Srpski pijemont – Zapadni Balkan (6)

Raspadom Jugoslavije i iscrtavanjem novih granica na Balkanu, srpski nacionalni korpus našao se razvejan u četri nove balkanske države (Hrvatska, BiH, Crna Gora i Makedonija) i jednoj paradržavi (Kosovo), sa perspektivom daljeg teritorijalnog usitnjavanja kroz podsticanje separatističkih tendencija u Vojvodini i Raškoj oblasti, a čitav proces praćen je opasnim produbljivanjem ideoloških, ekonomskih, socijalnih o drugih srpsko-srpskih podela.

U nedostatku celovite nacionalne strategije koja bi odgovorila na ove istorijske izazove CEOPOM-Istina će otvaranjem feljtonskog serijala „Srpski projekti za XXI vek“ predstaviti neke od inicijativa i projekata koji, u ovim teškim vremenima, imaju ambiciju da se pozabave aktuelnim stanjem srpskog naciona i pokrenu procese za jačanje srpsko-srpskih veza na Zapadnom Balkanu. Smatramo veoma bitnim da Srbi koji žive na srpskim etničkim prostorima bivše SFRJ, a koji u ovom trenutku nisu adekvatno povezani, znaju da postoje inicijative da se njihov položaj unapredi i međusobne veze ojačaju, kao prvi korak ka strateškom cilju, a to je stabilno i pravedno rešavanje srpskog nacionalnog pitanja.

Prva međunarodna naučno-stručna konferencija drugog privrednog i trećeg NVO sektora Republike Srpske i Srbije

U oblikovanju misije i strategije projekta Srpski pijemont – Zapadni Balkan značajnu ulogu odigrala je „Prva međunarodna naučno-stručna konferencija drugog privrednog i trećeg (patriotskog) NVO sektora Republike Srpske i Srbije“, održana 30.11.2013. godine u Gradišci na Savi, kojoj je prisustvovalo više od 50 eminentnih učesnika i gostiju. Skup i naučni radovi na njemu izneti nedvosmisleno su ukazali na neophodnost jačanja srpsko-srpskih veza na Zapadnom Balkanu, multidisciplinarno osvetlivši brojne mogućnosti koje u tom smislu postoje kao opcija u ovom trenutku (kulturne, poslovne, socijalne, verske, političke itd.), kao i one koje se nude kao perspektiva u bližoj i daljoj budućnosti.

U uvodnom izlaganju, koje je prethodilo zvaničnom otvaranju Konferencije, akademik, prof. dr Marija Knežević, potpredsednik Udruženja privatnih poslodavaca Republike Srpske, je u ime organizatora, najavila temu i ciljeve ovog skupa. Ona je istakla „da večita težnja ka saradnji i ujedinjenju svakog naroda je osnovni moto svakog pojedinca tog istog naroda ka zajedništvu, okupljanju, grupisanju svih resursa i potencijala, vrednosti i kapitala, energije i iskustava, nauke i inovacija. Primer za to imamo kod savremenog Novog svetskog poretka, što u globalu i sa njihovog jednostranog interesa ima svoje trenutne prednosti, ali na duže staze može da bude veoma pogubno za male nacije i male države tj. za drugi i treći sektor svake države, bar kako se stvari trenutno odvijaju na svetskoj mondološkoj sceni. Ako ove činjenice u tranzitnim vremenima ne mogu da prepoznaju dezinformisani i neinformisani narodi i veliki broj ucenjenih političara po raznim osnovama, kao i najveći broj kupljenih medija, to patriotski naučnici i privrednici moraju da shvate, moraju da prepoznaju, ne smeju da ćute, ne smeju da budu neaktivni i da se s time mire. Ne smeju da se ponašaju kao da se to njih ne tiče, pogotovo što su tranzicioni „demokratski“ društveno-politički sistemi nauku, struku, sposobnost, rezultate rada, odgovornost, kvalitet i inovacije marginizirali i postavili u drugi plan. Ova današnja Prva Konferencija II privrednog i III NVO i naučnog sektora ima, između ostalog, za cilj da se, po Džefri Saksu, ubrza kraj trancizionog haosa, da se prihvate nove demokratsko-evropske norme, za početak sa stanovišta nauke, privrede i građana, te da povećamo i inoviramo sve oblike zajedničkog interesa, novih ideja i akcija, kako unutar svojih država, tako i zajedničkih interesa obe države.“ (1)

