Skotov kamenčić u Busijama

Od završnog čina nasilnog proterivanja krajinskih Srba, iz njihove države, koja je tada bila pod formalnom zaštitom UN ali ne i EU i NATO, proteklo je dve decenije.

Tada je tako najzad uspešno okončan projekat Vatikana, da se ti prljavi pravoslavni šizmatici oteraju sa „hrvatske zemlje“, što su uspešno izveli bojovnici gardijskih brigada i domobranskih pukovnija HV, kao natoovska pešadija, koja je nastupala tek posle borbenog dejstva NATO avijacije.

Najpre je NATO avijacija razorila centre veze srpske vojske i gađala sisteme PVO, da zločinci potom mogu nesmetano da granatiraju krajinske gradove i tuku civilne objekte, kao što su i dogovorili na sastanku sa američkim generalima na Brionima, čija video snimka je poznata javnosti, sa suđenja u Haagu, koje je pokazalo i učesnike i stvarne namere!

Sve je to poznato, i prognanim Srbima i hrvatskim učesnicima u zločinu etničkog čišćenja, najvećeg u Evropi, posle Drugog svetskog rata.

Ipak, ima još „neobaveštenih“, ali drčnih, da njihova „istina“ bude jedina, koju će Krajišnici prihvatiti, kao nebesku „manu“, hranu što je Mojsije izmoli za narod svoj.

Na obeležavanju godišnjice progona, u krajinskom naselju Busije, okupi se vrh SPC, vlada Srbije i predsednik R Srpske, da se pridruže domaćinima, koji svoju muku sami nose, i već dve decenije sami sebe zbrinjavaju a ne prose, naročito ne podršku od Skotovog trbuhozborca, koji se u Busijama nađe u ulozi „kamenčića“ u srpskoj, krajinskoj cipeli, koju im EU i NATO svesrdno obu, hrvatski zlotvori samo su bili oni, koji su ponovo iskoristili svoju šansu, da nastave započeti posao, od trenutka frenetičnog dočeka nemačkih tenkova, u gradu Zagrebu!

Skotov „kamičak“, verovatno nije čitao tekstove o tome, jer ne bi tako nadobudno i drsko pokušavao lagati narodu iseljenom iz Krajine, o krivici službene Srbije, tih dalekih devedesetih godina prošlog veka, kada je počeo završni čin.

Kamičak verovatno ne zna, da su Srbi bili državotvorni, konstitutivni narod u Hrvatskoj, a ne nikakvi hrvatski Srbi, kao privatno vlasništvo hrvatskih gospodara!

Verovatno to nije naučio na seminarima čika Soroša, dok je treniran za „spontano događanje naroda“, te ne razume, da i sada tom tezom vređa Krajišnike, koji su deo srpskog naroda, samo su bili graničari na rubu srpskog etničkog prostora, uz more Jadransko, kojim su vekovima plovili venecijanski, austrijski i ugarski brodovi, ali su bili okupatorski!

Krajišnici su u prošlom veku radosno dočekali, da tim morem najzad zaplove brodovi njihove države, spremni da prihvate kao braći i Hrvate, koji su kao frankovci, zločine u Velikom ratu činili, i u Krajini i u okupiranoj Srbiji!

Vera u bolju budućnost, i nada u čovečnost kod Hrvata, barem kod većine, bila je uzaludna, što je zločin genocida u NDH i pokazao, u svoj svojoj stravičnosti!

Posle srpske pobede nad hrvatskim fašizmom, jer je u redovima pobedničke NOV bilo 64 % Srba, i to po podacima glavnog štaba partizanskih odreda Hrvatske, nametnuta je priča o „bratstvu-jedinstvu“ naših naroda i „svetloj budućnosti“, koja je Krajišnicima na kraju dodelila tu izbegličku kolonu, koja se zaustavila u mnogim naseljima Srbije, poput Busija.

Vatikan i ustaška emigracija, uz pomoć hrvatskih komunista, obilato pomognuti i podržani od EU i NATO, osmislili su ponovni pokušaj zatiranja Srba na njihovom etničkom prostoru, krajem prošlog veka, da najzad stvore svoju državu!

Pokušaji, da se za zločine protiv Srba, počinjene na prostoru Krajine, BiH i na KOSMETU, okrivi tadašnje srpsko rukovodstvo u Beogradu, zaludan su posao, naročito u prognaničkom  naselju Busije, gde se i bebe rađaju sa znanjem ko su stvarni krivci, inspiratori, a ko izvršioci- zločinci (što im ni malo ne umanjuje krivicu!), te im „vidioci istine“ Skota i ostalih skotova u tom UZP (udruženi zločinački poduhvat), nisu potrebni!

Krajišnici pamte i sramne priloge RTS u trenutku događanja „OLUJE“ i naručene kampanje JUL, ali i GSS (Građanski savez Srbije) i pridruženu menažeriju NVO, orkestriranu od tadašnje administracije čika Skota, koja je zdušno uprla da ubedi Krajišnike, da je krivac njihove tragične sudbine, tadašnja vlada u Beogradu, a ne oni koji su pomogli hrvatski neofašizam, odvezan sa lanca, kao besno kuče u naselju, prethodno učeno da rastrgne sve što mu se na putu nađe!

Mali „kamenčić“, dobio je domaći zadatak od čika Skota, da i tu na obeležavanju tragične godišnjice, ponovo, po ko zna koji put, iznova upire prstom u onoga koga su Krajišnici davno smestili na mesto koje mu pripada, ali ne po sugestiji čika Skota, a još manje njegovih skotića, koji samo domaći zadatak vredno i revnosno izvršavaju.

Razočaran i ogorčen, što neće obuti ministarske cipele, kao Skotov „kamenčić“ u cipeli „faktora stabilnosti u regionu i šire“, Kalimero, najzad pokušava da uradi posao za koji je školu i učio, ali na pogrešnoj pozornici, a naročito pred pogrešnom publikom!

Moto, da život piše romane, pa i scenario za film ili pozorišnu predstavu, nije primeren za tako vidljiv pokušaj, kao što je izjava za Tanjug, malog „kamenčića“!

Primereno je pitanje, do kada će mediji u Srbiji pa i Tanjug, uporno pokušavati da i dalje provode nasilnu simetriju, obavezno tražeći i srpsku „krivicu“ gde je nema, u tragediji, gde su Srbi žrtve, a ne saučesnici u zločinu!

Vreme je da se službena Srbija najzad dozove pameti, i stvarno počne da provodi samo nacionalnu, a ne i tolerantnu međuregionalnu politiku, koja je uz svesrdnu pomoć raznih „kamenčića“ raznih belosvetskih skotova, uvek vidljivo antisrpska! 

Izvor: Fond Strateške Kulture