Srbija nekada i danas

Od Turske preko Austrougarske do anglosaksonskih sila, uvek je isti recept za vlast nad Srbima: zbuniti, razjeniti, posvađati, potplatiti, uceniti, podmetnuti, pogrešno usmeriti…

Opet su pred nama smutna vremena -kažu oni stariji među nama. A kad to nisu bila, pitaju oni iskusniji? Srbi opet padaju u istu zamku – zaključuju oni najmudriji?

Postavlja se pitanje, šta smo to mi i da li smo uopšte nešto kao Srbi naučili iz sopstvene burne i teške ali prebogate istorije čiji je i najmanji deo bio dovoljan da uvidimo svoje greške i učeći na istim učinimo u budućnosti nešto značajno za svoj narod i za svoju zemlju?!

Metodologija rada za kontrolu pojedinaca, a preko njih vlasti i naroda je i danas ista, samo su se sredstva promenila. Ako su to u otomanskom periodu odrađivali s jedne strane carske uhode i janjičari a s druge strane prevernici, vazali i tzv. kneževi odani Porti, tokom Austrogarske su to bili bivši Srbi – tajni i javni gosti bečkih dvorova i vatikanskih hodnika, kao i  carski namesnici i domaći ”prosvetitelji” na terenu, čast ustanicima.

U periodu nakon slavnih pobeda u balkanskim i Prvom svetskom ratu umesto punog uzleta srpske države i trajnog rešenja srpskog nacionalnog i teritorijalnog pitanja uz ispravljanje istorijske nepravde, domaći masoni uz pomoć i po nalogu Vatikana i velikih sila raspršili su kao mehur od sapunice krvlju i oslobodilačkim ratovima stečeni nacionalni kapital kroz projekat Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, preteče utopije zvane Jugoslavija…

Jugoslavija i deo komunista su na talasu marksizma i internacionale zarad bratstva i jedinstva nastavili da na perfidan način krune srpsko pitanje, gde su im opet sami Srbi sa čudnim mazohističkim porivom bili najbolji izvođači radova na terenu, bilo na Golom otoku, Brionskom plenumu, Ustavu iz 1974, bilo u raznim špijunskim (čitaj izdajničkim) igrama, bez obzira da li su samo bili zatucani u pogrešnu ideologiju brišući i uništavajući sve nacionalno, tradicionalno i versko iz srpske istorije, ili su odrađivali posao velikodušno uzimajući novac od Engleza, Francuza, Amerikanaca, Nemaca, Mađara, Turaka, Šiptara, Muslimana, Hrvata i dr. ,pri tom konstantno smanjujući veličinu srpskih teritorija i srpskog naroda u njima.

Savremeno doba su obeležile anglosaksonske igre i eksperimenti nad našim narodom, od bahatih amerikanca i prefinjenih Engleza, preko tvrdih Nemaca do lukavih Turaka i Arapa. A iza svih njih, naziru se potezi stvarnih vladara iz senke preko globalizovanih institucija. Glavne metode za rad su ostale iste – promenili su se samo modeli preumljavanja javnosti, pri čemu je uloga medija postala dominantna.

S druge strane, poslednjih decenija primetan je trend koji zahvaljujući svom uspehu na terenu, preti da postane zakonitost (ako se Srbi u međuvremenu ne osveste) – radi se o tome da trdokorne i slobodarske narode kakav je nesporno srpski, ne možeš drugačije pobediti osim istovremenom kombinacijom više faktora:

• postepenim radom stranih nalogodavaca i dugoročnim sprovođenjem ciljeva nad narodom i državom koristeći se principom ”kuvane žabe”
• ekonomskim porobljavanjem i dovođenjem bilo koje vlasti u punu zavisnost i ujedno cele države u podređeni položaj kontrolom svih najvažnijih resursa i glavnih tržišnih subjekata
• razoružavanjem samog naroda, ukidanjem vojnog roka, slabljenjem i kontrolisanjem celokupnog sistema bezbednosti
• dovođenjem odavno pripremljenih pojedinaca na vlast
• stalnim držanjem tenzije i fokusa javnosti na naizgled važne događaje kojima se skreće pažnja, po principu : ”daj narodu hleba i igara”
• lažno podstrekivanje patriotizma, rodoljublja i navodnih nacionalnih ciljeva podmetanjem tzv. ”analitičara” i ”rodoljubivih lidera”
• tajnim formiranjem ”nacionalnih stranaka i pokreta” odnosno dovođenjem onih partija na vlast koje prolaze kod naroda kao nacionalne, a u praksi sve suprotno čine.