Kao potpredsednik Republike Srpske i uvaženi naučni radnik, Konferenciju je zvanično otvorio prof. dr Emil Vlajki, koji je na početku izrazio prijatno iznenađenje i zadovoljstvo brojem i sastavom učesnika i gostiju. On je istakao kako je značaj ove Konferencije pre svega u tome što pokazuje da srpski narod još uvek ima izbor kojim putem će krenuti u oblikovanje svoje budućnosti, što poriču NATO lobisti koji put ka EU i NATO nameću kao jedinu realnu opciju, a među kojima ima i naučnih radnika i profesora univerzititeta. On je izrazio otvoreni skepticizam prema mogućnosti da srpski narod ikada postane ravnopravni deo evropske porodice naroda i to nazvao „fikcijom“ za čiju je realizaciju prema mišljenju samih evropskih političara i ekonomista potrebno 20 do 25 godina.

Vlajki je ukazao na specifičnost pozicije srpskog entiteta u BiH koji se praktično jedini opire pristupanju Bosne u NATO s obzirom da su druga dva konstitutivna naroda jasno opredeljena za članstvo u ovoj organizaciji. On je upozorio da bi ulazak Bosne i Hercegovine u NATO, s obzirom na ustavom opredeljenu vojnu neutralnost Srbije, mogao doneti situaciju da srpski narod sa „ove“ i „one“ strane Drine, praktično krene dijametralno suprotnim putevima, što bi moglo imati teške nacionalne posledice.

Podvukavši da iz brojnih kontakata koje, kao potpresednik Srpske, ima sa zapadnim partnerima nije uočio spremnost Zapada da ozbiljnije investira u prostore na kojima živi srpski narod, on je izneo podatak da je od ukupne zapadne pomoći koja je u prethodnih 20 godina došla u BiH, na Republiku Srpsku otpada svega 17 procenata. Nasuprot tome, ruska pomoć i zainteresovanost za investiranje u zajedničke projekte izgledaju puno ozbiljnije i konkretnije, smatra Vlajki.

Profesor Vlajki je apostrofirao značaj činjenice da Republika Srpska ima mnoge elemente državnosti iako nije država u klasičnom smislu, kao i potrebu usklađenih poteza Srba sa obe strane Drine kako bi se izbegla opasnost da se „krene suprotnim putevima“, a izlaganje je završio ponovnim ukazivanjem da srpski narod još uvek ima mogućnost izbora.

Uvodno izlaganje na ovoj Konferenciji imao je akademik, doc. dr Vinko Perić, predsednik Udruženja privatnih poslodavaca Republike Srpske, domaćin ovog skupa i kako smo već napisali idejni tvorac Srpskog pijemonta. On je svoje izlaganje započeo sledećim rečima:

„Kao uvodničar ovog veoma važnog, možda istorijskog, naučnog skupa, sa posebnim zadovoljstvom ističem da današnje teme jesu bit i supstrat našeg materijalnog, duhovnog i organizovanog bitisanja, jer kroz sve njih će se provlačiti egzistencijalno pitanje pojedinačnog opstanka, saradnje i celokupne komplementarnosti naše dve države: Republike Srpske i Srbije.

Trajno i biblijsko pitanje ne samo prosvećenih pojedinaca nego svake društvene zajednice od najprimitivnijih oblika njenog organizovanja … pa do današnjeg neoliberalizma i globalizacije jeste egzistencijalno pitanje – Kako opstati, biti uspešan i bezbedan, kako biti u prednosti od drugih konkurenata, na široko-prestižnom civilizacijskom polju?

