Sistematsko podrivanje Ustava uz (sa)učešće Ustavnog suda

Opšte poznata je činjenica da je Skupština Advokatske komore Srbije dana 13.09.2014. godine donela odluku o organizovanju protesta sa obustavom rada na celoj teritoriji Srbije počev od 17.09.2014. godine. Protest advokata izazvan je uvođenjem javnog beležništva u naš pravni sistem donošenjem Zakona o javnom beležništvu, Zakona o prometu nepokretnosti, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku i Zakona o overi potpisa, prepisa i rukopisa. Tim povodom podneto je više inicijativa za ocenu ustavnosti navedenih zakona, među kojima i inicijativa Advokatske komore Srbije i drugih advokatskih komora u njenom sastavu.

Protest advokata je više puta tokom proteklih 4 meseca podržan od strane ogromne većine advokata, a pojave štrajkbrehera se mogu smatrati sporadičnim i za sada nisu bile od bitnog uticaja na sam tok protesta.

Donošenje i izmena napred pomenutih Zakona, izazvalo je ustavnopravni spor, jer su navedeni propisi javno beležništvo uredili na način suprotan odredbama Ustava Republike Srbije.

Kao prvo, naš Ustav ne poznaje institut javnog beležništva, pa se postavlja pitanje ustavnopravnog osnova za uvođenje takve ustanove u naš pravni sistem.

Drugo, odredba čl. 67 Ustava decidirano i jasno navodi koji subjekti mogu pružati pravnu pomoć u našem pravnom sistemu. To su isključivo advokati i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

Niko drugi, osim ovih navedenih subjekata, ne može pružati pravnu pomoć, te su sve odredbe Zakona o javnom beležništvu, Zakona o prometu nepokretnosti i Zakona o vanparničnom postupku Zakona o overi potpisa, prepisa i rukopisa i drugih pratećih Zakona, koje predviđaju mogućnost sačinjavanja bilo kojeg pravnog posla od strane javnog beležnika neustavne. Pri tom je nebitno da li se radi o poslovno nesposobnim ili sposobnim licima, supružnicima ili vanbračnim partnerima, o naslednopravnim ugovorima, ugovorima o doživotnom izdržavanju, o prometu nepokretnosti ili bilo kojem drugom pravnom poslu. Pružanje pravne pomoći, a sačinjavanje pravnih poslova jeste jedan segment pružanja pravne pomoći, Ustav je poverio samo i isključivo advokaturi i službama pravne pomoći u jedinicama lokalne samuprave, te nema ustavnog osnova da bilo koji ugovor i drugi pravni posao sačinjavaju javni beležnici, kako je to sada Zakonom o javnom beležništvu i ostalim pratećim propisima predviđeno.

Nadalje, sve odredbe Zakona o javnom beležništvu i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku koje govore o mogućnosti da sud poveri javnom beležniku sprovođenjepostupkazakojije pozakonunadležansud ili preduzimanje pojedinih van parničnih radnji,odnosno sprovođenje postupka obezbeđenja dokaza i dostavljanja pismena u parničnom postupku, su takođe neustavne. Ustav je kao jedno od osnovnih ustavnih načela propisao načelo podele vlasti i nezavisnost sudske vlasti. Nema ustavnog osnova da sudovi deo poslova iz svoje nadležnosti prenose na druge organe, a pogotovu ne na javnog beležnika koji se u pravnom sistemu pojavio kao eksponent izvršne vlasti. Ovim zakonskim odredbama povređeno je pravo svakog građanina na pristup sudu, tj. građani su onemogućeni da zaštitu svojih prava ostvare pred sudom, te je ugroženo pravo građana na pravnu zaštitu.

Ukratko, stupanjem na snagu Zakona o javnom beležništvu, i u vezi sa tim i Zakona o prometu nepokretnosti, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku i Zakona o overi potpisa, prepisa i rukopisa izazvalo je pravi potres u našem pravnom poretku, jer je time ozbiljno povređen važeći Ustav, a time i osnovna ljudska prava i slobode naših građana.