Poslednji od pobrojanih faktora je posebno interesantan jer se Srbi lako ”lepe” za njega pa tako meću naivnim narodom odlično prolazi dovođnje ”patriotskih”stranaka” na vlast čime se naizgled ostvaruje pobeda na izborima kojom narod ”šalje u istoriju” demokratsko-liberalne snage želeći više nacionalne i suverenističke politike i dajući (pogrešan) glas onima koji se busaju kako će poništiti sve odluke prethodnih , kako će ojačati zemlju, i čim doću na vlast ostvariti sve njene nacionalne ciljeve. To smo sami tražili  i doživeli u praksi , a sad samo gledamo razmere štete.

Kod Srba osim nacionalne retorike posebno dobro prolaze (što vlast i njeni strani savetnici i nalogodavci vešto koriste) i tzv. teorije zavere uz umešanost stranih i domaćih službi u iste. Nema stranke, organizacije, pokreta i udruženja u kojima navodno nema ubačenih agenata, ili u kojima se javno ili u kuloarima tajno priča kako su pojedinci ”zakopčani” za pojedine službe, gde su neki zaduženi samo za podrivački rad, dok drugi vode super tajne pregovore sa vlastima, treći tvrde da je u pitanju dvostruka igra, a svi se slažu da se sve sluša, prati, kontroliše, dogovara, da je iza svega s jedne strane Veliki brat a s druge strane još veći Baljšoj druzja…

Rezultat je da među narodom i istinski rodoljubivim organizacijama i liderima nema ni poverenja ni poštovanja, a bez te dve stvari uz tradicionalan nedostatak vere i višak sujete, nedostatak programa uz višak folozofiranja, uz nedostatak sabornosti, a višak individualnosti, nema ni napretka ni boljitka. Pri tome sve izgleda kao da se vrtimo u krug i uzalud trošimo energiju,  što kvalitetne pojedince često tera da se povuku sa pozornice, verujući da je unapred sve izgubljeno….

Kad se sve pobrojano uveže sa moćnom medijskom mašinerijom sa nacionalnim frekfencijama, zloupotrebom društvenih mreža sa armijom botova, stalnim ”bombardovanjem” informacijama i kreiranim događajima, i naravno katastrofalnom ekonomskom situacijom u kojoj se zemlja nalazi (pa je delom i logično što društvo nema vremena da uzme sudbinu zemlje u svoje ruke boreći se za golo preživljavanje) onda nije ni čudo što je narod toliko zbunjen, sluđen i razočaran, i što traži utehu u gledanju parova, farmi, ispraznih serija, u opijanju, u narkoticima, sažeto rečeno: prividnom begu od stvarnosti.

Zajedničko za sve periode manipulacije je srpski pogled na stvari, zaborav i naivnost tj. ne shvatanje suštine problema i nerazumevanja svetskih procesa koji traju stotinama, po nekim istraživačima i hiljadama godina, u kojima stvarni vladari sveta vuku poteze pripremajući odavno ljude i dovodeći ih na pozornicu uz poteze koje vuku nad njima kao u lutkarskom pozorištu, dok narod veruje da oni odluke donose sami. Druga pogrešna karakteristika našeg javnog mnjenja je krajnje jednostrano i jednodimenziono sagledavanje svih procesa u samo jednoj vidljivoj sferi (onoj materijalnoj tj. fizičkoj), zanemarujući uloge onih drugih dimenzija, i duhovne i duševne i energetske, što naši neprijatelji i kreatori ne da ne zaboravljaju već ih naprotiv uveliko koriste i toliko eksploatišu nama, vodeći uspešan višedimenzioni rat, posebno, poslednjih 2 decenije.

