Srbija i nepoznat muškarac u ormaru

U staroj jevrejskoj anegdoti postoji ovakva priča.

Muž se iznenada vraća kući sa službenog puta i osećajući da nešto nije u redu, kaže:

• Saro, u našoj kući ima nekoga. Moram pregledati stan.

Proverava i pritom govori:

• U kuhinji nema nikoga. Na balkonu nema nikoga. U kupatilu nema nikoga.

Otvara vrata od ormara:

• U ormaru nema nikoga…

U ormaru stoji muškarac sa pištoljem.

• U ormaru nema nikoga, poći ću još jednom da pogledam u kupatilu.

Koliko situacija u Srbiji podseća na situaciju sa muškarcem u ormaru, dobro bi bilo priupitati bivšeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča. On danas izgleda ima mnogo slobodnog vremena i mogli bi ga uključiti u sastav delegacije premijera D. Medvedeva koji će uskoro doći u Beograd. Upravo zbog toga da bi on kao očevidac i neposredni učesnik nedavnih događaja, ispričao srpskim kolegama priču sa ormarom.

A ta priča izgleda ovako.

Kada je Ukrajina zatrudnela od “evropskog izbora”, kod nje se pojavila prirodna želja da okonča prijateljstvo sa svojom starijom omraženom sestrom Rusijom. Rusija je očigledno izašla iz mode kod pristojnih mladoženja i njeno društvo očigledno nije ukrašavalo Ukrajinu. Da bi čitavom svetu pokazala da je ona kul devojka, koja je sposobna ne samo da stekne netradicionalnu seksualnu orjentaciju, nego i da se vrti u društvu najrafiniranije gospode sa novcem, Ukrajina je potpisala čitav niz međunarodnih sporazuma sa zapadnim pretendentima na njeno dostojanstvo, čiji se smisao svodio na veoma jednostavnu misao – ja sam spremna na sve, samo me smatrajte vašom. Zato što je sa vama sreća. A Rusija – fuj, to je čak nepristojno. Svaki dogovor sa NATO, Ukrajina je takođe potpisivala bez gledanja.

Šta je u takvoj situaciji mogla učiniti Rusija? Ništa. Svaka devojka sama bira od koga će da zatrudni.

Biktor Janukovič se nije posebno razumeo u visoke stvari, pitanja ženske psihologije u periodu bračnih igara takođe ga nisu interesovala, ali on je shvatao da ukoliko je devojka napravila izbor pre njegovog dolaska, onda ga nekako treba realizovati. A stvar je u tome što su po tom sporazumu koji je Ukrajina potpisala još za vreme V. Juščenka, Amerikanci dobili mnoštvo svakojakih prava, pa tako i najglavnijih prava – prava da se u zemlji ponašaju kao gazde. I usled svega toga, nastala je sledeća situacija.

Nedaleko od predsedničkog kabineta iz nekog razloga su započeli bojevi protesti koje će potom nazvati Majdanom. Pošto je bio pristalica zapadnih vrednosti, Janukovič nije rasterao naoružane metežnike iako su oni spaljivali miliciju Molotovljevim koktelima i pucali po njoj snajperskom vatrom. I ovde je neophodno ukazati na jedan poseban detalj – na Majdanu se periodično pojavljivao američki ambasador, njegovi saradnici, američki senatori, pa čak i visoki predstavnik Stejt departmenta Viktorija Nuland sa kesama keksa za gladne borce za slobodu.

A jadni Janukovič poput onog istog Jevreja koji je naišao na muškarca sa pištoljem, umesto da istera nepoželjnog gosta sa Majdana, koji iz nekog razloga direktno podstiče njegove protivnike, govori sam sebi – u ormaru nema nikoga, poći ću još jednom da pogledam u kupatilu.

Zamislite samo. Zamenik rukovodioca Stejt departmenta agituje za ustanak protiv predsednika, a ovaj ništa ne sme da preduzme! Eto šta ti je demokratija po briselski, eto šta znači zatrudneti od “evropskog izbora”.

Prema nekim sociološkim istraživanjima, u Srbiji oko 48% stanovništva želi ulazak u EU[1]. Međutim, ako oni nemaju sopstvenog iskustva, mogli bi se ugledati na ukrajinsko iskustvo. Jer je Janukovič morao da “ne primećuje” Amerikance na Majdanu i on je hteo da posedi u toaletu.

Ali život nije anegdota. Muškarac sa pištoljem je pokušao da provali unutra i dobro je da je Janukovič uspeo da pobegne kod omrznute ruske sestre. Predsednik koji je pobegao od bande brutalnih siledžija iza kojih su stajale “zapadne mladoženje” – predstavlja sramotu za naciju. Još ni jedna zemlja na svetu nije tako sramno izgubila svoju nezavisnost.

Verovatno srpski rukovodioci misle da ova priča nema veze sa njihovom sudbinom. Da se sa njima tako nešto nikada neće dogoditi. Kao prvo, zato što su oni veoma pametni.  A kao drugo, zar je iko ikada video da su mladoženje iz NATO obmanjivali nevestu? Ako su rekli da jednostavno hoće da posede u ormaru, znači da je to tako.

[1] Ovde se autor verovatno oslanja na istraživanja prozapadnih provladinih agencija. Prema nepristrasnim sociološkim istraživanjima, broj stanovnika Srbije koji žele ulazak u EU pao je znatno ispod 50 procenata, a znatno je manji procenat onih koji bi želeli ulazak Srbije u NATO pakt. Analitičar Đorđe Vukadinović u razgovoru za radio Sputnjik utvrdio je da “Savez Srbije sa Rusijom podržava 20% više građana Srbije nego ulazak u EU”

____________________________________

(1) https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&uact=8&ved=0ahUKEwj2gNHemLvLAhXJIpoKHbw9Db0QFggsMAM&url=http%3A%2F%2Fwww.nspm.rs%2Fhronika%2Fdjordje-vukadinovic-za-sputnik-savez-srbije-sa-rusijom-podrzava-20-odsto-vise-gradjana-nego-ulazak-u-eu.html&usg=AFQjCNHX2CURQ1xEj0oyYuRzv7PAtnCRgQ (primedba prevodioca)

Izvor: Fond Strateške Kulture