Od Aristotelove „Politike“, Platonove „Države“, Sokrata, Makijavelijevog „Vladaoca“ i začetništva prve nacionalne države pa do „Načertanija“ Ilije Garašanina, svagde se kao crvena nit provlači pitanje i podpitanje „Kako postići svoj homogeni nacionalni cilj i interes?“

On je podsetio da je Garašanin priželjkivao da „Srbija bude Pijemont ujedinjenja srpskog naconalnog bića“, pri čemu je isticao njenu snagu i mogućnost da za takve procese dobije aminovanje okruženja.

„Sadašnji lider i kreator Novog svetskog poretka je Amerika, hladnoratovski pobednik i najmoćnija sila sveta. Ta Amerika, prema ruskom istoričaru Olegu Platonovu, nije ni država ni nacija. To je velika teritorija na kojoj žive pridošlice iz raznih zemalja. To što se naziva američkim narodom, to je veštački konglomerat lica otuđenih jednih od drugih, koji su povezani zajedničkom strašću za potrošnjom i zaradom …

Duhovni progres i moralni razvoj koje je hrišćanstvo donelo svetu smenio je opšte duhovni pad i moralna degradacija zapadnog čoveka. Za vladanje nad ovakvim pojednostavljenim tipovima čoveka obrazuje se struktura tajne, zakulisne, vlasti, nazvane svetska vlada. „Svetom ne upravljaju oni koji su na sceni, već oni koji su iza kulisa“ – to je krilatica poznatog jevrejskog političara Bendžamina Dizartija, koja kruži svetom. U početku njenom uticaju najpre podležu mediji, literatura, umetnost, a zatim i osnovne društveno-političke institucije.“

Ukazujući na osnovne postulate i strukturu globalizma profesor Perić je posetio na programsku knjigu direktora Evropske banke, Žaka Atilija „Mondijalizam – linija horizonta“, u kojoj on zastupa tezu o neophodnosti formiranja planetarne političke vlasti u Novom svetskom poretku, i procenjuje tri načina da se to uradi:
• svetski sakralni poredak
• svetski poredak sile i
• svetski poredak novca

„Sadašnju etapu razvoja mondijalizma on naziva „trgovačkim poretkom“ u kome se sve prodaje i sve kupuje, a glavna univerzalna vrednost, i u duhovnoj sferi, jeste novac“. Na taj način, smatra profesor Perić, stvara se sloj ljudi kojima je smisao života postaje potrošnja i zabava i kojima se praktično upravlja preko globalnih kompjuterskih i televizijskih mreža.

Profesor je istakao da promociju globalističkih ideja na prostoru srpskih zemalja sprovode plaćenici pro-zapadnog NVO sektora (Biserko, Kandićka, Pešićka i dr.) i to veoma agresivno (samo na teritoriji Srpske ima ih više od stotinu), a da je njihova karakteristika da imaju mnogo više zajedničkog sa svojim sponzorima i drugim državama, nego sa svojim sunarodnicima. S toga se nameće potreba da se u okviru nevladinog građanskog sektora stvore čvrste, interne, patriotske asocijacije koje će tesno, međusobno, sarađivati na bazi specijalnih paralelnih veza između Srbije i Republike Srpske sa idejom očuvanja nacionalnih vrednosti. Ako se građansko društvo prepusti nesmetanom delovanju plaćeničkih NVO, onda postoji opravdana bojazan da kod Srba može doći: od pozapadnjenja, odnosno amerikanizacije, ili „daljne islamizacije započete posle kosovskog boja 1389. godine do potpunog uništenja i nestanka“.