Kako ovaj tekst ne bi bio samo još jedna dosadna analiza stanja nacije i države, kakvih je mnogo a među njima i onih dobrih što ispravno konstatuju činjenice na terenu, umesto  zaključka evo nekoliko konkretnih predloga kako da poboljšamo stvari:

• nazvati stanje pravim imenom, hrabro, jasno i bez straha, odupreti se nametanju lažne istine, lažnih objašnjenja, i pogrešnih vrednosti…
• okrenuti se nazad i zagledati se duboko u istoriju i videti kako nam je bilo u sličnim iskušenjima, ko su nam uvek bili saveznici i prijatelji, kakve su nam bile komšije kad je do nevolja dolazilo, ko se kako poneo, šta je ko uradio, šta od koga možemo da očekujemo…
• vratiti se samo nekoliko godina u nazad i potsetiti se šta su partije i pojedinci govorili, zastupali, koji im je bio program, kako su došli na vlast, zbog čega ih je narod izabrao, da li su obećano ispunili, kako se danas ponašaju, šta smo imali tad, a šta imamo sad?
• pratiti trag novca za svaku stranku i za svakog pojedinca, poredeći imovinsko stanje tokom perioda vlasti i javnog rada, uglavnom kod političara kojima je politka bila jedini posao a računi i imovina toliki kao da su bili sve vreme vrhunski biznismeni…
• tražiti motiv zašto, zbog čega i zbog koga to neko radi?
• proučiti programe stranaka, proveriti njihovu primenu i uporediti izgovorene reče i dela. Upoznati ustav Srbije i tražiti doslednu primenu svakog njegovog člana, i poštovanja svih prava građana…
• razabrati žito od kukolja, i okupljati se oko čestitih, proverenih i mudrih ljudi, dokazanih u svojim oblastima, kojih retko ima u nacionalnim medijima ali koji su ostali dosledni bez obzira na iskušenja, i kojima je vera i otadžbina uvek bila na prvom mestu…
• prenositi stavove, reagovati javno na sve negativne stvari, ohrabrivati svakog pojedinca i grupe za posetu tribinama i javnim skupovima na kojima nastupaju najpametniji i najmudriji među nama…
• pridružiti se svim opravdanim protestima sindikata, rodoljubivih udruženja, crkve, vojske, građana…
• podržavati one organizacije i pokrete u kojima se lako prepoznaje integritet i čast pojedinaca koji ih vode, kojima su nedvosmislene i čvrste vrednosti za koje se zalažu, gde reči prate dela u praksi, gde su prisutni pravi programi, znanje i struka…
• pisati uvek ćirilicom, putem društvenih mreža iznositi svoje stavove, deliti istinite i proverene sadržaje ljudi od dela i integriteta, podsticati ljude da se ohrabre i da iznesu svoj stav…
• okupljati se u što većem broju kako u crkvi na liturgiji tako na svim kulturnim, tradicionalnim, a u osnovi rodoljubivim događajima, svakodnevno raditi na sabornosti odbacujući svaku sujetu a šireći svest o današnjoj ugroženosti naroda i države, uz stalno potsećanje o najvećem genocidu koji je učinjen nad srpskim narodom tokom 20.veka…
• neformalnim putem informisati mnoge pojedince o stanju, stavovima, mogućnostima i izboru pravih lidera koji će se pojaviti i koje će narod prepoznati i koji će povesti mase i pobediti na sledećim izborima, jer se narod neće više tako lako dati prevariti ako poput one reklame za banku sabere dva i dva i zaključi da je to stvarno četiri, i da je toliko očigledno šta je laž a šta je istina, šta je dobro a šta je loše, odnosno ko je vjera a ko je nevjera…

Ne zaboravite da je pred svim punoletnim generacijama koje su žive i koje su savremenici ovog teškog perioda, velika i obaveza i odgovornost za ono što ćemo uraditi, jer kakvi budemo danas u ovim smutnim vremenima, takvi ćemo biti doveka. Ako mislimo da sačuvamo našu otadžbinu i da nas buduće generacije ne samo pamte već da uopšte postoje i da se zovu Srbima, krajnji je momenat da se osvestimo i da počnemo da delamo.

Izvor: Fond Strateške Kulture