Srbija na marginama siromaštva

„Za ljude koji su siromašni nebitno je da li su ih svrstali u apsolutno ili relativno siromašne. Prvi ne mogu svojim prihodima da zadovolje osnovne potrebe  za život, a drugi to jedva uspevaju i isključeni su iz mnogih oblasti života. Misli se na nemogućnost adekvatnog načina ishrane, stanovanja, lečenja, obrazovanja, na način koji je dostupan većini građana tog društva. Za sve njih se može reći da su više gladni, nego siti, a najviše nezadovoljni“ ističe, dr Nada Novaković naučni saradnik Instituta za društvene nauke u Beogradu.[i] Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (31. mart) na granici siromaštva u 2014, u Srbiji je bilo 25,6 odsto građana, odnosno svaki četvrti građanin, dok je stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila 43,2 odsto. Populacija mladih od 18 godina najviše je izložena riziku od siromaštva ili 29,6 odsto populacije. Najveću stopu rizika od siromaštva imaju članovi domaćinstva koja čine dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece, ili 35, 2 odsto populacije. U zavisnosti od radnog statusa, kod građana starih 18 i više godina, najizloženiji riziku od siromaštva su nezaposleni, njih 47,1 odsto.[ii]

Dakle, polovina populacije u Srbiji živi u riziku od siromaštva i već se nalazi na putu ka socijalnoj margini gde se otvara niz novih i vrlo ozbiljnih problema. Prekomponovanje društvene stratifikacije u korist sve većeg procenta socijalno isključenih, koji u perspektivi klize ka začaranom krugu siromaštva iz koga retki izlaze preti da do kraja deatomizira srpsko društvo. Kada imamo u vidu da je reč o nekadašnjoj srednjoj klasi, problem postaje ozbiljniji. Prema rečima Mladena Lazića, sociologa i profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu koji decenijama učestvuje u mnogim naučnim istraživanjima koja mere kretanja, statuse i odnose među njima u srpskom društvu srednji sloj se „poslednjih godina raslojio tako da je trećina popravila životni standard, dok je za dve trećine on bitno opao. Neki od njih su potonuli na ekonomskoj lestvici, ka granici siromaštva.[iii]“

Kad nauka utvrdi: osnovni, pa tako i najvažniji razlog ekonomskog potonuća srednje klase prema profesoru Laziću je „činjenica da je posao postao nesiguran. Osim u državnom sektoru, a više ni tamo, posao ne samo što nije siguran nego su ga mnogi već izgubili. To su bile porodice sa dva prihoda, ostale su sa jednim, a ni taj nije siguran. Mogućnost da se nađe drugi posao je jako mala. Istraživanja pokazuju da se srednji sloj odriče prvo knjiga, pozorišta, putovanja… smanjuje se i potrošnja higijenskih sredstava koja nisu neophodnaa, kao  i odvajanja za zdravstvene potrebe. Imali smo istraživanje o tome da li ljudi pri kupovini obraćaju pažnju na kvalitet ili cenu. Po pravilu, čak i kod viših srednjih slojeva, cena je bila presudna“.[iv] U Srbiji tek svaki treći stanovnik ima para za odmor, svaki četvrti mesni obrok ne može da obezbedi ni za svaki drugi dan, dok za nenadane iznenadne troškove (a Zavod za statistiku procenjuje da oni „koštaju“ 10 000 dinara) sredstava nema polovina stanovnika.

Međunarodne finansijske institucije, Svetska banka i MMF, tokom prolećnog zasedanja dale su određene analize i projekcije i za Srbiju. Za Svetsku banku, stopa siromaštva povećana je u Srbiji i „to su ljudi koji bukvalno sastavljaju kraj sa krajem i čija potrošnja ne prelazi od 1,5 do dva dolara dnevno“.[v] MMF je jedino za Srbiju „projektovao“ porast nezaposlenosti što bi Srbiju (uz Grčku) dovelo u red evropskih rekordera po nezaposlenosti: „Stopa nezaposlenosti sa kojom će Srbija završiti ovu godinu projektovana je na 20,7 odsto, što je čitavih jedan odsto više nego što je, prema podacima MMF-a, Srbija završila 2014.“[vi] U „projekcije“ međunarodnih finansijskih institucija sasvim su sigurno ušli podaci koji govore o broju ljudi koji treba (a na osnovu sporazuma sa MMF-om) da ostanu bez posla u javnom sektoru i dobrim delom oni čine grupu takozvanog „novog siromaštva“: U Srbiji se, prema navodima dr Nade Novaković, pojavilo „novo“ siromaštvo koje je karakteristično i za druge zemlje pogođene krizom, ali je kod nas masovnije i najviše posledica domaćih faktora. Među „novim“ siromasima nalaze se: radnici koji idu na posao i nemaju za to zaradu (46 000 radnika), oni koji primaju povremeno manje od minimalnog dohotka (200 000) i svi koji sanjaju da prime prosečnu zaradu (400 000 radnika prima manje od toga). Kada ovim podacima dodamo i 200 000 dece koja žive u siromaštvu i 100 000 njih do 13 godina koja nemaju ni za hleb i mleko, statistika postaje poražavajuća.[vii]

Posledice koje prevazilaze svaku statistiku su katastrofalne: u društvenom smislu, smatra dr Lazić, to vodi atomizaciji društva, ljudi gube socijalne veze, ne druže se… dok su psihološke posledice još gore: to je osećanje beznađa, besperspektivnosti, koje može da vodi u različitim smerovima-od agresije, preko autodestrukcije do eskapizma, bežanja u sebe![viii] Ne manje važno je napomenuti da se analiza Republičkog zavoda za statistiku provodila pre smanjenja penzija i plata, koje će tek dati poražavajuće pokazatelje socijalnog stanja u Srbiji.