Prema profesoru Periću, „razlozi za takvu tvrdnju i prepoznavanje tog straha su višestruki:

1. Za razliku od Hrvata koji su katolici, i opredeljeni za Vatikan, Srbi se bore za očuvanje Pravoslavlja odnosno svog verskog identiteta
2. Bošnjaci i islamisti imaju snažnu zaleđinu u islamskom svetu, dok su Srbi, bar za sada, ostali bez slične i jake pomoći od strane Rusije, najveće pravoslavne zemlje na svetu
3. U ratu 1990-1995. NATO je identifikovao Srbe, bar za sada, kao protivnike u sukobu, kao stranu koja je ostala uz komunističku JNA
4. Srbi imaju viševekovno bolno i traumatično iskustvo pokrštavanja i prekrštavanja tj. islamizacije koja se ostvarivala milom ili silom
5. Tokom komunističke vladavine srpska nacionalna i verska obeležja bila su posebno zabranjivana i potiskivana. Ideja da svi Srbi treba da žive u jednoj državi nije, za sada, podržana od Zapada, tako da su Srbi Ameriku i Zapad doživeli kao opasnost za sopstveni identitet, kao neprijatelja koji osporava nacionalnu kulturu i time vrši etnocid i kulturocid. Slično se doživljava i Evropska Unija.

Imajući u vidu sve navedeno profesor Perić je ukazao na aktuelnost čuvenih Garašaninovih reči „Nema nam spasa, propasti nećemo“. On je naglasio da globalizacija otvara neslućene mogućnosti nadarenim naučnicima i inovativnim pojedincima, ali i destruktivcima. On je postavio pitanje „Da li će 21. vek biti vek pomirenja ili vek konačnog sukobljavanja dve civilizacije?“, i izrazio bojazan „da će 21. vek biti obeležen novim svrstavanjem među civilizacijama i sukobima među njima“.

Pokušavajući da ponudi odgovor na pitanje kakva je sudbina malih naroda u globalističkim procesima i promenama, i da li se Evropi može biti partner ili se mora ostati radna snaga za eksploataciju i topovsko meso, profesor Perić je naglasio: „Neki geopolitičari tvrde, a i većina danas ovde prisutnih verujem da smatra, da i mali narodi Balkana, itekako mogu dati, pored negativnih, i pozitivne odgovore na bauk ovakve globalizacije koji kruži planetom. To je jedan od osnovnih ciljeva ove današnje, poštovana gospodo, Konferencije“.

Na kraju, profesor Perić je kao poseban prioritet i imperativ istakao čvrsto interno zajedništvo nevladinog patriotskog sektora i naučnika sa građanima, kao i saradnju građana i tih sektora Srbije i Republike Srpske, za novi početak do ujedinjenja svih građana u jednu državu (Srpski pijemont – Zapadni Balkan), pa makar to bila i jedna evropska ili svetska mondološka država, zajedno sa Srbima, ravnopravno, partnerski i korektno!

Nakon uvodnog izlaganja profesora Perića, krenulo je iznošenje referata po predviđenim temama, koju možete ispratiti kroz video materijal:

https://www.youtube.com/watch?v=l3oWb8pU9EQ

Prof.dr Duško Vejnović, predsednik EDS RS, naglasio je da nas „osiromašenja naroda na ovim prostorima usmerava ka jedinstvu različitosti“ i pozvao na stvarnu demokratizaciju regiona. Govoreći o položaju srpskog naroda on je istakao da se Srbija nalazi u položaju polu-uhapšene zemlje, a Republika Srpska na optuženičkoj klupi, praktično od svog nastajanja. Kao prioritete koji određuju položaj srpskog naroda u regionu on je naveo rešavanje srpsko-kosovskog, srpsko-bosankog, srpsko-hrvatskog, srpsko-crnogorskog i srpsko-evropskog pitanja.

Ekspert za bezbednost i međunarodni terorizam, Dževad Galijašević, istakao je na opasnost da izvesna kriza identiteta kod bošnjačkog naroda u BiH bude nadomeštena „totalnim islamom“, odnosno da se nacionulna svest zameni verskom svešću, što je proces koji u savremenim uslovima može doneti probleme i Bošnjacima, ali i celom okruženju.

