Smisao Putinove strategije u Ukrajini

Razumeti šta se dešava u Ukrajini je moguće, dati ocenu i prognozu razvoja događaja je mnogo složenije. Ali u svakom slučaju neophodno je dosledno se držati jednog pravila: odložiti emocije na stranu. Krv, smrt i razaranje – to je ozbiljan emotivni udar, ali, ako mislite emocijama, ni tačne ocene ni tačnih predviđanja neće biti.

Stoga, kako ne bi bilo suviše složeno, emocije stavljamo na stranu. Za ocenu geopolitičke igre (a upravo je ona pred nama) potrebna nam je samo glava. Srcem misliti (i srcem glasati – kao za Jeljcina 1996. godine) predlažu samo svesni manipulatori…

SAD i sveukupni Zapad suočavaju se sa jednom od najjačih kriza u svojoj istoriji. Snaga i dubina problema su kombinovane sa činjenicom da je Zapad pobedio. On je zahvatio skoro celu Evropu, potčinio sebi u različitom stepenu ceo svet, uz nekoliko izuzetaka.

U tome i leži problem – ceo život Zapad je živeo na pljački. Sada je onih koje može da pljačka sve manje, a onih sa kojima treba da deli „opljačkano“, to jest životni standard, koji se zasniva na neograničenoj emisiji dolara – sve je više i više. Otuda ogroman javni dug. Dug SAD je 18 triliona dolara, ali slične dugove i još gore proporcije BDP-Nacionalni dug, imaju sve tzv. razvijene zemlje.

Koji izlaz vide SAD i njeni najbliži saveznici iz ove situaciji, danas je već evidentno svima. Taj izlaz je – rat. Haos. Ali taj haos i taj rat moraju biti „kontrolisani kolaps“.

ZAPAD HOĆE DA ZAVADI KINU I RUSIJU

U tim uslovima SAD moraju eliminisati dve pretnje svojoj moći – Kinu i Rusiju. Idealna varijanta – zavaditi ih međusobno. Da biste to uradili, morate promeniti vlast u jednoj od ovih zemalja. Očigledno je da Amerikanci smatraju da je u Rusiji to prostiji zadatak. Ostaje pitanje kako to postići? Narandžasta tehnologija nije dala rezultat 2011. godine, Putin je ponovo postao predsednik.

I evo šta čini Zapad u situaciji kad gubi na svakoj teritoriji – a to je je najvažnije za razumevanje događaja u Ukrajini. Kada govorimo o gubitku Zapada, mislimo na neuspeh njihovih planova i gubitak kontrole na određenom području, potpuno ili delimično.

Kako postupaju zapadni stratezi u takvoj situaciji? Britanija 1949. godine „odlazi“ iz Indije. Odlazeći, Englezi formiraju Anti-Indiju – novu državu Pakistan. Ostaje napetost, vojni sukobi između država. Rečju, mogućnosti za anglosaksonski uticaj.

Isto 1949. godine, u građanskom ratu u Kini pobedđuje prosovjetski Mao Cedung – SAD gube kontrolu nad Kinom. Šta rade? Formiraju Anti-Kinu – Tajvan. Evakuišu tuda vojsku Čan Kajšeka i kamuflirau je sa svojom flotom. Napetost, stalna mogućnost rata između Kine i Anti-Kine.

Skrećem pažnju – diplomatsko priznanje u geopolitičkoj igri jeste posledica aktuelnih interesa svoje zemlje i ništa više. Prvo, SAD su priznale za Kinu Tajvan. Za one koji ne znaju – do 1973. u Ujedinjenim nacijama kao predstavnik Kine zasedao je upravo predstavnik Tajvana. Ali onda Vašington menja poziciju, priznaje Peking i prestaje da priznaje Tajpej. Istovremeno snažno podržava Tajvan i sprečava povezivanje dve „Kine“.

Hajde da sada ne zalazimo daleko u istoriju. Ali pravilo postojane anglosaksonske stragegije Zapada glasi: izgubio si kontrolu nad teritorijom – stvaraju Antitezu. U 2011. godini Zapad gubi kontrolu nad Rusijom – ali ne potpuno, njegovi planovi ne dozvoljavaju Putinu još jedan mandat predsednika. Međutim, počinjući demontažu pete kolone, Rusija snažno brani svoje interese u svetu.