Ovo nije prvi i jedini udar na ustavnopravni poredak Republike Srbije koji je izvršen od strane nosioca izvršne i zakonodavne vlasti.

U javnosti je opštepoznata činjenica da je još tokom 2011. godine postignuti tzv. sporazumi Stefanović-Tahiri, nakon čega je Vlada na bazi postignutih sporazuma donela četiri Uredbe i to:

– Uredbu o kontroli prelaska adminstrativne linije prema AP Kosovo i Metohija;

– Uredbu o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za AP Kosovo i Metohiju;

– Uredbu o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje AP Kosovo i Metohija;

– Uredba o posebnom načinu priznavanja visokoškolskih isprava i vrednovanja studijskih programa univerziteta sa teritorije AP Kosovo i Metohije koji ne obavljaju delatnost po propisima Republike Srbije.

Predlog za ocenu ustavnosti navedenih Uredbi podnet je još 24.10.2012. godine. Iako se radi o očigledno neustavnim pravnim aktima Vlade kojima su teško povređeni Ustav i jedinstvo pravnog poretka Republike Srbije, osnovne slobode i prava građana, postupak pred Ustavnim sudom je trajao neprimereno dugo (godinu i po dana), a jedan od njih još uvek nije ni okončan (ocena ustavnosti Uredbe koja se odnosi na integrisano upravljanje administrativnim prelazima). U međuvremenu, zahvaljujući pasivnosti Ustavnog suda, sramna Uredba koja faktički predviđa uspostavljanje graničnih prelaza na teritoriji Republike Srbije je u celosti sprovedena.

U samom startu bilo je savršeno jasno da su Uredbe neustavne jer se nije ni radilo o uredbodavnoj već zakonodavnoj materiji, pa Vlada nije bila ni nadležna za donošenje spornih Uredbi. Uprkos tome, Ustavni sud je, suprotno smislu i cilju odredbe čl. 55 st.1 Zakona o ustavnom sudu, zastao sa postupkom ocene ustavnosti, omogućivši time da se neustavni pravni akti primenjuju, čak i u celosti sprovedu, čime je kasnija odluka o utvrđivanju neustavnosti postala besmislena. Očigledno da Ustavnom sudu ni jednog momenta nije palo na pamet da iskoristi svoja ovlašćenja iz čl. 56 Zakona o ustavnom sudu i donese Rešenje o merama kojima bi se obustavilo izvršenje pojedinačnih akata i radnji dok traje postupak ocene ustavnosti opšteg pravnog akta, kako bi se izbeglo nastupanje nenadoknadive štete. Sud je postupao upravo suprotno tj. omogućio je donosiocu neustavnih akata da ih u celosti sprovede, najpre zastajući sa postupkom 6 meseci, a potom i odlaganjem objavljivanja svojih odluka na još šest meseci, čime je Vladi ostavljen dodatni rok za sprovođenje neustavnih akata. Ovakvo skandalozno postupanje Ustavnog suda i izigravanje odredbi Zakona o ustavnom sudu govori o tome da je taj Sud postao saučesnik u podrivanju važećeg Ustava.

Potpisivanje tzv. Briselskog sporazuma (Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa između Vlade RS i Privremenih instititucija samouprave u Prištini) u aprilu 2013. godine izvršen je novi napad na Ustav. Povodom podnetih inicijativa za ocenu ustavnosti, Ustavni sud je održao javnu raspravu još 24.06.2014. godine, a nakon toga Ustavni sud je utihnuo. Tokom javne rasprave svoje mišljenje su izneli najeminentni stručnjaci iz oblasti ustavnog prava, među kojima prof. dr Ratko Marković, dokazavši da se radi o opštem aktu sa neposrednim pravnim dejstvom kojim se Republika Srbije dobrovoljno, protivno Ustavu, odrekla od svih funkcija državne vlasti na teritoriji svoje Autonomne pokrajine u korist samoproglašene Republike Kosovo, i time prećutno prihvatila jednostranu secesiju te pokrajine. (1)