Akademik, prof. dr Rade Biočanin, sa Univerziteta u Novom Pazaru, govorio je o globalizaciji i svojim proučavanjima u okviru Koncepta tri „E“ (energetska efikasnost, ekonomska isplativost i ekološka bezbednost). On je ukazao na opasnosti koje nosi proces globalizacije regionu Balkana, sa aspekta održivog razvoja, izvora energije, ekološke bezbednosti, tehnološkog razvoja i migracija stanovništva prema većim gradovima.

Akademik, prof. dr Slobodan Nešković, iz beogradskog Centra nacionalne bezbednosti CESNA-B, govorio je o međunarodnoj ekonomskoj špijunaži. On je u tom smislu naglasio razliku između obaveštajnog rada, kao legalne aktivnosti i špijunaže kao skupa nedozvoljenih radnji. Kao primer naveo je špijuniranje nemačkog kancelara Angele Merkel i drugih vodećih političkih i industrijskih lidera, od strane svetskog hegemona u licu SAD, koja ima tehnologiju i resurse za globalnu špijunažu.

Prof. dr Stefan Karganović, govorio je o metodologiji i tehnologiji tzv. „obojenih revolucija“ u odnosu na Republiku Srpsku. On je ukazao da se i u slučaju Srpske primenjuju ustaljeni obrasci korišćeni u desetak uspešnih i nekoliko neuspešnih pučeva širom sveta, a koje su stvorili Džim Šarp i pukovnik Robert Helvi. On se u zaključku založio da vlasti Republike Srpske formiraju ekspertski tim koji bi proučio zakonska rešenja američkog i ruskog zakonodovstva kojima se obelodanjuju i onemogućavaju ovakvi procesi.

Tokom konferencije govorili su još, prof. dr Danijel Romano, matematički ekspert, Saša Savićević sa moskovskog međunarodnog radija „Glas Rusije“, dr Aleksandar Grandić, potpredsednik SNS RS, doc. Dr Miroslav Bjegović, prof. dr Mirko Stojčinović, akademik prof. dr Marko Todorović sa Akademije SAIN, akademik prof. dr Predrag Dašić, direktor bibliografskog centra Kembridž i drugi.

Na kraju Konferencije, profesor Perić je dodelio zlatne i srebrne plakete za: poseban doprinos unapređenju regionalne bezbednosti i saradnje između NVO Srbije i Republike Srpske. Zlatne plakete su dodeljene: Ivici Dačiću, Miloradu Dodiku i Emilu Vlajkiju.

Sumirajući izloženo, priložene naučne radove, kao i prateće diskusije, razgovore i sugestije, organizatori „Prve međunarodne naučno-stručne Konferencije drugog privrednog i trećeg (patriotskog) NVO sektora Republike Srpske i Srbije“ uobličili su zaključke koji odražavaju smisao i suštinu njenog rada:

1. Bez obzira na izazove i probleme sa kojima se suočavao i suočava nakon razbijanja Jugoslavije, srpski narod ima potencijale i resurse da nastavi borbu za očuvanje vitalnih nacionalnih interesa, pre svega za pravo na život na svojim etničkim prostorima, koje naseljava već vekovima.

2. Srpski nacionalni prostor ne bi se smeo olako prepustiti nesmetanom delovanju plaćenika pro-zapadnog nevladinog sektora kojima su interesi njihovih sponzora i nalogodavaca bliži od interesa sopstvenog naroda.

3. Neophodno je čvrsto organizovanje i povezivanje građanskih, nacionalnih i strukovnih nevladinih organizacija i pojedinaca, kako bi se uskladio njihov rad i multiplicirali efekti uloženog napora na preciziranju i definisanju prioriteta u odbrani ugroženih nacionalnih interesa, a sve u skladu sa zakonima koji važe na teritorijalnim jedinicama u okviru kojih deluju (Srbija, Srpska, Federacija itd.).