Šta radi Zapad? Pravi antitezu. To jest – Anti-Rusiju. I anglosaksonci počinju na tome da rade – priprema se tle u Ukrajini. Propaganda ide od 1991. godine, čak i ranije, militanti se obučavaju, novac je izdvojen, elita kupljena. Prema američkim planovima Janukoviča je trebalo ukloniti tokom izbora u 2015. Ukloniti na takav način da se pokrene antiruska histerija i počne da se stvora Anti-Rusija od Ukraine. Okolnosti su primorale da se počne ranije, ali u skladu sa glavnim pravilom – potreban je odlazak Janukoviča uz nemire i prevrat u krvi, kako bi se optužila Rusija.

Ovo što se danas dešava u Ukrajini nije ništa drugo nego stvaranje Anti-Rusije, zar ne? Propaganda, mržnja, spremnost nacionalista i dela obmanutih običnih građana na uništavanje i ubijanje.

ANTI-RUSIJA I ŠTA S NJOM

Ka čemu idu SAD? Ka ratu između Rusije i Ukrajine. Na „inicijativu“ Ukrajine. Kada? Kada osnaže Ukrajinsku vojsku, naoružaju, formiraju, pripreme. Za to će trebati oko pet godina. Tada će SAD zavaditi dva dela jednog naroda, podstičući Ukrajinu na Rusiju. Povod – Krim. Pri čemu, čak i ako se Krim ne sjedini sa Rusijom, on kao povod i dalje ostaje. Lociranje ruske vojske na Krimu i proruska populacija koja živi tamo dali bi dosta mogućnosti za organizaciju sukoba i provokacija. Stoga, bez obzira na postupke Putina, plan Zapada sve vreme ostaje isti.

Šta može da zaustavi razvoj ovog užasnog scenarija koji vodi ka velikom ratu između braće? Podrška za one koji se ne slažu sa ovakvim razvojem događaja u samoj Ukrajini. Zapad stvara Anti-Rusiju, Rusija treba da pomogne i podrži Anti-Anti-Rusiju.

Kada su na Jugoistoku Ukrajine ljudi ustali, ne slažući se sa kijevskim pučem, većina nije imala jasnu ideju kakvom strašnom scenariju oni staju na put. Prisustvo Anti-Anti-Rusije u vidu dela federalizovane Ukrajina, ne želeći ni naoružavanje sa Zapada niti da mesto njega izvlače kestenje iz vatre, predstavlja branik Zapadnim planovima za stvaranje ukrajinsko-ruskog rata.

Zapamtite kraj proleća 2014. Nastavlja se insistiranje Moskve na teritorijalnom integritetu Ukrajine, njenoj federalizaciji i pregovarima. Moskvi treba celovita Ukrajina, gde će proruski deo društva „svezati“ ruke ekstremistima i kupljenim političarima i koji neće dozvoliti uvlačenje celog naroda Ukrajine u rat.

Zapadu ne treba mirna, i prosperitetna Ukrajina. Njemu je potrebna militarizovana država sa agresivnom ideologijom u vidu mržnje protiv Rusije. Kijev je počeo agresivne akcije u odnosima sa Donbasom. Odmah počinje propagandu o „teroristima“ i ruskoj vojsci. Vojne akcije sa okrutnim odnosom prema civilima daju Zapadu dve mogućnosti:

– Da pobedi vojnim sredstvima i onda započne planski kolaps ekonomije Ukrajine kao početak njene pripreme za rat sa Rusijom;

– Da uvede Rusiju u rat, prisiljavajući je da pošalje trupe u Ukrajinu. Poraz ukrajinskih oružanih snaga, nikakvu ulogu za Zapada ne igra. Njemu nije potrebna pobeda, već rat.

A što više ginu građani Ukrajine u bratoubilačkom ratu, to je za Zapad bolje – nepokorni slovenski narod sam sebe istrebljuje. I, kao rezultat rata sa Ukrajinom, Zapad će pokušati da ponovi 1917. godinu i „svrgne krvavi režim u Kremlju“. Da bi se već uzeo kurs za pripremu rata između Rusije i Kine.