Briselski sporazum iz aprila 2013. godine je bio osnov na bazi kojeg je raspuštena celokupna bezbednosna struktura na teritoriji AP KiM, pa su svi naši policajci i svi ostali zaposleni u MUP-u RS u jednom danu dobili otkaz 31.12.2013. godine. Sudska vlast više nije jedinstvena kako to predviđa Ustav, jer teritorija AP KiM više nije pokrivena novom mrežom sudova i tužilaštava, što do donošenja najnovijeg Zakona o sedištima sudova i javnih tužilaštava, nije bio slučaj. Time se gasi sudska vlast na teritoriji naše južne pokrajine. Lični podaci naših građana su, protiv njihove volje predati albanskim separatistima, te su ih oni upisali u svoje biračke spiskove, a našim građanima koji su lojalni Republici Srbiji i njenom pravnom poretku ukinuto je pravo na lokalnu samoupravu koje im priznaje naš Ustav.

Na sceni je konzistentno i plansko podrivanje ustavnopravnog sistema koje vrše izvršna i zakonodavna vlast zaključivanjem neustavnih sporazuma koji se neposredno sprovode, odnosno predlaganjem i izglasavanjem neustavnih zakona i podzakonskih akata. Nosioci izvršne i zakonodavne vlasti ponašaju kao da su se prilikom stupanja na svoje dužnosti i položaje zakleli da će da krše važeći Ustav, a ne da ga poštuju.

U takvoj atmosferi urušavanja ustavnog poretka, Ustavni sud je bio dužan da dežura 24 sata, i da stražari nad poštovanjem načela ustavnosti i zakonitosti, a ne da postupa mlitavo, sporo i neodlučno otvarajući prostor za dalje urušavanje pravnog poretka naše zemlje.

Prema odredbi čl. 166 Ustava Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode, a odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezujuće.

U kojoj meri je Ustavni sud zaista samostalan i nezavistan, govori upravo napred opisani metod odugovlačenja i opstrukcije u radu tog Suda. Ne treba zaboraviti da je i sam Predsednik Republike svojevremeno u državnim medijima dao izjavu kako je zamolio tadašnjeg Predsednika Ustavnog suda da sačeka sa ocenom ustavnosti tzv. Briselskog sporazuma, a što je, kako znamo, i urodilo plodom, jer ustavnost tog pravnog akta do dana današnjeg nije ocenjena. On se intenzivno sprovodi, a da pri tom ni jedan državni organ ne reaguje.(2)

Na žalost, samostalnost i nezavisnost Ustavnog suda je dovedena u pitanje, pa advokatura sa zebnjom i neizvesnošću iščekuje odluku Ustavnog suda kada je u pitalju ocena ustavnosti propisa kojima je uveden javnobeležnički sistem u Srbiju, baš kao što su i Srbi sa Kosova i Metohije mesecima unazad iščekivali odluku tog istog suda u pogledu ocene ustavnosti Briselskog sporazuma.

Sve ukazuje na to da nam je svima sudbina ista i zajednička. Drugačije i ne može biti.

Ono što dodatno zabrinjava i nad čim bi trebalo da se zamisli svaki građanin naše zemlje, jeste činjenica da aktuelni režim za čerečenje važećeg Ustava i bezakonje koje sprovodi dobija pohvale i podršku od različitih zvaničnika i centara moći sa Zapada, koji kršenje našeg Ustava nazivaju „reformama i promenama“ koje se sprovode u cilju priključivanja EU.

_______________________________

(1) „Zašto je Briselski sporazum neustavan“ – Prof.dr Ratko Marković –Pečat, jun 2014

(2) http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1319804/Intervju%3A+Tomislav+Nikoli%C4%87.html

Izvor: Fond Strateške Kulture