4. Shodno demokratskim principima organizacije napraviti vertikalno organizovanje NVO i strukovnih organizacija iz tačke 3. u jednu Asocijaciju (Uniju, Sabor), legalnu, legitimnu i pravnu organizaciju „Srpski pijemont“, u čijem bi radu učestvovali kroz delegiranje svojih predstavnika u upravljačka tela (Skupština, Upravni odbor, Nadzorni odbor i sl.)

5. Sedište organizacije Srpski pijemont je Gradiška na Savi, kao geografski centar i najzapadnija (za sada) Srpska tačka u kojoj se ukrštaju brojne komunikacije Balkana i Evrope.

6. Konstituisati i pravno legalizovati jedinstvenu i jaku NVO organizaciju trećeg građanskog sektora sa savetodavnim i izvršnim organima u kojima bi dominantnu ulogu imali stavovi i mišljenja stručnjaka iz nauke, kao i dokazanih praktičara.

7. U tom smislu upravna, rukovodna i radna tela asocijacije Srpski pijemont moraju biti sastavljena od dokazanih naučnika i stručnjaka, patriotski orijentisanih prema svom narodu, a prijateljski i tolerantno prema ostalim narodima na ovim prostorima.

8. Posle legalnog i legitimnog konstituisanja Srpskog pijemonta Upravni odbor bi, shodno proceni i potrebama, koje proističu iz razvoja projekta, uz konsultacije sa Skupštinom (Senatom) mogao imenovati „Srpsku Alternativnu Vladu“ (Vladu u senci) sastavljenu od vrhunskih stručnjaka i eksperata za pojedine oblasti, koja bi konstruktivnim predlozima i sugestijama, zvaničnim organima i javnosti, inicirala i usmeravala određena pitanja od nacionalne važnosti ili opšteg društvenog interesa.

9. Ostvariti i razvijati saradnju sa svim zvaničnim državnim i privatnim institucijama čije aktivnosti i projekti mogu doprineti ostvarenju čvršćih srpsko-srpskih veza u regionu i očuvanju celovitosti srpskog nacionalnog bića (Akademijama nauka, Univerzitetima, Institutima, Srpskom Pravoslavnom Crkvom, Krunskim savetom, medijima, privrednicima, dijasporom itd.).

10. U okviru svojih mogućnosti raditi na formiranju celovite, prihvatljive i geopolitički održive nacionalne strategije koja će osvetliti put nacionalnog oporavka i ukazati na moguće pravce kretanja ka trajnom rešavanju srpskog nacionalnog pitanja.

„Prva međunarodna naučno-stručna konferencija drugog privrednog i trećeg (patriotskog) NVO sektora Republike Srpske i Srbije“ kako brojem učesnika i kvalitetom referata, tako i besprekornom organizacijom skupa, pokazala je da, uprkos pasivnosti vodećih državnih i budžetskih naučnih institucija kada su u pitanju odgovori na aktuelni nacionalni trenutak i dileme koje on nameće, u srpskom narodu još uvek postoji snažan naučni i idejni potencijal koji može pokrenuti srpski patriotski diskurs u smeru očuvanja istorijskog i nacionalnog identiteta, što je preduslov opstanka srpskog naroda na vekovnim životnim prostorima.

Ona je, na svojevrstan način, stručna i naučna verifikacija neophodnosti postojanja jednog ozbiljnog i kvalitetnog nacionalnog projekta koji će, lišen potrebe ostvarivanja dnevno-političkih interesa, moći kvalitetno i patriotski da odgovori na procese globalizacije i druge izazove koje srpskom narodu nameće XXI vek.

_______________________________

Odrednica:

(1) – Misli se na Srbiju i Republiku Srbsku – prim. CEOPOM

Izvor: CEOPOM-Istina