Srbija na Balkanu i integracije sa Rusijom

Srpski prostor je pogodan da, kao regionalno jezgro, služi kao osnova strateške i bezbednosne stabilizacije celog Balkana. Istovremeno, srpski prostor može da predstavlja i mesto sukobljavanja različitih geopolitičkih i kulturno-civilizacijskih aktera, tj. da bude prostor kontrolisanog kriznog menadžmenta sa svojim manipulativnim potencijalom i širim međuregionalnim posledicama, od Srednje Evrope do Bliskog Istoka.

Zato oni koji žele destabilizaciju i manipulaciju kroz fragmentiranje vode regionalnu politiku protiv „srpskog faktora“, dok bi oni koji žele suprotno mogli da vode politiku u korist „srpskog faktora“, koji je kompatibilan njihovim strateškim projekcijama.

Delovanjem zapadnih sila srpski etnički prostor je osakaćen, srpska država je dovedena u stanje potpunog strateškog okruženja i stavljena u nezavidni vazalni položaj. Ceo Balkan je postao odskočna daska za dalje šire strateško nastupanje ka „srcu kopna“ – ka Rusiji i Centralnoj Aziji preko Crnomorskog basena i Kaspija.

BALKANSKA POLITIKA RUSIJE I SRBIJE

Srbija je geografski okružena zemljama koje su članice NATO (Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska), zatim zemljama koje su na putu da u nekom trenutku postanu članice (Crna Gora, Makedonija, Albanija) ili same imaju jako prisustvo NATO (BiH i naša južna pokrajina KiM). Osim veze vazdušnim transportom, Srbija se sa Rusijom može transportno povezivati samo preko Dunava, što u biti znači da postoji faktička odsečenost od Rusije, i geografska i politička. Takva pozicija nalaže da balkanske zemlje koje su bliže Rusiji – Bugarska pre svih, po mogućstvu Grčka, takođe imaju razvijene odnose sa Rusijom, čineći tako stožer bloka čiji bi Srbija mogla da postane deo.

To nalaže razvijanje balkanske politike Rusije, sa jedne, i balkanske politike Srbije sa druge strane. Srpska balkanska politika bi išla linijom razvoja sa Bugarskom i Grčkom kao ključnim partnerima, razvoju odnosa sa Makedonijom, relaksacije odnosa s Turskom. Platforme za ovakav razvoj bi trebalo da budu na ekonomskim pitanjima i zajedničkim projektima i pitanjima bezbednosti (ekstremne grupe, prisustvo fundamentalističkih islamskih ćelija, opasnost prelivanja kompleksnih sukoba sa Mediterana na Balkan i sl.)

Ruska balkanska politika je tema za Kremlj, ali bi u perspektivi morala da bude šireg sadržaja od vojno-bezbednosnog ili sentimentalno-istorijskog. Rusija nije u stanju da novcem „kupuje ljubav“ balkanskih država, jer će njeni resursi biti usmereni na reintegraciju Krima, otklanjanje posledica sankcija i izgradnju gasovoda ka Kini. U tom smislu Turski tok pruža dovoljno jaku osnovu za ekonomsku priču, a dotiče i pomenutu funkciju relaksacije odnosa sa Turskom. Smatramo da je Turski tok velika šansa za Srbiju.

Iako zvanično privržena vojnoj neutralnosti, potpisivanje sporazuma IPAP pokazuje da su u Srbiji NATO snage u ofanzivi kao i da će Srbija sve teže moći da balansira između Istoka i Zapada. Tu svakako spada i opadanje snage da se odoli pritiscima zapada da uvede sankcije Rusiji.

UKRAJINA NIJE ZATVORILA RUSIJU

Nasuprot tvrdnjama da će zbog krize u Ukrajini RF biti prinuđena da se zatvara braneći postsovjetski prostor, i da će u skladu s tim biti smanjen interes Moskve za Srbiju i Balkan, smatram da će upravo ukrajinska kriza i otvoreno agresivni nastup Zapada prema RF primorati Moskvu da „preskoči“ NATO/EU granice i pokaže interes za naš region. U tom kontekstu očekujemo opipljivije rusko prisustvo u regionu kroz demonstriranje „meke moći“. Dolazak ruskog medija bi pomogao da se uspostavi informaciona ravnoteža Zapada i Istoka na srpskom prostoru i prostoru Balkana.

Srbija je vojno neutralna. Kao što vojna neutralnost ne sprečava Srbiju da ima saradnju sa NATO, ne vidim niti jedan razlog zbog koga ne bi imala istu saradnju i sa ODKB.

Iskustva ODKB smatramo korisnim i zalažemo se u okvirima vojne neutralnosti za intenziviranje vojne saradnje sa RF i drugim članicama ODKB.

Humanitarni centar u Nišu predstavlja dobru osnovu za buduću saradnju sa RF. Nakon nedavnog potpisivanja IPAP sporazuma sa NATO, koji, naravno, ne podržavamo, ne vidimo nijedan razlog zbog koga naša država ne bi dala imunitet pripadnicima RF u humanitarnom centru u Nišu koji ima predispozicije da postane regionalni centar.

Strateški dobici oporavka i preobražaja Srbije u regionalnog stabilišućeg lidera imali bi jasne implikacije za okruženje:

Ojačaloj i vojno-bezbednosno oporavljenoj Srbiji brzo bi počele da inkliniraju okolne zemlje, naročito one pravoslavne poput Crne Gore, Republike Srpske u BiH, pa možda i Bosne u celini, Makedonije…

Nova ravnoteža snaga uspostavljena pomoću srpskog faktora imala bi stabilišuću funkciju u relacijama sa muslimanskim zemljama, naročito onima koje su suočene sa vehabitskom pretnjom i terorističkim akcijama. Postepeno objedinjavanje srpskog prostora sa Makedonijom, Bugarskom, Grčkom, Crnom Gorom, Republikom Srpskom, značilo bi da ceo međumorski prostor jadransko-jonsko-crnomorskog areala, stvara alternativu izlaska na Sredozemlje i otklanja mogućnost okruživanja i izolacije Crnog mora.

Izlaganje na okruglom stolu „Novi bezbednosni izazovi u Evropi i Evroaziji i uloga Srbije“, koji su u Narodnoj skupštini Republike Srbije 7. aprila 2015.organizovali Fond Slobodan Jovanović i Centar za geostrateške studije u saradnji sa Institutom ODKB

Izvor: Novi Standard