Skaska o stadu koja zove čopor na jagnjetinu

Razumem da poneki ovan od rogova ne primeti vuka u jagnjećoj koži. Ali, kada ovan predvodnik čitav čopor pozove na jagnjetinu, to je tragedija u najavi. U našem slučaju, nacionalna i što je najgore – reprizna. Jer, obnova Srbije posle potopa lako bi mogla da postane novi ekonomski masakr.

Dirljiva mi je bila Tanjugova vest o poseti Suma Čakrabartija, predsednika Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Srbiji. Vest je preneta administrativno. Onako, mehanički. „Kopi-pejst“ tehnikom odnegovane autocenzure, registratorski. Bez ijednog pronicljivog novinarskog pitanja, komentara ili makar opažanja.

Eto, Sum Čakrabarti, stari lisac, dobrotvor i humanista, reče Tomislavu Nikoliću kako će EBRD razmotriti brzu pomoć Srbiji i drugim poplavljenim zemljama. Banka saoseća sa stardalnicima i zato će učestvovati na donatorskoj konferenciji, pod pokroviteljstvom Francuske. Dobro de, banka koja saoseća i bankar dobrotvor već su cela vest i pola komentara. Nešto kao čovek koji je izujedao psa. Za novinara dovoljno, ali se na žalost priča ne završava na tom nušićevskom zapletu.

Za razliku od geštetnerske prirode proevropskih medija u Srbiji, pouzdani „Blumberg“ objavio je vest da bi EBRD u stvari mogla uzeti učešće u prodaji srpske imovine, kako bi, o hipokrizijo, pomogla privredi zemlje koja želi da postane članica EU. U pisanom odgovoru na ranije dostavljeno pitanje „Blumberga“, Sum Čakrabarti je saopštio da bi EBRD najpre uzela učešće u prodaji udela u srpskim preduzećima, među kojima su Telekom „Srbija“ i aerodrom u Beogradu, ali da će to, dakako, zavisiti od okolnosti.

Bojim se da će se i oko obnove Srbije, posle poplava, stvoriti lažna slika o nemanju izbora. Eto, EBRD i ostali nisu idealni, ali nemamo kud. To nam je što nam je. Zajam u šake, vest u dnevnik, pa na otplatu!

Istina je da EBRD Srbiji može da odobri jedino kredit, ali to više nikoga ne zanima, kada se u Beogradu kredit odavno zove investicija ili pomoć. Mala donatorska milostinja te finansijske hidre Evropske unije može biti samo simbolična i u funkciji dobijanja novih poslova.

Poput Srba, sličnu dozu naivnosti gaje i Ukrajinci, koji su vlast na predsedničkim izborima poverili oligarhu Pjotru Porošenku. Sve verujući da će on svoje privatno, korporativno ili interesno pretpostaviti demokratskom i nacionalnom.

Zašto tako mislim? Tako mislim, zato što sam pročitao Strategiju za Srbiju EBRD. I tamo ima dosta fraza, iza kojih birokratija krije poslednje namere o preuzimanju preostale srpske srebrnine. Ali, tamo se i kaže: EBRD će selektivno nastojati da podrži održivost preduzeća u procesu privatizacije, kroz učešće u pretprivatizacionim i privatizacionim transakcijama, po mogućstvu zajedno sa strateškim investitorima.

Cilj EBRD je pružanje podrške kroz komercijalizaciju komunalnih preduzeća, naročito energetskih i podsticanje učešća privatnog sektora u takvim preduzećima. Društvo EBRD u tim poslovima u Srbiji ne prave Crveni krst, Dule Savić i Kolo srpskih sestara, nego ozbiljne državne finansijske ustanove SAD, Nemačke i drugih evroatlantskih zemalja.

Ključnu podršku EBRD u Srbiji daju bankarske i parabankarske organizacije, za koje debela većina Srba nikada nije ni čula. Tu je, na primer, Multilateralna razvojna banka. Sa njom EBRD sarađuje u ključnim infrastrukturnim projektima u sektoru transporta, energetike i komunalnih preduzeća u Srbiji i okolnim zemljama. Sve u sklopu Investicionog okvira za zapadni Balkan („Western Balkans Investment Framework“, odnosno „WBIF“).

Zatim, Međunarodna finansijska korporacija (skraćeno „IFC“ – „International Finance Corporation“), pa Korporacija za privatne investicije u inostranstvu („OPIC“ – „Overseas Private Investment Corporation“), u vlasništvu američke vlade. Ta državna korporacija SAD, koja je sa EBRD investirala kapital u Komercijalnu i Čačansku banku, isključivi zadatak ima da mobiliše privatni američki kapital, kako bi ga plasirala izvan SAD. Cilj je prodor američkih kompanija u inostranstvo, osvajanje novih tržišta, ubiranje prihoda, otvaranje novih radnih mesta u SAD, stvaranje mogućnosti za rad i naravno pomaganje američke spoljne politike.

Sledi „KfW“, nemačka verzija američke Korporacije za privatne investicije u inostranstvu. U slobodnom prevodu – kreditni institut za obnovu. Ovaj „institut“, sa sedištem u Frankfurtu, u vlasništvu je nemačke vlade i ima iste zadatke kao američka Korporacija za privatne investicije u inostranstvu, ali uz nemačko učešće. Ta organizacija u Srbiji posluje od 2001. godine i podržava, kako se navodi, razvoj efikasnih okvira i funkcionisanje društvene i ekonomske infrastrukture.

„KfW“ je osnivač Evropskog fonda za Srbiju. On snabdeva kapitalom odabrane banke, među kojima su, prema podacima dostupnim na sajtu EBRD, „Banka inteza“ i „Unikredit banka“. „KfW“ je sa EBRD prisutan i u poslovima obnove elektroenergetskih postrojenja u Kolubari, Bajinoj bašti i Zvorniku.

Ostali partneri EBRD u Srbiji i tom delu Evrope su manje – više poznati: Evropska investiciona banka, u Beogradu prisutna od 2002. godine, Svetska banka, Međunarodni monetarni fond i drugi. Humana ekipa, vazda zabrinuta za sudbinu Obrenovca, pre nego za bilo šta lukrativno, da ne kažem probitačno, unosno ili korisno! Ali, koga još u Srbiji zanimaju sinonimi? U modi su eufemizmi, koji nas kretenizuju i ubijaju! Setite se toga, kada vam sledeći put kažu da ćete dobiti pomoć od EBRD.

Izvor: Glas Rusije