2015. godine. Praktično su ti kompleksi u stanju da imitiraju bazne stanice GSM-veza, gušeći i zamenjujući višak mrežnih veza posle čega svi pozivi i saopštenja prolaze kroz potpuno kontrolisanu vojnu opremu, postajući korisnim izvorom podataka za obaveštajce. Pored toga, abonenti u rejonu dejstva «Leer-3» dobijaju SMS i audio poruke, a u skorijoj budućnosti će dobijati i video-klipove. Tako su ruski vojnici u Alepu slali saopštenja za mirne stanovnike o rasporedu koridora za izlazak iz grada i zona predaje humanitarne pomoći. Po analognoj tehnologiji bojevici su dobijali od OS RF ponude za primirje. Na taj način avioni, koji izbacuju iznad pozicija neprijatelja listiće sa predlogom da se predaju, dobili su visokotehnološku konkurenciju. Prema mišljenju stručnjaka, u perspektivi će dronovi moći stvarati virtuelne mobilne mreže sve do preuzimanja upravljanja tarifama i pozivima smartfon korisnika.

Drugi sistem REB, koji je postao poznat u Siriji, jeste «Krasuha-4». Taj sistem je predviđen za suprotstavljanje širokom spektru radara na bortu uređaja udarne i izviđačke avijacije neprijatelja. Tvrdi se da je ovaj sistem u stanju da uguši ne samo radiolokatorski signal, nego i radiolokatorsko upravljanje bespilotnih letelica, što kompleks čini posebno aktuelnim u savremenom digitalnom visokotehnološkom ratu.

Evolucija ruskih vojnih tehnologija – ne predstavlja samo bojevu vrstu rada, nego i preuzimanje informacija i druge realnosti digitalnog rata. U ovom trenutku u toku je malo primetna evolucija u mnogim oblastima, na primer, u tako specifičnoj grani kao što je borba sa biološkim pretnjama. U toj oblasti nema nikakvih jasnih artefakata, poput automatskih čeličnih monstruma koji po pustinji nosaju granate, međutim, razmera opasnosti biološkim pretnjama je mnogo veća. Nije slučajno tolika pažnja čitavog sveta prikovana za žarišta epidemija, poput virusa Ebole ili Zika, o doprinosu ruskih biologa u toj borbi, o čemu je časopis „Vzgljad“ već pisao.

Tako, po rezultatima borbe protiv eskalacije sibirskog antraksa na Jamali postao je poznat „Modulni kompleks za analizu patogenih bioloških materijala i podršku donošenju odluke operativnih grupa Ministarstva odbrane Rusije, koji deluju u vanrednim situacijama biološkog karaktera“ (MKA PBA) – ili prosto «Sič». U suštini, to je višefunkcionalna autonomna biološka laboratorija na točkovima, koja je u stanju da se ubaci u zonu biološke vanredne situacije i operativno dobije informaciju o patogenu. Ovde je ključni faktor – brzina. Tradicionalni načini analize infekcija uzimaju od 10 sati do desetinu dana. Savremene analize, zasnovane na PCR analizi, imunofermentnoj analizi i drugim ekspres-metodama, omogućava da dobijemo podatke praktično u režimu realnog vremena. U razrađenom kompleksu sva neophodna oprema smeštena je sa boksevima mikrobiološke zaštite i razmeštena na šasiji klasičnih Kamaza. Do Jamaljskog incidenta MKA PBA je bio na dežurstvu, na primer u oblasti Olimijade -2014 u Sočiju. U vojsci RHBZ ima slične nove sisteme i za radijacijski i hemijski monitoring.

https://www.youtube.com/watch?v=TABrE1FjTXk

U suštini u ovom trenutku se nastavlja demonstracija rezultata kapitalnog ulaganja u armiju, koji su urađeni u OS RF i VIK-u u periodu posle 2008. godine. Neosporna je ne samo činjenica o preživljavanju i očuvanju otadžbinskog intelektualnog i industrijskog potencijala posle grozničavih 90-ih, nego i njegova aktivna evolucija u poslednjim godinama. O daljim trendovima moći ćemo suditi posle publikovanja rezultata istraživanja takvih krupnih struktura kao što je Fond perspektivnih istraživanja (analog DARPA u SAD), no takođe i po razrađivanju od malih, no netrivijalno mislećih „boraca intelektualnog fronta“ iz eksperimentalnih „naučnih četa“. A pošto je drift vojnih dostignuća u civilnom sektoru – ne samo saznajna neophodnost, nego i cilj koji je formulisao šef države, hteo bih da se nadam da ćemo u doslednoj budućnosti mi videti ne samo robote-minere, nego i, na primer, originalne ruske domaće robote.

Prevod i obrada – Fond Strateške Kulture

Izvor: Ruska narodna linija