Kako nas drugi vide. Iako, su primetni klišei koje su cementirali zapadni mejnstrim mediji poput objašnjenja zašto je srpsko društvo danas društvo siromašnih i korumpiranih BBC  će neminovno pomenuti „autokratski režim S. Miloševića“, ali će svakako izostaviti kontekst tog režima: poput zapadnih sankcija koje su (uz NATO agresiju) srpsku privredu vratile u „rani srednji vek“. Ipak, svako ko od stranih izveštača uđe u Srbiju, ne može a da ne vidi ono što svi ovde živimo svaki dan. Ukoliko, stereotipe (samo ovaj put) ostavimo po strani, više nego interesantno je kako je britanska novinarka BBS-ja videla Srbiju danas:

Ejmi Gatman, u 25-minutnoj emisiji „Bogatiji svet-ali za koga“ Srbiju opisuje u nekih dvanaestak minuta kao državu isuviše daleko od toliko najavljivanih reformi: Belorusija, Bocvana i Bugarska imaju veći BDP po glavi stanovnika od Srbije koja ima podsticajnu investicionu politiku, jeftinu radnu snagu ali je istovremeno opterećena korupcijom, počinje izveštaj Gatmanova[ix] nabrajajući, pritom, nekoliko primera koji govore o „poslovnoj klimi, netransparentnim ugovorima i projektima (poput „Beograda na vodi“): „Jedan lokalni biznismen je rekao da su nedostatak transparentnosti i neobjavljivanje detalja o trošenju javnih sredstava rutinska stvar. Svuda u svetu bi došlo do javne debate, pošto se menja jedan deo grada. Imali biste i tendere. „Ovde nema ništa od toga“, kaže on. „Oni unapred naprave neke dogovore, a mi kasnije saznamo da su to bili prilično loši dogovori,“[x] govori Gatmanova i nastavlja:

„Svi srpski dobro obavešteni biznismeni s kojima sam razgovarala frustrirani su zbog istih stvari. Nijedan od njih nije želeo da mu se objavi ime. Jedan od njih ispričao je svoje iskustvo. „Poslovanje u Srbiji predstavlja potpunu noćnu moru, čak i za Srbe. Nemoguće je raditi ukoliko ne želite da imate posla s političarima. Umoran sam od činjenja usluga“, rekao je. „Izostaju važne promene vrednosnog sistema(…)Drugi je pričao o očajničkoj želji Srbije da se otrese imidža balkanskih bandita. „Ali“, kaže on, „to se ne dešava zbog manje obrazovanih Srba koji su zauzeli kancelarije vlade i koje motiviše lična dobit.“[xi]

Međutim, iskustvo s kancelarijom gradonačelnika Beograda za Gatmanovu je bio šokantan primer koji je nadmašio prethodne i istovremeno do hiruške preciznosti postavio rentgen sliku današnje Srbije: „Jedan savetnik odbio je moju ponudu da intervjuišem gradonačelnika. Moj drugi, odvojeni zahtev da me poveže s jednim srpskim milionerom koji se obogatio poslovima vezanim za informacione tehnologije je odobren, ali ne baš sasvim direktno. Ubrzo nakon odobrenja, sa zvanične email adrese gradonačelnikovog savetnika dobila sam poučnu poruku kojom me moli za uslugu. Usluga je trebalo da poprimi formu članka koji bi se objavio u nekoj međunarodnoj publikaciji i sadržao detaljno navedene pohvale, kao i formu isplaniranih intervjua. Posebno intervjua s gradonačelnikom. Izgleda da im je moj profesionalni integritet bio potpuno nevažan. Ne moram ni da naglašavam da sam tu ponudu odbila. Obećanje reformi bilo je dovoljno da novu srpsku vladu dovede na vlast. Njihova primena je potpuno druga stvar“, zaključuje Gatmanova.[xii]

Cinično ili ne, ali je britanska novinarka, iako joj to nije bila namera, upravo i odgovorila na pitanje ko je odgovoran za život većinske Srbije na socijalnim marginama.

_________________________________________

[i] NIN, broj 3355, 16. april  2015, strana 30

[ii] Agencija Beta, 31. mart 2015. godine

[iii] NIN, broj 3355, 16. april  2015, strana 31

[iv] Isto, strana 31

[v] http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/aktuelno/kriza-povecala-broj-siromasnih-u-srbiji_588790.html

[vi] http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/551155/MMF-Samo-u-Srbiji-sve-vise-ljudi-bez-posla

[vii] NIN, broj 3355, 16. april  2015, strane 30 i 31

[viii] Isto, strana 31

[ix] Emisija je postavljena na linku: http://www.bbc.co.uk/programmes/p02l1yyp

[x] http://www.magacin.org/2015/03/14/siromastvo-i-korupcija-u-srbiji-bez-premca/

[xi] Isto

[xii] Isto

Izvor: Fond Strateške Kulture