A tu nastaje problem. Nema ni vojnog uspeha niti invazije Rusije i njenog učešća u građanskom sukobu.

ZAŠTO JE VAŽAN DONBAS

Šta je sledeće? A sledeće je evo šta. Postojanje DNR i LNR kao Anti-Anti-Rusije je ključ za nemogućnost Zapada da započne rat između Ukrajine i Rusije. Tegovi na nogama ne omogućavaju SAD da usmere Kijev u pravi veliki rat sa desetinama i stotinama hiljada žrtava.

Upravo zato Moskva snažno pomaže Donbas, upravo zato Sergej Lavrov govori o tome da smo mi za teritorijalni integritet Ukrajine. Upravo zato Rusija ne priznaje DNR i LNR kao zasebne države. Priznajući ih, dajući im nezavisnost – znači početi odbrojavanje do rata sa Ukrajinom. Plan Zapada u ovakvoj varijanti počinje da se ostvaruje: tu je Rusija, tu je Anti-Rusija, i tu je Novorusija. Anti-Anti-Rusije više nema. U slučaju priključenja Donbasa u sastav Rusije u Vašingtonu će biti ovacije. Jer rat će postati praktično neizbežan. Neprijatelj Rusije stvoren od same Rusije.

U današnjoj situaciji taktika Rusije u situaciji u Ukrajini jedino je ispravna. SAD treba da plaćaju 40 miliona ljudi, Rusija treba da pomogne tri miliona ljudi u Donbasu i 1,5 miliona izbeglica. Moskva stalno insistira na pregovorima ne dajući Zapadnom agresoru da „skine teg“ sa nogu, ne dopuštajući da nanesu DNR i LNR vojni poraz.

Koliko dugo je Zapad je spreman da plaća raspadajuću privredu Ukrajine bez garancija za početak rata sa Rusijom? Ovi momci ništa uzalud ne rade, novac uludo ne troše. Čak ni militantima u Čečeniji tokom 90-ih godina oni nisu dali dolare, već su im dali šablone za štampu dolara.

Samofinansiranje – to je princip anglosaksonske politike, u krajnjem slučaju povraćaj sredstava za veoma kratko vreme. Konkretan primer – boljševici sa zlatom Rusije preko švedskih banaka i kasnije koncesije, današnji libijski „borci za slobodu“ sa nejasno gde odlazećim prihodima od nafte Libije.

Vreme – to je ono o čemu je danas reč. Namera Zapada je da organizuje Majdan u Rusiji ako u Ukrajini put do rata bude blokiran hrabrošđu i odlučnošću dobrovoljaca DNR i LNR. Namera Rusije je propast Zapadnih interesa u Ukrajini zbog visokih troškova bez ikakve opipljive koristi.

Želja da se dobije „bilo šta“ od strane Vašingtona dovodi do pritiska na Evropu sa paradoksalnim željama Evropljana da ne dozvole izgradnju Južnog toka. Paradoks? Nema paradoksa. Vašington želi da od nestabilnosti u Ukrajini dobije barem mogućnost gasnog ucenjivanja Moskve. I Evrope. To je suština sadašnjih i prošlih događaja u Ukrajini.

I poslednje, što želim da kažem u tom pogledu. Danas u Ukrajini malo ko razume koliko kolosalnu ulogu igra u današnjoj svetskoj politici hrabrost stanovnika Donbasa. Oni spasavaju danas ceo Ruski svet. I paradoksalno – oni spasavaju živote stotine hiljada građana Ukrajine. Ista deca koja se danas „kliču“ u ukrajinskim školama, čiji roditelji prikupljaju novac za ATO, podržavaju kijevsku vlast, u slučaju poraza Donbasa, za veoma kratko vreme, po planu SAD, trebalo bi da se nađu u rovovima.

To je ono što treba da zapamtite svi, bez obzira na naše sadašnje državljanstvo.

Preveo – Srđan Đorđević

Izvor: Vzgljad, Novi Standard